* Biljna proizvodnja će u budućnosti biti više nego ikad ranije efikasna, precizna i prijateljski nastrojena prema resursima. Digitalizacija postaje sve važniji modul u proizvodnim procesima. Agritechnica 2017 je bila domaćin za oko 2.800 izlagača i 450.000 posetilaca iz celog sveta

Glavna tema vodećeg svetskog sajma poljoprivredne tehnike Agritechnica, koji je održan u Hanoveru od 12. do 18 novembra, bila je "Zelena budućnost - pametne tehnologije". Rast svetske populacije zahteva i obezbeđenje dovoljne količine hrane. Poljoprivreda je postala glavni izazov širom sveta. Zemljište je deficitarno, otpornost korova i štetočina na pesticide je sve veća, rezerve vode su sve manje, hraniva moraju da se koriste na mnogo efikasniji način i biodiverzitet se mora očuvati. Efikasna obrada zemljišta, proizvodnja hrane i sirovina, kao i unapređenje životne sredine zadaci su koje moramo ispuniti u budućnosti. Dodatno, mora se prevazići i problem migracije radne snage širom sveta.
Da bi se ovo zadovoljilo, neophodne su inovacije i tehnologije. Pametne mašine i oprema su potrebni kao podrška poljoprivrednicima u dnevnim poslovima i pomažu im da prevaziđu izazove u proizvodnji. To je neophodno da bi se postigli stabilni visoki prinosi i zadovoljila "Zelena budućnost".
Pametne tehnologije uključuju nova i precizno skrojena rešenja kao koncept koji pokazuje kako radni procesi i obaveze mogu biti urađeni na lakši način. Optimalna podrška je obezbeđena za potrebe farmera, štedeći pri tome energiju i gorivo, unapređujući zaštitu zemljišta, optimizirajući korišćenje hraniva i vode. Podrška omogućuje i rano identifikovanje, odnosno primenu specifičnih tretmana protiv štetočina ili korova. Razvoj tehnike je neophodan za dostizanje ovih ciljeva u obradi zemljišta, na primer primena novih sistema kao što su obrada u trake ili kombinovana obrada s primenom mineralnih hraniva. Zatim u setvi, na primer kombinacija podrivača uz primenu mineralnih hraniva i setvu ili pak primena različitih gustina setve. Takođe, podrška je evidentna i u primeni mineralnih hraniva kroz kontrolisanje normi senzorima i precizne i tačne aplikacije hraniva, kao i u žetvi, pri čemu se optimizuje vreme i unapređuje kvalitet distribucije slame.
Postojeće mašine i opreme moraju biti bolje povezane i kontrolisane na farmi, kroz primenu poboljšanih modula na farmi ili novim predstavljenim sistemima. Brojne inovacije i tehnička rešenja koja su prikazana na sajmu Agritechnica primenjivaće se u bliskoj budućnosti, pružajući farmerima neophodnu podršku. Proizvođači, inženjeri koji rade na razvoju i konsultati su na Sajmu kroz inovacije odgovarali na pitanja o povezanosti zelene budućnosti i pametne tehnologije. Uspešna priča o poljoprivredi u 21. veku može se predstaviti kao kombinacija "pametnih poljoprivrednika" i "pametne tehnologije".

Agritechnica međunarodni događaj

Ove godine na sajmu Agritechnica je više od 60 odsto svih izlagača došlo iz država van Nemačke, njih skoro 1.700, što je rekord. Najveći broj inostranih izlagača bio je iz Italije (372), Kine (117), Holandije (112), Turske (108), Francuske (107), Austrije (73), Poljske (69), Ujedinjenog Kraljevstva (58), Kanade (57), Španije (55), Danske (52) i SAD (49). A čak 23 države, među kojima je i Srbija, predstavile su poljoprivredne mašine domaće proizvodnje u okviru nacionalnih paviljona. Ovaj broj inostranih izlagača ukazuje na globalnu međunarodnu vezu u poljoprivrednom sektoru i ekonomski značaj poljoprivrede koja je preuzela vodeću ulogu u obezbeđivanju hrane za rastuću svetsku populaciju. Organizator sajma DLG (Nemačko društo poljoprivrede) s razlogom je očekivao više od 400.000 posetilaca. Ovaj broj je premašen. Naime, 450.000 ljudi je posetilo Agritechnica 2017, od čega je njih čak 100.000 došlo iz inostranstva.

Digitalizacija sve značajnija

Trend dalje automatizacije radnih procesa, u kombinaciji s inteligentim sistemima za upravljanje podacima, logistikom, dokumentovanjem, osiguranje kvaliteta i sledljivosti, napreduje u svetu poljoprivrede. Samoupravljivi traktori, automatsko mapiranje prinosa i senzorske tehnologije podržvaju kontrolu proizvodnih procesa i snimanje podataka za planiranje i monitoring. Poljoprivreda je lider inovacija na poljima tehnologije kontrole, analize podataka i povezivanja podataka. Agricultural 4.0 je takođe i pionir za Industry 4.0. Softver instaliran na kompjuterima farmi preovlađuje, a daleko je manje zastupljen softver koji obezbeđuje prikupljanje podataka u "oblak". Ipak, u bliskoj budućnosti se očekuje da će farmeri sve više koristiti softver ove vrste što će im obezbediti infrastrukturu za podatke i istovremeno njihovo čuvanje. Digitalizacijom farmi poljoprivrednici žele da budu u poziciji da donesu odluku korišćenjem aplikacija "Velikih podataka". Trend digitalizacije se ogleda u 320 inovacija, prikazanih na Agritechnica. Zadaci "Kompjuterizovani oblak" i "Veliki podaci" su ušli u svakodnevicu i dodatno 4.0 digitalizaciju i umrežavanje, a lančana vrednost u poljoprivredi je veća.
U skladu s ovim, stručnjaci DLG-a su se odlučili da jednu od dve zlatne medalje na Agritechnica dodele kompaniji Claas koja je razvila prvi u potpunosti automatizovan tangencijalni univerzalni kombajn sa sistemom koji koristi senzore za sopstveno podešavanje u skladu s radnim uslovima da bi postigao optimalne rezultate.
Da su inženjeri nastavili razvoj tehničkih rešenja i na opremi koja doprinosi sektoru poljoprivrede potvrđuje i druga zlatna medalja dodeljena na Sajmu, i to za rešenje integrisanog malčera u heder za kukuruz koji usitnjava stabljiku. Usitnjavanje stabljike na ovaj način pomaže značajnom smanjenju štetočina na kukuruzištu što doprinosi ukupnom smanjenju i korišćenju pesticida. Ovo rešenje je razvila kompanija Kemper, a u saradnji sa John Deere.
Digitalna asistencija na poljoprivrednim mašinama i opremi primetna je u različitim operacijama. Primeri su samoupravljivi traktori, tehnologije aplikacije s varijabilnim normama za hranivo i zaštitu bilja od štetnih agensa, kao i automatsko mapiranje prinosa na kombajnima. Roboti koji se koriste u mlekarstvu, senzori, baze podataka i razni digitalni oblici pomažu poljoprivrednicima u stočarstvu.
Digitalna poljoprivreda podrazumeva interno i eksterno umrežavanje, prevashodno na pojedinim sistemima ili farmi. U mrežama, interakciju između mašine i proizvodnih procesa daleko prevazilazi ISOBUS standard. To dovodi do razvoja veoma kompleksnih proizvodnih sistema uz korišćenje mobilne telekomunikacije i internet baze padataka. Ovi sistemi su vrlo obavezujući i predstavljaju veliki potencijal za unapređenje optimizacije u poljoprivredi. Ipak, to ne znači da će se sa digitalizacijom svi proizodni procesi odvijati kao u industijskoj hali, jer poljoprivreda nije isto što i industrija. To potvrđuje i činjenica da proizvodni uslovi u poljoprivredi nisu uvek isti kao na primer u halama. Poljoprvrednici rade na otvorenom i u velikoj meri su zavisni od vremenskih prilika. Promene, u sprezi s promenljivim parametrima, obeležja su poljoprivedne proizvodnje. Zato će i ubudućnosti poljoprivrednici morati da se oslanjaju na sopstvena iskustva. Oni će i dalje, uprkos digitalnim sistemima, morati da intervenišu i preuzmu korektivne mere kao i da se odlučuju između varijanti koje nudi digitalni sistem.
Ako se pogledaju nagrađene inovacije, jasno se uočava i trend prilagođavanja postojećih, inovativnih rešenja koja se već koriste u drugim industrijama i koja se mogu koristiti u poljoprivredi. Primeri za to su i elektronska mobilnost, podesive kabine rukovaoca, inteligentno umrežavanje vozila i povećana pouzdanost aplikacija. Zahvaljujući inovativnim rešenjima, nastavlja se smanjenje sati potrebnih za obavljanje veoma zamarajućih i kompleksnih poslova za rukovaoca, a s vremenom se može očekivati da će i ove zadatke preuzeti nove tehnologije.

Agrirouter plod zajedničkog rada11 kompanija

Među 29 nagrađenih inovacija, srebrnom medaljom posebno se ističe rešenje Agrirouter koje je oličenje zajedničkog rada čak 11 kompanija: DKE Data, AGCO, Amzaone, Grime, Horsh, Krone, Kuhn, Lemken, Pöttinger, Rauch, i Same Deutz-Fahr. Naime, u toku digitalizacije poljoprivrede, većina velikih kompanija pokušava da stekne poverenje kupaca, razvijajući vlastita tehnička rešenja, ali u cilju zadovoljenja potreba korisnika odlučuju se, kao u ovom slučaju, za iznalaženje zajedničkog rešenja. Za razliku od njih mala i srednja preduzeća su jedva sposobna da sama odgovore na ovaj tehnički izazov. Međutim, u fokusu poljoprivrednika su sigurnost i poverljivost podataka i to je ono što je presudno. Agrirouter platforma za univerzalnu razmenu podataka namenjena je poljoprivrednicima i vršiocima usluga koji u radu koriste kombinaciju mašina i poljoprivednog softvera da bi pojednostavili operativne procedure i poboljšali energetsku efikasnost. U slučaju korišćenja Agrirouter samo korisnik može da odredi ko razmenjuje podatke s kim i koliko dugo. Važno je napomenuti da Agrirouter samo transportuje podatke a ne skladišti ih.

Robotizacija

Na Agritechnica je potvrđen i trend robotizacije, uz digitalizaciju poljoprivrede. Ovo se moglo naslutiti i tokom ovogodišnjeg salona SIMA u Parizu kada su predstavljeni autonomni traktori grupacije CNH. Tehnologije u autnomnom domenu kao i u autonomnoj industriji Industry 4.0 adresirane su kao pokretač inovacija. Mobilne poljoprivredne mašine se navode, međusobno komuniciraju i istovremeno rade. Centralni aspekt digitalne transformacije u poljoprivredi je implementacija pametne tehnologije kao alata za podršku ljudima u nalaženju održivih rešenja uz poštovanje ekologije, ekonomije i društvenih izazova danas i sutra. U ovom kontekstu, kako ja na konferenciji DLG-a na sajmu Agritechnica istakao prof. dr Arno Rukelšausen s Univerziteta primenjene nauke u Osnebriku, tehnologija podržava transfer znanja u pouzdane mehaničke procese što je i glavni cilj. Ovo se može ilustrovati primerom kontrole korova u usevima. Poznavanje vrste korova i njihova pozicija sada se mogu odrediti korišćenjem sistema snimanja, uz predstavljanje odgovarajućih podataka što sve rezultira pojačanom kontrolom i donosi velike ekološke benefite u organskoj proizvodnji. I na polju robotizacije senzorski sistemi su ključne komponente za merenje podataka mašine kao što je na primer pritisak, potrebni inputi u proizvodnji (seme, hranivo, voda, usev) ili parametri životne sredine koji se odnose na zemljište ili vremenske prilike.
Postavljanje novih procesa za autonomne sisteme ima snažan uticaj na sve procese u ratarskoj proizvodnji. Uloga ljudi se s računara pomera na druga područja odgovornosti kao što je daljinska kontrola ili podešavanje procesa.

Marija Antanasković

U ORGANIZACIJI DLG-a 130 GODINA SAJMA POLJOPRIVREDNE TEHNIKE

Osnivač DLG-a (Nemačkog društva poljoprivrede) jeste Maks Eit. Njegova svojevremena ideja za pokretanje društva nastala je u vreme kada je bilo jasno da će industrijska revolucija i mehanizacija imati posebno velik uticaj na poljoprivredu i inovacije na poljoprivrednim mašinama. Wegova ideja je i danas u centru aktivnosti DLG-a. Radeći od 1860. do 1882. kao šef inženjera u kompaniji John Fowler, tada svetskom lideru u proizvodnji parnih plugova, Eit je putovao širom sveta, a s vremenom je odlučio da osnuje nacionalnu nezavisnu organizaciju u skladu sa šablonima poljoprivrednog društva Ujedinjenog Kraljevstva. Da bi isfinansirao projekat, tri godine je putovao širom Nemačke, govoreći na sastancima i regrutovao potencijalne članove. To je kulminiralo osnivanjem DLG-a na generalnom sastanku održanom u Berlinu 11. decembra 1885. kada se oko 200 članova sastalo da dogovori pravila nove organizacije. Promovisanje tehničkog napretka nemačkih farmera bilo je jedan od najvažnijih zadataka za novoformirano društvo DLG, pa je tako prepoznata značajna uloga sajmova. Prvi sajam održan je u Frankfurtu 1887. i imao je više od 50.000 posetilaca. Sajmovi posvećeni poljoprivrednoj tehnici u organizaciji DLG-a dugo vremena su bili putujući, širom Nemačke, tačnije održavali su se više od 80 godina u 12 gradova distrikta. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka odlučeno je da se Sajam organizuje svake dve godine, i to naizmenično u Minhenu, Frankfurtu i Hanoveru.
Prvi sajam pod nazivom Agritechnica održan je u Frankfurtu 1985. da bi se kasnije 1995. preselio u Hanover. Tada je na Sajmu nastupilo 551 izlagač, a 124.000 posetilaca prisustvovalo je ovoj manifestaciji. S obzirom na to da je DLG organizovao i izložbe posvećene stočarskoj proizvodnji, 1993. je u Hanoveru održan EuroTier, a sledeći je usledio 1996. Od 1995. izložbeni prostor u Hanoveru je stalno mesto održavanja sajma Agritechnica.