* Voće, lekovito i drugo samoniklo bilje predstavljaju značajan izvor biodiverziteta, koji se mora bolje upoznati i sačuvati

Predeo izuzetnih odlika Rajac, koji se nalazi na planini Suvobor, nedaleko od Ljiga i poznat je po čuvenoj kosidbi, ali i prirodnim lepotama i obilju samoniklog lekovitog i drugog bilja, ugostio je nedavno učesnike manifestacije "Otvoreni dani biodiverziteta". Ovaj skup, koji se svake godine održava na drugom mestu, ima za cilj da široj javnosti prikaže bogatstvo biodiverziteta u našoj zemlji, ukaže na opasnosti koje prete da ga ugroze i ponudi rešenja da se ovo blago sačuva, a upravljanje njime unapredi na održiv način. Manifestacija je održana po osmi put, a organizovali su je Nacionalno udruženje za razvoj organske poljoprivrede Serbia Organica, Institut za proučavanje lekovitog bilja "Dr Josif Pančić", PSS Institut "Tamiš", uz finansijsku podršku CSOnnect programa koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu i švedska agencija SIDA. Učesnike skupa je loše vreme sprečilo da u potpunosti uživaju u lepotama ovog predela, ali su u stručnom delu manifestacije imali priliku da čuju brojna predavanja na temu očuvanja biodiverziteta koja mogu da se primene kako na ovom lokalitetu, tako i uopšte.
Jedna od osnovnih karakteristika Rajca su pašnjaci, jedan od naznačajnijih izvora biodiverziteta kojih je u našoj zemlji, nažalost, sve manje.
- U Srbiji travnjaci zauzimaju 1,6 miliona hektara i njihovo stanje se razlikuje od regiona do regiona. U svetu je na ovim površinama reistrovano više od 2.000 vrsta, dok se u našoj zemlji može naći oko 200. Međutim, u najvećem broju slučajeva nedovoljno su iskorišćeni, što se negativno odražava i na biodiverzitet, rekao je na ovom skupu prof. dr Milorad Stošić s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Napomenuo je da su travnjaci zbog obilja hranljivih, aromatičnih i lekovitih vrsta dobra paša za životinje, kojih je sve manje. Tamo gde je sve manje ispaše, kao što je slučaj, na primer, na Kopaoniku, travnjake prorasta žbunasto rastinje, najčešće kleka, pa oni gube svoju funkciju. Iako se kosidbom travnjaka može dobiti relativno malo suve kabaste hrane za životinje, svega 0,4-0,5 tona po hektaru, njihovom negom ova bi se količina mogla značajno povećati. Međutim, kako je naglasio Stošić, nega, s druge strane, neminovno dovodi do smanjenja biodiverziteta.
Jedan od načina za povećanje biodiverziteta je i unapređenje poljoprivredne proizvodnje na gazdinstvima, o čemu je na skupu govorio dr Dragan Terzić iz Instituta za krmno bilje. Neki od preporučenih postupaka su prilagođavanje setvene strukture klimatskim promenama, kao i sadnja, odnosno setva bilja koje doprinosi smanjenju erozije. Dr Terzić je kao važnu meru istakao promenu dubine osnovne obrade da bi se izbeglo stvaranje plužnog đona, odnosno nepropusnog sloja zemljišta. Naveo je primer Amerike, gde se sve češće obavlja direktna setva, uz nešto veću primenu pesticida. Međutim, kako su istraživanja pokazala, biološka aktivnost u ovakvom zemljištu je mnogo veća u odnosu na ono koje se obrađuje na klasičan način. Ukazao je i na pojavu takozvanog proteinskog deficita, odnosno ishrane životinja nedovoljnom količinom belančevina do koje dolazi usled velike zastupljenosti dvopolja kukuruz-pšenica. Uvođenje leguminoza u plodored pokazalo je dobre rezultate u ovom slučaju kako sa aspekta poboljšanja kvaliteta ishrane životinja, tako i plodnosti zemljišta i njegovog biodiverziteta.
Bitan segment biodiverziteta Srbije predstavlja i samoniklo voće, a procenjuje se da u našoj zemlji ima više od 100 vrsta ovih biljaka. Prema rečima prof. dr Milice Fotirić Akšić s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, postoji mnogo vrsta samoniklog voća, interesantnog za domaće i inostrane kupce.
- To su, između ostalog, jagode, maline, kupine, drenjine, kleka, orah i druge. Malo je poznato da postoji čak 19 vrsta ruža čiji je plod odličan izvor vitamina PePe, Be, Ka, E. Za voćne vrste je karakteristično da su bogate vitaminima, aromatičnim materijama i antioksidansima. Mnoge od njih predstavljaju dobru podlogu za kalemljenje gajenog voća. Većina je medonosna, a istovremeno mogu da budu i ukrasne, ukazala je prof. dr Milica Fotirić Akšić.
Lekovito bilje, takođe, predstavlja važnu grupu koja značajno utiče na stanje biodiverziteta. Na Rajcu, konkretno, raste veliki broj biljaka koje imaju lekovita svojstva.
- Najčešće se mogu pronaći hajdučka trava, vranilovka, jagorčevina, divlja ruža, gavez, plućnjak, majkina dušica, kopriva, maslačak, crni slez, podbel, zova, pa čak i lincura, koja je zakonom zaštićena i nije dozvoljeno njeno branje, rekao je dr Vladimir Filipović iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja "Dr Josif Pančić" i napomenuo da je dosta lekovitih vrsta, nažalost, ugroženo.
Osim prepoznavanja lekovitih biljaka, kako je rečeno na skupu, važno je znati i u koje vreme se sakupljaju, kao i koji njihovi delovi se beru. Takođe, treba voditi računa o tome na koji način se obavlja sakupljanje, kako se ne bi ugrozila njihova staništa.
Zaključak ovog skupa je da odgovornim ponašanjem u prirodi, ali i na gazdinstvima može da se očuva i unapredi biodiverzitet. Nekim vrstama koje su u pojedinim regionima invazivne, poput kleke i bagrema, treba ogrančiti širenje, drugima treba pomoći da zadrže brojnost, a za treće, kao što je, na primer, lincura, potrebno je naći način da se vrate u prirodu i tamo prošire.

Aleksandra Milić

PRIRODNA LEPOTA POD ZAŠTITOM

Rajac je 1963. godine proglašen za predeo naročite lepote i u trećem je stepenu zaštite. Predstavlja jednu od najatraktivnijih lokacija u kompleksu Valjevskih planina i obiluje specifičnim oblicima reljefa, hidrografskim elementima, živim svetom, velikim brojem i raznovrsnošću biljnih vrsta. Njegova površina iznosi 1.200 hektara, a u toku je revizija i postoje naznake da će površina pod zaštitom biti povećana.