* Krajem marta i početkom aprila treba proceniti jačinu društava uvidom u količinu legla i broj posednutih ulica pčela

Mada meteorolozi za kraj zime smatraju poslednji dan februara, jer godinu dele na četiri tromesečja, i kalendarski ulazak u proleće je tu. Dani su sve duži, priroda kreće sa darovima solidne, kako polenske, tako i nektarske paše. Ove godine imali smo veoma kolebljive vremenske prilike, sa žestokim mrazevima i, što je najgore, izuzetno prevrtljivim temperaturama, koje su se tokom jednog dana menjale i za dvadesetak stepeni. Međutim, pčelare sa zdravim i dobro uzimljenim društvima ovo ne bi trebalo da brine. Ona su ojačala, jer mnoge matice nisu ni prekidale poleganje i sada samo treba obezbediti da zajednice imaju dovoljno hrane. Kada zahladi, jedini pčelinji zadatak je da greju leglo.
Sada je dužnost svakog pčelara da se postara da razvoj zajednica bude valjan kako bi društva bila spremna za uspešnu bagremovu pašu. Kraj marta i početak aprila je vreme kada treba proceniti jačinu društava uvidom u količinu legla i broj posednutih ulica pčela. Nekadašnja praksa izjednačavanja društava je već odavno prevaziđena, pa jake zajednice ne treba dirati, a srednje treba pojačavati iz drugih društava. Mladim pčelarima će biti pomalo neprijatno kada vide da se broj zajednica na pčelinjaku smanjio, ali med ne donose brojne košnice, nego pčele. Iskusniji pčelari zato uvek na pčelinjaku imaju dovoljan broj pomoćnih društava, koja su uvek od velike koristi.
Nakon toga treba pristupiti razvoju i nadražajnom prihranjivanju. Prihranjivanje može biti automatsko, davanjem sirupa i s ciljem stvaranja zalihe hrane, ukoliko se vremenske prilike pogoršaju. Automatsko prihranjivanje se radi tako što se poremeti postojeći raspored hrane u košnici i time isprovociraju pčele da ga saniraju prenoseći hranu gde treba. Tako će je i trošiti i imati utisak unosa, što će podstaći matice da zaležu oslobođene prazne ćelije.
Ovaj način rada se najviše koristi kod košnica nastavljača, gde se radi sa celim nastavkom, mada je moguć i kod ostalih tipova. Ako su košnice plićih ramova, okretanje treba raditi sedmično, dok kod paviljonskih i košnica pološki ramove treba okretati za 180 stepeni.
Nadražajno prihranjivanje sirupom, u jednakim odnosima šećera i vode, treba obavljati često, ukoliko nema prirodnog unosa nektara u količini oko tri decilitra po društvu, u zavisnosti od stanja zaliha hrane. Ono je nepraktično za zaposlene pčelare, posebno ako je pčelinjak daleko od mesta stanovanja. Njegova svrha je nadražajna i tu treba izbalansirati količine kako se ne bi stvarale veće zalihe. Vremenske prilike su uobičajile da budu prevrtljive, pa nije ništa neobično da naiđu duži periodi kiša u vreme cvetanja voća. Tada je dobro dati u zbegu ili nekoj pogodnoj posudi, šećer u kristalu. Pčele ga neće bez preke potrebe dirati i upotrebiće ga kao rezervu za održavanje životnih potreba.
Od svih prolećnih radova na pčelinjaku, proširenje plodišnog prostora je najdelikatnije zato što ga nije dobro proširivati pre vremena, jer će to izazvati zastoj u razvoju, a još lošije je kada se zakasni, jer to može povesti pčelinju zajednicu u rojidbu. U zavisnosti od tipa košnice, proširivanje se radi na različite načine, ali je u osnovi bitno da se njime sprečava da se hranom blokira prostor u zoni legla. Odmerenom prihranom se to jednostavno izbalansira, a kada počnu veći unosi, uključuje se medište.
Broj mladih pčela je sve veći i one izlučuju vosak, pa ni to ne treba smetnuti s uma. Da li će im za to biti data satna osnova ili će se ramom građevnjakom istovremeno nastaviti ekološka borba protiv varoe, a možda i oba, zavisi od pčelara. Kako bilo, pčele neće čekati pčelara, posebno nekog neodgovornog, već će krenuti u izvlačenje zaperaka.

Dejan Kreculj