* Zanate je nasledio od oca i dede, ali ih stalno usavršava i ističe da bez dobrog marketinga nema uspeha u poslu
 
Kada je nekome deda pčelar, a otac travar i pri tome su obojica zapisivali ono što rade  i iskustva koja su stekli, onda nije neobično da unuk  krene stopama i jednog i drugog, odnosno da ljubav prema pčelama i lekovitom bilju spoji u jedan posao. Upravo to je uradio Bojan Stanković iz Zvečke kraj Obrenovca i koliko god se njegov izbor čini očiglednim bili su potrebni veliki rad, zalaganje i znanje da bi se od tog posla živelo i izdržavala brojna  porodica. Danas Stanković ima 100  košnica, proizvodi med i brojne preparate za negu i lečenje organizma. Uz pomoć roditelja, supruge i najstarijeg od četiri sina, koji se već polako uključuje u posao, uspeva sve da plasira, a razmišlja i o proširenju proizvodnje.
-  Ovim poslom počeo sam da se bavim pre 10 godina kada sam se suočio s ličnim problemima i u poslu sam našao utehu. Pčelarstvo ima dugu tradiciju u našoj porodici, iako se otac zbog lošeg ikustva s pčelama nije bavio njime. Međutim, mnogo su mi pomogli njegovi spisi koje je pravio sakupljajući i proučavajući lekovito bilje. Zahvaljujući tome stvorio sam široku lepezu proizvoda koji mogu da se koriste kao lek za najrazličitije bolesti, priča Stanković i napominje da mu je otac i danas velika podrška kada je u pitanju plasman, jer mnogo putuje  po Evropi, pa proizvode nosi inostranim kupcima.
Ovaj pčelar proizvodi standardne pčelarske proizvode kao što su med, matični mleč, propolis, polen, perga, a osim njih ima i specifične, najčešće lekovite preparate. Jedan od njih je med s mlevenim semenom koprive, koji se koristi za lečenje anemije. Tu je i bronhi med s više vrsta lekovitih biljaka koji je namenjen za lečenje plućnih bolesti i opuštanje bronhija. Za one koji žele da zdravo mršave ili regulišu nivo holesterola napravio je mešavinu meda, đumbira i cimeta. Pravi i pastu od kikirikija i meda, med sa susamom.
- Pre dve godine dobio sam nagradu za inovativan proizvod koji sam nazvao "medna mešavina za dušu",  koji sadrži majčinu dušicu, žalfiju, matičnjak, bosiljak, kamilicu i malo lavande, koja daje prijatan ukus. Pravim dve varijante ovog preparata, s tim da je onaj koji je manje gorak namenjen deci. I drugi proizvodi koje pravim podložni su promenama, jer se trudim da ih usavršim, pa sam u stalnom kontaktu s kupcima koji mi govore kakva su njihova iskustva  kada je reč o upotrebi ovih preparata, priča Stanković i napominje da, osim starih porodičnih spisa, koristi i prednosti savremene tehnologije, odnosno internet, na kojem ima mnogo korisnih informacija.
Bojan Stanković napominje da internet dosta olakšava pristup važnim informacijama, ali i da je to put kojim se lakše stiže do kupaca.
- Imao sam sreću da su dobre temelje poslu kojim se bavim postavili moji otac i deda, tako da imam kupce koji već godinama kupuju od mene. Međutim, to nije dovoljno, jer da bi se danas opstalo u poslu, proizvođač mora da bude aktivan na društenim mrežama, ali i da putuje i neprestano reklamira ono što radi, objašnjava ovaj pčelar i kaže da je dobar marketing, bez obzira na kvalitet proizvoda, veoma važan za uspeh u poslu.
Godišnje proda u proseku oko 1,5 tona meda i kaže da  time pokriva troškove proizvodnje, ali da se zarada  ostvaruje prodajom preparata. Napominje da dobro dođu subvencije po košnici koje se isplaćuju iz buxeta, jer ovim novcem može da kupi sav neophodni vosak. Konkurisao je i dobio sredstva za nabavku opreme na konkursu koji je raspisao Grad Beograd i kaže da će i dalje učestvovati na konkursima kako bi što više unapredio proizvodnju.
Iako je zima period u kojem pčelari nemaju puno posla, Stanković kaže da to u njegovom slučaju nije baš tako, jer se lekoviti preparati koje prodaje najviše traže upravo zimi. Takođe, zimi pravi sve delove za košnice, osim nastavaka, jer nema dovoljno vremena za to. Ovaj pčelar je član Saveza pčelarskih organizacija Srbije i podržava akciju izgradnje fabrike za med koja će omogućiti lakši i povoljniji plasman meda za članove.
- Meni trenutno pomoć oko plasmana nije potrebna, ali ako budem širio proizvodnju, svakako će mi dobro doći mogućnost da med prodajem organizovano, ističe Stanković. 
Danas, nakon 10 godina bavljenja ovim poslom, Stanković kaže da je uspeo da prevaziđe sve probleme koje je imao i da se svako jutro budi nasmejan i zadovoljan svojim životom. Slično se, kako objašnjava, dogodilo njegovom ocu, koji je za lekovito bilje počeo da se interesuje kada je pre više decenija oboleo od najteže bolesti. Tada je od svog oca, a Bojanovog dede, potražio savet i on ga je uputio u osnove sakupljanja lekovitog bilja. Bavljenje ovim poslom, ali i promena načina života verovatno je uticala na to da se izleči i nastavi da pomaže drugima. Zahvalan za to što mu je život pružio drugu šansu počeo je da gradi zadužbinu, crkvu u svom selu. Imajući u vidu porodičnu istoriju, ali i mogućnost ostvarivanja solidnih prihoda od posla kojim se bavi, nije čudo što Stanković priželjkuje da se neko od sinova odluči da krene njegovim stopama i ostane na porodičnom imanju.
 
Tekst i foto:
A. Milić
 
 
RAKIJA IZ KESICE
 
Bojan Stanković planira da realizuje i jednu neobičnu poslovnu ideju, a to je pakovanje i prodaja rakije u kesicama trouglastog oblika. Želi da pet-šest vrsta kvalitetne rakije proizvedene delom na svom imanju, ali mahom kod drugih proizvođača, zajedno upakuje i ponudi kupcima. Trenutno je ova ideja u postupku realizacije, pribavljaju se svi neophodni dokumenti, pa nije isključeno da će se rakija u tetra-pakovanju uskoro naći na tržištu. Ne krije da ljudi ovoj ideji prilaze sa skepsom i pitanjem ko će piti rakiju iz kesice, međutim kaže da je reč o originalnoj ideji i nema sumnje da će, ako se pojavi na tržištu, brzo naći svoje kupce.