* Pčele treba voleti i na vreme im obezbediti sve što im je potrebno, a s vrcanjem meda ne treba žuriti, jer se tako dobija kvalitetniji proizvod

Na nedavno održanom međunarodnom takmičenju u kvalitetu meda pod nazivom "Kvalitetom do novih tržišta", Dragana Ljubičić Pešić iz Vrčina osvojila je prvu nagradu za kvalitet bagremovog meda, a dobila je i priznanje za najbolje ocenjen med pčelarke iz Srbije. Med ove pčelarke, kao i ostale prispele uzorke, ocenjivala je stručna komisija, koja je najpre radila laboratorijsku analizu, a nakon toga, kako i nalažu svetska pravila, senzorsku ocenu, koja je uključila parametre poput izgleda, mirisa, boje, ukusa, teksture... Uzorak koji je donela Dragana osvojio je čak 24,5 od maksimalnih 25 bodova ili gotovo tri boda više od drugoplasiranog u ovoj kategoriji.
- Da bi neko proizveo kvalitetan med, najvažnije je da voli ovaj posao i da mu se maksimalno posveti. Takođe, da sve poslove u pčelinjaku obavlja po propisu i na vreme, kaže Dragana, koja je pčelarstvo zavolela i naučila od supruga Slobodana, koji je pre sedam godina odlučio da se vrati ovom porodičnom poslu.
Najpre su nabavili nekoliko košnica, pa su taj broj postepeno proširivali. Danas ova porodica ima 41 košnicu, ali ne isključuju da će pčelinjak u budućnosti još proširiti.
- Za pčelarstvo sam se odlučio, jer je to posao kojim su se bavili i moji deda i otac i uz njih sam ga naučio. Odlučio sam i da se mi oprobamo u ovom poslu, a pokazalo se da je i Dragana vredan i marljiv učenik. Ono na čemu mi insistiramo jeste da sa pčelama postupamo poštujući njihovu prirodu. Tako za prihranu koristimo isključivo med i kao rezultat toga dobijamo jaka i zdrava društva, priča Slobodan.
Ovi pčelari ističu i da svi oni koji žele da proizvedu kvalitetan med ne treba da žure s vrcanjem, jer ovu namirnicu treba ostaviti neko vreme da sazri u košnici. Slobodan napominje da su bagremov med ove godine vrcali čak mesec dana nakon paše. Slično rade i sa ostalim vrstama meda koji proizvode.
Kažu i da vremenske prilike već nekoliko godina ne idu na ruku pčelarima, te da prinosi meda nisu onakvi kakvi bi mogli da budu. Slobodan i Dragana kažu da su ove godine u proseku izvrcali 15 kilograma meda po košnici, ali da je to samo okvirna računica, jer su zbog proširivanja pčelinjaka izvrcali samo jedan deo, dok je veća količina ostavljena za prehranu pčela.
Med prodaju od kuće za 800 dinara po kilogramu što, po Slobodanovim rečima, nije iznos kojim pčelari mogu biti potpuno zadovoljni. Međutim, shvata da je ekonomska situacija teška i da je ljudima problem da plate i ovoliko. Nadaju se i da će im nagrada koju je dobila Dragana pomoći u budućem poslovanju.
Pčelinjak je prijavljen i ovaj bračni par se nada da će uskoro postati korisnici državnih subvencija. Takođe, planiraju da košnice naredne godine češće sele. Trenutno, osim bagrema koji pčele posećuju u blizini njihovog gazdinstva, košnice sele i na livadsku pašu do obližnje Avale, dok suncokretov med pčele prave u Sremu na imanju jednog porodičnog prijatelja. Želja im je da naredne godine izvrcaju barem još i med od uljane repice.

A. Milić