* Retke gljive se uslovno kategorišu zbog njihove različite brojnosti u pojedinim delovima Srbije

Pomalo je nezahvalno neku gljivu proglasiti retkom, dok bi se neka druga izostavila s ovog spiska. Neka gljiva može biti retka u jednom kraju Srbije, dok je u drugom ima u izobilju, pa se postavlja pitanje šta je merilo retkosti. Koji minimum brojnosti populacije je potreban da se neka gljiva ne smatra retkom? S druge strane, imamo introdukovane vrste, koje se po samoj svojoj definiciji smatraju retkim i zanimljivim, dok postoje i gljive koje se još uvek nalaze ispod svih radara popularne gljivarske literature, poput Morchella stepicola - stepskog smrčka, koji je prilično uobičajen širom Vojvodine, ali ga, za sada, nećete naći u gljivarskim priručnicima koji se najčešće koriste za početnu edukaciju gljivara.
U ovom tekstu ćemo pokušati da obuhvatimo retke gljive, za koje svi znamo da postoje u Srbije, ali i skrenuti pažnju čitaocima na neke koje još uvek nisu zvanično pronađene, mada postoji mogućnost njihovog nalaženja. Teško je pokriti sve retke gljive u jednom ovakvom formatu, tako da su pobrojane samo neke od njih.
Cudonia circinans - Gljiva prljavožućkaste boje i nepravilnog oblika šešira. Meso joj je elastično, krem boje, a mirisom podseća na smrčke. Plodonosi od leta do jeseni po mahovini u četinarskim šumama.
Sparassis crispa - Kovrdžavka, kokičarka. Parazitira na četinarskom drveću i sastoji se od kratke osnove iz koje izbijaju brojni kovrdžavi listići, koji čine da gljiva liči na karfiol. Meso je beličasto, krhko i blagog gljivljeg mirisa. Njoj slična, takođe retka vrsta je Sparassis laminosa.
Melanogaster ambiguus - Podzemna gljiva krtolastog oblika, mirisom podseća na naftu s dozom belog luka. Gleba joj je komorasta, a izgledom podseća na katran. Uglavnom se nalazi u blizini hrastova.
Clathrus archeri - Zvezdača, gljiva introdukovana iz Australije. Isprva raste u obliku jajeta iz kojeg kasnije izrasta četiri do šest krakova crvene boje neprijatnog mirisa. Veoma je upečatljiva gljiva, koja se ne može zameniti ni sa jednom drugom vrstom.
Clathrus ruber - Veštičije srce, došljak iz tropskih krajeva, poput prethodne gljive. Kao i zvezdača, veštičije srce izrasta iz jajeta i sastoji se od crvenkastih rešetki, koje svojim neprijatnim mirisom privlače muve.
Leucopadžillus lepistoides - Mesnata gljiva nepravilne i podvijene ivice šešira. Drška je vlaknasta i zadebljala u osnovi. Gljiva je bela, dok su joj listići sivkastokrem boje. Meso je beličasto, blagog ukusa i mirisa koji podseća na brašno. Stepska je vrsta, plodonosi u grupama po travnatim površinama.
Cystolepiota bucknalli - Ima šešir prečnika od tri do četiri centimetra, zvonastog oblika i kao da je obilato posut prahom. Plavoljubičaste je boje, koja s vremenom bledi. Listići i zona drške ispod njih je krem boje, dok je ostatak drške u boji šešira. Na oštećenim mestima poprimi ljubičastu boju.
Cystolepiota hetieri - Ima šešir prečnika do četiri centimetra posut prahom, poput prethodne vrste, vunaste površine, krem boje s nijansama tamnocrvene do rđaste. Listići su beličasti, a drška je vunasta ispod zone prstena.
Lepiota ignivolvata - Ima šešir veličine do 12 centimetara, u sredini ispupčen i okersmeđe boje, koja prelazi u krem kako se širi ka ivici. Posebna karakteristika koja je izdvaja od svih ostalih vrsta gljiva Lepiota jeste specifičan izgled prstena, koji deluje kao da deli dršku na donju i gornju polovinu.
Lepiota kuehneriana sin. Lepiota wasseri - Ima šešir prečnika do osam centimetara, zvonolik pa raširen, ispupčen u sredini, dok su ivice krpasto raspucale, oker boje po površini koja je uvek ispucala, a baza šešira je krem do bele boje. Drška ispod zone prstena prekrivena je vlaknastim tvorevinama.
Entoloma nitidum sin. Entocybe nitida - Ima kupast šešir prečnika do pet centimetara, prepoznatljive tamnoplave boje. Listići su beličasti, a sa starenjem postaju ružičasti. Drška je vlaknasta, uvijena i u boji šešira, pri bazi je beličasta. Ima miris na brašno, a plodonosi u četinarima.
Stropharia aurantiaca sin. Stropholoma aurantiacum - Ima šešir veličine do šest centimetara, sluzav i narandžastocrvene boje. Listići su spočetka bledomaslinasti, pa ljubičastosmeđi. Raste na biljnom otpadu i stelji.

Momčilo Daljev
Gljivarsko društvo "Novi Sad"
(U narednom broju donosimo opise još nekih vrsta retkih gljiva)