* Za stimulativno prihranjivanje koristi se sirup napravljen od šećera ili razblažen med

Početak ove kalendarske godine karakterisalo je izuzetno prevrtljivo vreme, od pravih prolećnih dana do mrazeva i žestokog vetra. Ipak, u košnicama se odvijao intenzivni razvoj za koji treba velika količina hrane. Početak prolećnog razvoja podrazumeva utrošak i do jednog kilograma meda nedeljno. Ukoliko je spoljašnji unos slab ili povremeno izostane, rezerve hrane brzo opadaju i javlja se glad. Tada pčele reaguju instinktivno i, kada potroše rezerve meda, počinju s uništavanjem otvorenog legla da bi se prehranile. Pčelari to uočavaju tako što na poletaljci uočavaju košuljice larvi pa se mora hitno dejstvovati, jer gladne pčele okupljene u sve manje klube mogu stradati za svega par dana.

Karakteristično je da se ovo po pravilu događa kod jakih društava koja su započela uzgoj velikog legla. NJihove potrebe za hranom su veće, ali u dobrim uslovima, za lepog vremena, problem se rešava obilnim unosom. Međutim, ako zahladi, počnu kiše i susnežica praćena jakim vetrom, tada im je budućnost veoma neizvesna. Zato upravo na ovakva društva treba više obratiti pažnju. U suprotnom, bićemo neprijatno iznenađeni kada umesto vrijuće pune košnice, kada otvorimo košnicu, naiđemo na pregršt pčela grupisanih na zatvorenom leglu koga krajnjim naporom pokušavaju da održe. Otvorenog legla može da bude, ali ga obično i nema. Tužna slika stradalih radilica zavučenih u prazne ćelije glavom prema dnu sa ispruženim jezikom siguran je znak gladi.

Pažnju pčelara traže i jaka društva

Da se ne bi desile ovakve štete, od velikog je značaja detaljno evidentiranje stanja prilikom prvog pregleda. Mladi pčelari obično mnogo pažnje posvećuju slabim društvima, štaviše vrlo čestim otvaranjem i uznemiravanjem čine im veću štetu nego što pomažu, a jaka zapostavljaju. Zato je potrebna prihrana da bi jake zajednice sačuvali i iskoristili ih kao proizvodne u bagremu. Prihranjivanje treba započeti najranije 60, a najkasnije 45 dana pre cvetanja bagrema. Kao orijentacija mogu nam poslužiti i druge biljke, pa je tako uobičajeno da od početka cvetanja kajsija do početka cvetanja bagrema protekne 40 dana. Kada prvi pupoljci srednjeranih sorti kajsija budu rumeni, može se započeti stimulativno prihranjivanje.

Za stimulativno prihranjivanje koristi se sirup napravljen od šećera ili razblažen med. Veoma je efikasan kada se želi postići snažan razvoj legla zato što pčelama stvara utisak bogatog unosa. Njegova koncentracija je 1:1, odnosno kilogram šećera rastvara se u litri vode. Prihranjuje se u količini od po pola litra dnevno po društvu i to pet-šest dana svakodnevno, pa zatim sledi pauza od dve sedmice. Potom se prihranjuje sledeći ciklus istom merom. U normalnim uslovima dovoljna su dva ciklusa da bi se društvo valjano pripremilo pošto će izvesno treći ciklus biti izlišan zbog sasvim solidnih prirodnih unosa. Ali, ako je vreme loše, nije na odmet produžiti prihranu još neko vreme.

Prihrana podstiče poleganje

Zašto su ovi rokovi toliko bitni? Znamo da matica poleže samo na površini koju pčele mogu dobro da pokriju i održe temperaturu. Stimulisanjem prihranom tokom pet-šest dana mi je podstičemo da polegne što je moguće veću površinu. Za to vreme će leglo postići maksimum, pa sledećih 15 dana treba prekinuti prihranu. Ako bi nastavili, pčele bi hranu skladištile i gubile vreme i energiju na bespotreban posao. Po isteku 21. dana od prvog ciklusa prihrane počinje izvođenje mladih pčela i oslobađanje prostora. Njima se povećava i zajednica koja sada može da pokriva još veću površinu novog legla. Uz to, sirup koji je prvim ciklusom unet i deponovan biće takođe potrošen, pa eto još mesta za zaleganje. Sada se može pristupiti drugom ciklusu prihrane narednih šest dana.

Ako se u košnici nalaze dovoljne zalihe hrane, tada se može vršiti automatsko nadražajno prihranjivanje. Ono se može primeniti kod svih tipova košnica, ali ga je najjednostavije uraditi kod nastavljača. Ideja je veoma jednostavna: potrebno je samo poremetiti raspored hrane u košnici, da bi isprovocirali pčele da ovu neispravnost otklone. Prenoseći med zajednica stiče utisak kao da postoji obilan spoljašnji unos nektara, dobra paša.  Istovremeno, brojne ćelije saća oslobođene od meda pobuđuju maticu da ih što pre zaleže. Kod košnica nastavljača najbolje rezultate daje rotacija plodišnog nastvka za polovinu kruga. Kako je normalan razmeštaj u nastavku takav da se leglo nalazi bliže letu, zbog boljeg dotoka svežeg vazduha, a zalihe hrane u zadnjem i gornjim delovima radi što bolje zaštite od tuđica i grabeži, ovakav poremećeni razmeštaj pčele će odmah sanirati. Kod pološki i AŽ košnica može se uraditi nešto slično, ali znatno sporije. Razlog je to što se kod njih može i mora raditi samo sa ramom, a ne sa celim nastavkom. Plodišni centralni ram ostavlja se u zatečenom položaju. Levi i desni ram do njega okreću se za 180 stepeni. Naredna dva, do njih, ostavljamo u istoj poziciji. Sledeća dva okrećemo i tako naizmenično do kraja.

Tekst i foto: Dejan Kreculj