*  Mesto za pčelinjak mora da bude ocedno, zaklonjeno od jakih vetrova, udaljeno od puteva s prometnim saobraćajem i pešacima
 
Prilikom osnivanja novog ili preuređivanja starog pčelinjaka, treba imati na umu dragocena iskustva iskusnih pčelara. Kod stacionarnih pčelinjaka, koji su najveći deo godine na istom mestu, ili se uopšte ne sele, dobro je da lokacija bude nedaleko od kuće. To poljoprivrednicima i nije tako teško da odrede, s obzirom na to da se uvek za toliko može naći neki zgodan deo slobodnog prostora. Razlog za ovo je lakše i pravovremeno uočavanje i otklanjanje raznih nedostataka, u slobodnom vremenu između obaveza na posedu.  Gotovo da nema mesta koje se ne može prilagoditi za smeštaj pčelinjaka. Ono mora da bude ocedno, zaklonjeno od jakih vetrova, udaljeno od puteva s prometnim saobraćajem i pešacima. Udaljenost treba da je bar oko 50 metara, ako je moguće i više. Ako je iz nekog razloga nije moguće postići, tada je jedno od dobrih rešenja postavljanje daščane zaštitne ograde ili sadnja živice u visini iznad dva metra. Sadnice koje su pogodne za formiranje žive ograde mogu se naći u svakom rasadniku, uz savete i uputstva stručnjaka za sadnju i orezivanje. Tako će pčele biti odvraćane da ne lete nisko i stradaju od vozila, smetaju susedima i prolaznicima.
Najveći broj košnica u svetu postavlja se na otvorenom s obzirom na to da su nastavljače. Košnice koje se otvraraju pozadi, zgodne su za postavljanje u paviljon ili vozilo. One imaju zajednički krov, vrata, prostor za vrcanje i smeštanje pribora. To je idealno za seleće pčelarenje vozilima koja se za kratko vreme, bez radova na utovaru i istovaru, mogu seliti za pašom. Pod krovom, zbog zaštite, košnice duže traju, a kako su jedna uz drugu, u njima je lakše održavati temperaturu za razvoj legla na kraju zime i u proleće. Tu je na malom prostoru veliki broj košnica, rad je moguć čak i po kiši, a  zaključane su i obezbeđene od neželjenih gostiju. Naravno, i ove košnice imaju nedostatke. Nažalost, u poslednje vreme vozila na paši su meta kradljivaca, gde se odnosi sve, od akumulatora do točkova. Nije zanemarljivo ni to da ovakve košnice predstavljaju značajnu investiciju bilo da je u pitanju kupovina ili gradnja. Takođe, košnice su veoma gusto smeštene jedna do druge, što predstavlja smetnju u radu i pčelama i pčelarima. Često se dešava zaletanje pčela po povratku sa paše ili matica po povratku sa sparivanja u tuđe košnice. Ako dođe do neke zarazne bolesti, ugrožen je ceo pčelinjak, a pregledajući jednu košnicu, pčelar neminovno uzmenirava i susedne i drugo.
Postavljanje košnica u slobodnom prostoru treba da je na mestima koja omogućavaju takozvani šareni hlad, obično u voćnjacima po četiri do osam komada u grupi, tako da ih obasjavaju prvi jutarnji zraci, a da su od 10 sati pa do popodneva zaštićene od prevelike vrućine. 
Leta košnica treba da su okrenuta napolje na razne strane da bi oko njih moglo da se radi slobodno. Ništa ne smeta ako su tokom sezone okrenuta na sve četiri strane sveta, pa i na severnu, jer tako imaju bolju zaštitu od vrućine. Iskustva nekih pčelara su da su tako okrenute ko
šnice imale i veće prinose od onih okrenutih ka jugu. U kasnu jesen treba ih svakodnevno zakretati pomalo, za ugao od oko tridesetak stepeni, kako bi sve dočekale zimovanje okrenute ka jugu ili jugoistoku. S proleća se opet lagano zakreću u prethodni položaj. 
Da bi se izbeglo grupisanje košnica u gustim redovima okrenutim u istom smeru i svi pomenuti problemi koje ono sobom nosi, predlažemo sledeće načine postavljanja prikazane na slici. Rezultat su dugogodišnjeg iskustva mnogobrojnih pčelara koje vam prenosimo, a vi osmotrite na svom posedu gde se može najbolje smestiti pčelinjak, proučite crteže i odaberite varijantu za koju ocenite da najviše odgovara vama i vašim pčelicama kako bi zadovoljstvo bilo obostrano.
Dejan Kreculj