* Zajedno sa suprugom bavi se proizvodnjom i preradom zdrave hrane
* Teže da domaćinstvo postane samoodrživo, da povećaju profit i obrazuju ljude o važnosti pravilne ishrane i očuvanja životne sredine

U današnje vreme, kada mladi i obrazovani u velikom broju napuštaju državu u potrazi za boljim životom, prava je retkost da neko odluči da se iz grada preseli na salaš i tamo započne proizvodnju zdrave hrane. Upravo to je učinila porodica Idei, koju čine Zoltan, Tatjana i njihove dve ćerke.
Kaže se da kuća na ženi počiva, pa smo sa Tatjanom, koja je inače diplomirani arhitekta, razgovarali o tome iz kojih su razloga, uslovno rečeno, udoban život u Novom Sadu zamenili za onaj koji se ne odvija čak ni u naseljenom mestu, već na izdvojenom salašu, nedaleko od Temerina.
- Do ideje da se odlučimo na ovakav korak došli smo postepeno. Pre desetak godina živeli smo u gradu, ali smo zbog problema sa zdravljem promenili način ishrane i počeli da upotrebljavamo samo zdravu i organski proizvedenu hranu. U jednom trenutku smo shvatili da previše vremena trošimo na obilazak sela i traženje namirnica koje su nam potrebne. Tada smo i odlučili da se preselimo i počnemo da proizvodimo hranu, najpre za sebe, ali i za tržište. Istovremeno smo hteli da našoj deci obezbedimo uslove za zdravo odrastanje, objašnjava Tatjana Hajder Idei.
U početku su, iako su prošli obuku za bavljenje organskom proizvodnjom kod prof. dr Branke Lazić, imali velikih problema da odneguju useve. Bilo je uspona i padova, ali kako kaže naša sagovornica, sve je to sastavni deo bavljenja bilo kojim poslom, pa i ovim. S vremenom su strpljenjem i predanim radom prevazilazili sve prepreke, jednu po jednu.
- Naša želja bila je da tržištu ponudimo nešto novo i drugačije, pa smo u proizvodnju uvodili mnoštvo sorti. Danas na našem imanju, koje zauzima površinu od četiri hektara, ima oko 200 biljnih vrsta, od toga paprike 40, paradajza 70, imamo i oko 30 vrsta ljutih papričica, pet-šest sorti plavog patlidžana, kaže Tatjana i napominje da je upravo šarenilo plodova različitih boja, oblika i ukusa to što privlači kupce.
Proizvodnja je mukotrpan posao, jer ima puno ručnog rada, ali ova vredna žena kaže da i ona i suprug vole kontakt sa zemljom, te da im posao na imanju ne pada teško. Ipak, zbog obima proizvodnje ne mogu sve sami da obave.
- Moramo da angažujemo i dodatnu radnu snagu. Trenutno imamo dva stalna, a po potrebi, u sezoni angažujemo i dodatne radnike. Za to su nam potrebna sredstva do kojih sami teško dolazimo, priča naša sagovornica, koja još uvek ne može da napusti radno mesto na kojem je trenutno angažovana u Bečeju, jer je taj novac potreban porodici.
Objašnjava da farma još uvek nije potpuno održiva, tako da ne mogu da se odreknu te plate, iako joj je teško da obavlja dva posla.
- Jedan od načina da povećamo profit jeste prerada proizvoda. Viškove već neko vreme prerađujemo i pravimo paradajz pelat, sušimo i meljemo začinsku papriku, mariniramo tikvice, pravimo i domaći pesto sos. Međutim, sve to radimo na starinski način, bez odgovarajućih mašina i objekata. Bilo bi dobro kada bismo uspeli da izgradimo objekat i nabavimo opremu u skladu s aktuelnim propisima, jer bismo na taj način mogli da proizvedemo više, a sam postupak bi bio jednostavniji, objašnjava Tatjana i napominje da sve što prerade uspeju da prodaju, i to najčešće stalnim kupcima.
Rešenje vidi u udruživanju onih koji se bave sličnom proizvodnjom i koji bi se okupili oko zajedničkog projekta izgradnje prerađivačkog pogona. Državna pomoć bi tu svakako dobro došla, pa je konkurisanje za dobijanje budžetskih sredstava jedna od opcija. Do sada se ova porodica nije oslanjala na budžetska sredstva, jer iako imaju farmu koja je u punom organskom statusu, pa su samim tim stekli preduslov za korišćenje podsticaja, vlasnica farme objašnjava da oni taj novac niti su kad tražili, niti su ga dobili.
- Iznos podsticaja je nedopustivo mali, pogotovo ako se ima u vidu koliko dobijaju farmeri u EU koji se bave organskom proizvodnjom. Kada smo shvatili da imamo više koristi ako vreme potrebno za prikupljanje i predaju dokumentacije iskoristimo za rad u polju, odustali smo od subvencija, iskrena je Tatjana.
Kada su finansije u pitanju, ne ide im naruku ni to što se njihove njive ne nalaze u novosadskoj, već u temerinskoj opštini. Naime, Grad Novi Sad svojim proizvođačima organske hrane u potpunosti plaća troškove kontrole i sertifikacije i nudi još neke pogodnosti. Između ostalog, na novosadskoj pijaci postoji organska ulica gde su proizvođači ove hrane grupisani i po relativno povoljnim uslovima mogu da ponude svoje proizvode na prodaju.
- Na ovoj pijaci prodajemo svoje proizvode i stekli smo stalne kupce koji već znaju naš asortiman. Osim što im prodam proizvod, trudim se da svakog potrošača edukujem kako da štiti okolinu. Tako svakoga ko donese svoju torbu za namirnice i ne uzme plastičnu kesu dodatno nagradim nekim artiklom, kaže Tatjana i ističe da je problem zagađenja životne sredine sve prisutniji i da svako ponaosob mora da da svoj doprinos njegovom rešavanju.
Na pitanje da li bi nešto promenila kad bi se ponovo našla pred izborom ostati u gradu ili se preseliti, Tatjana spremo odgovara da ne bi. Kaže da joj sada odlasci u grad teško padaju zbog buke i gužve od kojih se već odvikla. Ono na čemu će ova porodica u budućnosti insistirati jeste povećanje samoodrživosti farme, odnosno stvaranje permakulturnog gazdinstva. U tu svrhu su već nabavili životinje čija je osnovna namena stvaranje kvalitetnog stajnjaka za đubrenje useva. Kaže da je misija njene porodice da svake godine pomalo napreduju, odnosno unapređuju proizvodnju i usavršavaju se u poslu kojim se bave. Uz sav njihov dosadašnji trud i znanje, ponavlja, za to im je, ipak, potrebna pomoć sa strane.

Aleksandra Milić

CIKLO-DOSTAVA

Tatjana Hajder Idei je u skladu s organskim i principima zaštite životne sredine osmislila interesantan način dostave namirnica kupcima. Naime, sve porudžbine dva puta sedmično, četvrtkom i subotom dovoze do grada, gde ih čeka desetak biciklista koji hranu dostavljaju kupcima, tako da sva roba na odredištu bude sat vremena nakon berbe.
Osim putem ove popularno nazvane ciklo-dostave, svoje proizvode prodaje i na kućnom pragu, pijaci, različitim manifestacijama. Prošle godine je na Biosalašu "Idei" održan i dan otvorene farme. U planu je da se manifestacija održi i ove godine, s tim da se posetiocima, osim predstavljanja farme, omogući i da sami uberu proizvode koje žele da ponesu sa sobom.