* Poglavlje 27 je jedno od najzahtevnijih, a reforme u ovoj oblasti su važne zbog unapređenja zdravstvene bezbednosti i ekonomskog značaja

Kraljevina Švedska snažno podržava Srbiju u procesu EU integracija i u periodu od 2001. godine obezbedila je više od 200.000.000 evra za finansiranje različitih grantova u Srbiji. Ova nordijska država danas je jedan od najvećih bilateralnih donora Srbiji i godišnje obezbeđuje oko 12.000.000 evra, od čega je čak trećina usmerena na unapređenje životne sredine i borbu protiv klimatskih promena. Ovako velika izdvajanja za ovaj sektor, kako je za naš list izjavio Ola Anderson, savetnik za razvoj saradnje pri ambasadi Švedske, posledica su toga što je Poglavlje 27 jedno od najzahtevnijih u procesu pridruživanja EU. Ovo poglavlje, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, kako je naglasio, od vitalne je važnosti i neophodno je da vladine institucije i organizacije civilnog društva rade zajedno kako bi implementirale sve potrebne reforme. I Švedska je svojevremeno prošla kroz proces prilagođavanja svojih mera, postupaka i legislativa na putu dostizanja današnjih, veoma visokih standarda životne sredine, ali i dalje mnogo ulaže u ovaj sektor.
- Trenutno, Švedska je najviše fokusirana na programe tretmana otpadnih voda, ali i čvrstog i hemijskog otpada. Ove oblasti su od vitalnog značaja u reformskom procesu i predstavljaju veliki izazov, kako u pogledu novca koji se ulaže u to, tako i u pogledu koordinacije rada svih učesnika, uključujući lokalne samouprave i ministarstva, ocenjuje Anderson.

Nov način tretmana stajnjaka

U Srbiji trenutno, osim direktne finansijske pomoći, koju pruža različitim javnim i partnerima iz civilnog društva, Švedska finansira poseban program nazvan "demo okruženje", kojim upravlja Švedska agencija za ekonomski i regionalni razvoj. Uloga "demo okruženja" je da olakša internacionalni transfer tehnologija s ciljem smanjenja siromaštva i unapređenja životne sredine na lokalnom nivou.
U Srbiji se trenutno, kako je naveo Anderson, u okviru "demo okruženja" finansira jedna farma u Pančevu, koja treba da usvoji novi način tretmana stajskog đubriva koji će omogućiti zanačajno smanjenje negativnog uticaja farme na životnu sredinu.
Poljoprivreda je jedan od najvećih zagađivača životne sredine i to je problem koji je prisutan u svim zemljama. U Švedskoj se uslovi za poljoprivrednu proizvodnju veoma razlikuju od juga zemlje, gde su nizije, do zapada, gde je Baltičko more, a variraju kako klima, tako i sastav zemljišta. Zajedničko je da je u svim uslovima poljoprivredne proizvodnje fokus na održivoj i prema životnoj sredini prijateljski nastrojenoj poljoprivredi, odnosno finansiranju uvođenja dobrih proizvođačkih praksi.
- U cilju remedijacije zagađenja izazvanog poljoprivredom, Švedska finansira i promoviše poljoprivredu koja je prijateljski nastrojena prema životnoj sredini, i to kako u našoj, tako i u drugim zemljama. To podrazumeva, na primer, smanjenje nekontrolisnog gubitka mineralnih đubriva u životnu sredinu, smanjenje rizika od upotrebe pesticida, promovisanje organskog načina proizvodnje i slično. Švedska ima bogatu istoriju kada su u pitanju pokreti za zaštitu životne sredine, ali i organska poljoprivreda koja ima snažan i kontinuiran rast. To je potpuno u skladu s državnim ciljem da do 2020. godine Švedska dostigne 20 odsto površina pod organskom proizvodnjom, objašava Anderson.

Subvencijama podstiču ekološku poljoprivredu

Naš sagovornik kaže da agrarnu politiku u ovoj državi uređuje Odbor za poljoprivredu, koji daje značajne subvencije za razvoj organske poljoprivrede. Svi farmeri koji žele da sa konvencionalne pređu na organsku poljoprivredu, kako navodi, dobijaju značajnu novčanu podršku za to. Visina sredstava koja će dobiti zavisi od dva faktora. Jedan je veličina farme, a drugi vrsta proizvodnje kojom će se baviti. Osim toga, postoje subvencije koje redovno dobijaju svi koji se u Švedskoj bave organskom proizvodnjom.
- Postoji još jedan način na koji Švedska podstiče razvoj i rast organske poljoprivrede, a to je finansiranje naučnih projekata u ovoj oblasti. Naime, svake godine švedski Odbor za poljoprivredu nudi grantove za određeni broj naučnih projekata, čiji je cilj podrška razvoju "zelene" i unapređenju organske poljoprivredne proizvodnje, kaže Anderson.
Ola Anderson je na kraju istakao da pred Srbijom stoje značajni izazovi koji je čekaju kada je u pitanju postizanje održivosti zaštite životne sredine. Međutim, ocenio je i da su tu ogromne mogućnosti za našu zemlju.
- Reforme u oblasti zaštite životne sredine su nezaobilazan deo procesa evropskih integracija, ali predstavljaju i značajnu vrednost za građane Srbije, kako zbog unapređenja zdravstvene bezbednosti, tako i ekonomskog značaja, jer se otvaraju nova radna mesta, zaključio je Anderson i napomenuo da ako Srbija želi da ugrabi ovu priliku, u Švedskoj ima i imaće partnera koji će joj pomagati na putu EU integracija.

Aleksandra Milić

TRETMAN ORGANSKOG OTPADA

Prioritet Švedske je, kako je istakao Ola Anderson, smanjenje količine nepotrebnog organskog otpada na najmanju moguću meru. Otpad koji nastane u domaćinstvima tretira se na veliki broj različitih načina. Oko 16 odsto otpada iz domaćinstava tretira se biološki, odnosno iz njega se dobija energija u postupku anaerobne digestije. Oko 34 odsto otpada se reciklira, a 48 odsto se koristi za dobijanje energije. Aktuelni trend je da se tretman otpada putem anaerobne digestije povećava, a da se na račun toga smanjuju ostali načini tretmana.