* Karakteristično je da su upravo jaka društva sklona da napadnu druge zajednice u potrazi za hranom

Kada prođe suncokretova paša i započne ranojesenji period, na pčelinjaku se javlja velika opasnost od grabeži. Medonosna pčela je insekt koji u svojim naporima da obezbedi dovoljne zalihe hrane za nastupajući zimski period sakuplja sve slatke materije u prirodi, od nektara biljaka do oštećenog voća i grožđa pa, ako toga nema, ne preže ni od napada na susedne zajednice. Potrebe za hranom su veće što je društvo jače, pa je karakteristično da su upravo snažna društva i sklona ovakvom ponašanju.
Koliko je veliko uzbuđenje pčela u dodiru sa zaostalim medom poznato je svakom pčelaru prilikom vraćanja izvrcanih ramova u društva. Ako se radi nepažljivo, eto idealne prilike da započne grabež. Jedino ako postoji dobar unos u košnicu pčele neće obraćati pažnju na ove ramove. U svakom slučaju, treba ih ulagati što kasnije uveče i ne ostavljati van košnice dugo.
Da nešto nije u redu može se posumnjati ako se na nekim košnicama, pa čak i oko prozora i vrata na susednim kućama primete pčele koje lutaju okolo i zaviruju na svim sastavima. One pokušavaju da se zavuku između tela košnice, podvlače se pod poklopce i gomilaju na ventilacionoj mreži, obleću čak i prazne košnice i predmete koji na njih liče.

Slaba društva prva na udaru

Prva su na udaru slaba društva. Ona nemaju čime da se brane, a s obzirom na to da su malobrojna, slaba im je i straža. Tu stražarice ne mogu da stignu da zadrže agresora koji slobodno ulazi. Ako je grabež počela, stradaju domaće pčele, sa njima i matica, a med iz ćelija se odnosi. Na kraju ostaje samo opljačkano saće sa karakteristično iskidanim poklopcima ćelija meda koji je bio poklopljen i mrtve pčele.
Grabež može da bude i tiha, neprimetna. Ona se odvija bez borbe na letu. Tuđice ne napadaju u velikom broju, već se kroz pukotine košnice ili čak prolazeći kraj stražarica, uvlače u košnicu i neprestano odnose med. Ovaj beskorisni posao može da se pretvori u opšte stanje na čitavom pčelinjaku tako da svako pljačka svakog. Krajnji efekat je da se samo besmisleno troši sakupljena hrana, a da pčelar ni ne zna šta se događa.

Sužavanje leta prva mera

Ako se ustanovi agresivna grabež, tada je potrebno odmah sva leta na košnicama suziti. Drastičnim smanjivanjem veličine otvora leta košnice pojačava se straža, na letu se tada primećuje veća gužva, ali je bar kontrola pojačana. Sve pukotine između nastavaka i bilo kakve otvore treba odmah neizostavno zatvoriti. Za to koristiti sve što je pri ruci: travu, blato, letvice, izolacionu traku... Kasnije ove otvore valjano zatvorimo. Ventilacionu mrežu pod krovom takođe blokirati, najjednostavnije pokrivanjem novinskom hartijom, kao za zimu, još bolje mokrom krpom.
Košnice nastavljače LR tipa mogu se brzo preurediti na sledeći način. Na otvor na poletaljci postavi se letvica u položaj koji se ostavlja za zimovanje. Tu pčele odmah postave pojačanu stražu. Zatim se isred košnice postavi oslonac, najjednostavnije je da to bude cigla pobodena nasatice. Na leto košnice i na oslonac položi se blago ukoso ploča plastične matične rešetke tako da dodiruje zid košnice iznad leta. Stražarice će se postaviti i na rešetku tako da dobijamo udvojenu stražu na letu i iznad njega. Domaće pčele će lako prolaziti kroz rešetku, a po kosini rešetke odvijaće se sukob između stražarica i tuđica. Ako se ima vremena, može se blagovremeno napraviti i zaštita od žičane mrežice, koja se stavlja na leto.
Ako se grabež ustanovi samo na nekoj od košnica na pčelinjaku i to je slabo društvo, ona će se sama od sebe i završiti kada to malo meda bude odneto. Ukoliko je reč o jačoj zajednici, ona se može premestiti na novu lokaciju, a na njeno mesto dolazi prazna košnica sa ramom sa nešto malo meda. Tuđice će u slast opljačkati to što im je ostavljeno i grabež će prestati. Premeštenoj košnici treba obavezno suziti leto na širinu oko jednog centimetra, na leto staviti malo trave i nastaviti sa osmatranjem stanja na celom pčelinjaku.
Na kraju, jedno iskustvo iz Bačke: ako je pčelinjak na mestu gde postoji vodovod, tada se crevom za zalivanje bašte napravi lažna kiša, poliva se po košnicama što brzo zaustavlja svako izletanje i "požar se ugasi".

Dejan Kreculj

ORIJENTACIONI LET MOŽE DA ZBUNI PČELARE

Mladi pčelari, koji su o grabeži čitali ali je srećom nisu videli, bespotrebno se uplaše kada vide mnoštvo pčela kako kruže pred košnicom, obično oko podneva. To je prvi, orijentacioni let mladih pčela koje ovom "igrom" upoznaju položaj svoje košnice na pčelinjaku. S obzirom na to da pčela mnogo bolje vidi predmete koji se kreću, to je njihovo kruženje sračunato s tim da se bolje osmotri i memoriše lokacija leta svoje košnice. Za ovakva, često vrlo masovna, izletanja svojstveno je da na letu nema tuče, nema sukoba između stražarica i mladih pčela koje sleću.