* Nijedna zemlja nije razvila poljoprivredu a da nije razvila stočarstvo
* Za mlade poljoprivrednike više novca, razmatra se uvođenje određenih limita kako bi svaki dinar bio usmeren u razvoj
* Nije bitno koliko se zadruga osnuje, važna je njihova održivost

Agrarna politika, zadruge i zadrugarstvo u Srbiji, položaj srpskog sela, organska, ali i konvencionalna poljoprivredna proizvodnja, kao i primena agrotehničkih i pomotehničkih mera u različitim granama biljne proizvodnje i upotreba zaštitnih sredstava bile su teme 5. zimske škole za poljoprivrednike, održane u Poljoprivrednoj školi "Ljubo Mićić" u Požegi. Ovaj skup edukativnog karaktera, pod nazivom "Kako oživeti selo", organizovao je Centar organske poljoprivrede iz Užica. Primarni cilj ove "škole u školi" bilo je ukazivanje na činjenicu da se sela prazne, da u njima živi mahom staračko stanovništvo i da država mora obezbediti sve uslove za kvalitetan život mladih na selu. Poljoprivrednicima su predstavljena znanja i nove tehnologije, kao i primeri dobre prakse iz razvijenih zemalja.
- Holandija izvozi poljoprivredne proizvode u vrednosti od 82 milijarde dolara, a površina ove zemlje je veličine Vojvodine i ima 60 sunčanih dana, dok Srbija ima 4.000.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, 250 sunčanih dana i izvoz od dve-tri milijarde dolara, rekao je prof. dr Nikola Bajić, predsednik Organizacionog odbora ovog skupa. - Čak 80 odsto holandskih farmera ima završen fakultet, poljoprivredni, ekonomski ili veterinarski, što znači da je znanje na prvom mestu. Tako mora biti i kod nas, jer se bez znanja ne može napred.
Bajić je podsetio da je poljoprivreda veoma složen posao, koji se odvija pod otvorenim nebom, a klimatske promene su očigledne. Zbog sušnih godina, neophodno je navodnjavanje, a ono ne može biti kvalitetno bez prisustva organskih materija. U protivnom, dolazi do degradacije zemljišta usled ispiranja najfinijih čestica, humusa. Zbog toga se posebno treba okrenuti stočarstvu. Kod nas je odnos biljne i stočarske proizvodnje 70:30, a trebalo bi da bude pola-pola, kao što je to slučaj u Evropi.
Nijedna zemlja nema uspešnu poljoprivredu a da nije razvila stočarstvo, kao što nema razvijene privrede bez napredne poljoprivrede, pokazuju iskustva razvijenih zemalja. Ali, razvijena poljoprivreda zahteva i pravilan odnos prema zemljištu, vodi, vazduhu i drugim prirodnim resursima kako bi se proizvela zdravstveno bezbedna hrana.
"Zdravo zemljište, zdrava životinja, zdrav čovek" slogan je Centra organske poljoprivrede iz Užica i podseća na Hipokratovu krilaticu "Neka lek tvoj bude hrana tvoja, a hrana tvoj lek". Zato se naš centar svim silama bori da edukuje narod, i ovaj događaj je edukacija. Zabrinjavajuć je podatak da stanovnik Srbije u organizam putem hrane unese sedam kilograma pesticida za godinu dana. Jedna od poruka ovogodišnje zimske škole za poljoprivrednike je da se moramo vratiti prirodi, jer od nje uzimamo mnogo više nego što joj dajemo. Neophodno je smanjiti upotrebu fosilnih goriva, te zagovaramo što veću iskoristivost energije Sunca, vetra, vode, biomase i slično, istakao je Bajić.
Iako je državni sekretar za poljoprivredu Željko Radošević rekao da nije najbolji i najsrećniji trenutak da se priča o agrarnoj politici, jer je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tom trenutku intenzivno radilo na kreiranju mera koje će biti dostupne našim poljoprivrednicima u 2018. godini, ova tema i te kako je zanimala poljoprivrednike Zlatiborskog okruga. Uz osvrt na prošlu, Radošević je izneo neke okvire agrarne politike za ovu godinu.
- Zahvaljujući povećanju sredstava u prošlogodišnjem agrarnom buxetu, kreirane su dve nove mere, koje su se pokazale izuzetno delotvornima. Prva je pomoć mladim poljoprivrednicima. Konkurisalo je oko 750 ljudi mlađih od 40 godina, Ministarstvo je sa velikom pažnjom pregledalo sve prispele projektne ideje i za 667 odabranih projekata odobreno je ukupno 460.000.000 dinara. To je za nas izuzetno važno, jer smo gotovo sigurni da ćemo u ovoj godini imati 667 mladih i perspektivnih poljoprivrednika, koji će sigurno u svojim sredinama biti nosioci poljoprivredne proizvodnje. Poučeni ovim iskustvom, sa zadovoljstvom mogu da kažem da ćemo ove godine za istu meru imati znatno više sredstava, rekao je Radošević, ističući da je to jedina mera u kojoj poljoprivrednici dobijaju sredstva unapred. Reč je o 75 odsto bespovratnih sredstava, a maksimalan iznos koji se može dobiti po jednom projektu i po jednom korisniku je 1.200.000 dinara, odnosno 10.000 evra. Ova sredstva se mogu upotrebiti za različite namene. Najviše zahteva je stiglo za nabavku priplodnog materijala, za mehanizaciju, pre svega onu koja se koristi u voćarstvu i za sisteme za navodnjavanje.
Državni sekretar je napomenuo da premija za mleko ostaje ista, sedam dinara za litar, ostaje i podrška za nabavku kvalitetnih priplodnih grla, 25.000 dinara za umatično kvalitetno priplodno grlo u govedarstvu, i isti podsticaji u ovčarstvu i kozarstvu. U Ministarstvu se trenutno razmatra mogućnost uvođenja određenih limita jer, kako kažu, žele da na najkvalitetniji način raspolažu agrarnim buxetom, kako bi svaki dinar koji je izdvojen za podršku poljoprivredi imao razvojne komponente. Značajno je i što ostaju podrške osiguranju useva, podizanju protivgradnih mreža, nabavci priključnih mašina.
O zadrugama i zadrugarstvu u Srbiji govorio je predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihajlović. Napomenuo je da zadrugarstvo u Srbiji ima uzlaznu putanju, na šta ukazuje i podatak da je prošle godine formirano 185 zadruga, što je pet puta više u odnosu na period od 2015. godine. Na jugu Srbije, kojem je program "500 zadruga u 500 sela" dao blagu prednost, formirano je više od 50 zadruga, 10 puta više u odnosu na prethodni period, a u 10 zadruga za direktora su imenovane žene. Prosek starosti zadrugara je 46,1 godinu. Tokom januara ove godine formirano je 10 novih zadruga, a pošto zakon nalaže da najmanje pet fizičkih lica formira zadrugu, u ovim zadrugama je prosek broja osnivača 5,3 i na ivici je zakonskog mimimuma.
- Da li će biti formirano 500 zadruga u 500 sela, manje je bitno, važnije je da te zadruge budu održive i da opstanu. Da je program doneo neke pomake, potvrđuju i brojke koje se odnose na prošlu godinu. Odvojeno je 200.000.000 dinara, odnosno 1.660.000 evra, a sredstva su dobile 22 zemljoradničke zadruge. Polovina njih su novoformirane i one su mogle da konkurišu za iznos do 50.000 evra, a druga polovina su postojeće zadruge koje su mogle na ovaj način da obezbede do 100.000 evra. U 2018. godini obezbeđeno je četiri puta više sredstava za ove namene. Za unapređenje rada zadruga izdvojeno je 825.000.000, tako da šezdesetak zadruga može da očekuje ovaj novac, rekao je Mihajlović.

J. Bajšanski