* U EU se ova proizvodnja brzo razvija, ali proizvođači imaju velike podsticaje i podršku u svom radu što kod nas nije slučaj

Proizvodnja zdrave hrane je sve popularnija u svetu, a razlozi za to su mnogobrojni. Ljudi su, naime, sve više počeli da uviđaju kakve negativne posledice po njihov organizam može da ima konzumacija namirnica punih aditiva, pesticida i drugih štetnih sastojaka. Takođe, sve više jača svest o štetnosti konvencionalne poljoprivrede po životnu sredinu, jer se u njoj koriste agresivni sistemi obrade zemljišta i upotrebljavaju velike količine pesticida i mineralnih đubriva. To sve utiče na povećanje zagađenja planete, ali i nestanak vrsta koje zbog širenja poljoprivrednih površina gube svoje stanište.
Proizvodnja hrane koja može da objedini stvaranje zdravih namirnica uz istovremeno očuvanje biodiverziteta i životne sredine jeste organska poljoprivreda. U EU su to shvatili pa daju ogromne podsticaje za ovu proizvodnju što je dovelo do naglog porasta površina i broja konzumenata ove hrane. Kod nas je situacija nešto drugačija, stimulacija države nije velika, barem u delu koji se odnosi na biljnu proizvodnju gde proizvođači dobijaju podsticaje koji su za 70 odsto veći u odnosu na konvencionalnu proizvodnju i iznose 3.400 dinara po hektaru. Koliko je ovaj iznos mali najbolje potvrđuje činjenica da proizvođači s malim površinama, a najviše je takvih, i ne podnose zahtev za dobijanje ovih podsticaja. U stočarstvu je situacija nešto bolja, barem kad se radi o visini iznosa koji potencijalno mogu da dobiju proizvođači u organskom sistemu proizvodnje. Wima se, naime, za 40 odsto uvećava iznos subvencija po grlu u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Potencijalno se radi o pristojnom novčanom iznosu. Međutim, kreatori agrarne politike nisu uzeli u obzir da organsko stočarstvo po definiciji daje prednost uzgoju autohtonih rasa koje su otpornije, ali nisu obuhvaćene odgajivačkim programom, pa samim tim i ne mogu biti korisnici subvencija za ovu namenu.

EU snažno podstiče organski sektor

O tome s kakvim izazovima se susreće organska proizvodnja kod nas, kao i kakve su njene perspektive bilo je reči na panel-diskusiji koja je nedavno održana u Centru za organsku proizvodnju u Selenči. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević istakao je da se mora izmeniti sistem podsticaja u organskoj poljoprivredi, kao i da se oni moraju razdvojiti od davanja u konvencionalnoj proizvodnji.
Na ovom skupu bili su prisutni i predstavnici iz Slovačke i Hrvatske, te je bilo moguće uporediti stanje u organskoj proizvodnji u ovim zemljama. Tako se od ambasadora Slovačke u Srbiji Dagmar Repčekove moglo čuti da se u ovoj Republici četiri odsto ukupnih obradivih površina, odnosno 95.000 hektara nalazi pod organskom proizvodnjom. U Hrvatskoj je šest odsto površina ili 75.000 hektara pod organskom ili, kako oni kažu, ekološkom poljoprivredom. Naša zemlja je još uvek daleko od evropskog proseka sa svega 0,4 odsto obradivih površina pod organskom poljoprivredom što ukupno iznosi 15.000 hektara. Treba, međutim, naglasiti da u EU postoje značajni budžetski podsticaji, kako iz zajedničke evropske kase, tako i iz kasa država članica, kojima se snažno pomaže razvoj ovog sektora.
U Slovačkoj se, prema rečima Repčekove, najviše gaje žitarice, uglavnom spelta, povrće, voće, lekovito bilje, ali sve više raste prerada organskih proizvoda u cilju ostvarivanja dodatne vrednosti. Posebno se razvija kozmetička industrija kao odgovor na industrijske proizvode koji su sve češće uzrok alergija.
- U trgovinskim lancima sve više mesta zauzimaju organski proizvodi, a ono na čemu će vlada Slovačke u budućnosti raditi jeste umrežavanje malih farmera u ovoj oblasti u cilju podizanja njihove konkurentnosti.
Repčekova je upozorila Srbiju da dobro zaštiti proizvodnju kvalitetne hrane do ulaska u EU. Slovačka to, kako je istakla, nije uradila na najbolji način, pa su u ovu zemlju ušle velike količine jeftinog voća iz Španije i Grčke što je uništilo domaću proizvodnju.

Ekspanzija ekološke proizvodnje u Hrvatskoj

U Hrvatskoj površine pod organskim proizvodima rastu i u poslednjih pet godina ova zemlja beleži najveću stopu porasta kada je ova proizvodnja u pitanju. Istovremeno, kako je rekao Miroslav Božić, ekspert za poljoprivredu i ruralni razvoj, tamo postoji paradoks iseljavanja ljudi sa sela što je signal da se ipak nešto ne radi kako treba.
- U ekološku poljoprivredu godišnje uložimo 22.000.000 evra što je ogroman novac, pogotovo kada se uzme u obzir da tih proizvoda nema dovoljno na policama u hrvatskim marketima, vać se oko 80 odsto uvozi. To upućuje na zaključak da se novac ne ulaže onako kako bi trebalo, pa podsticaji ne daju očekivane rezultate, rekao je Božić i napomenuo da nije dobro što najveći deo podsticaja odlazi za pašnjake i livade, odnosno u najmanje akumulativne proizvodnje.
Napomenuo je i da se od ukupnih površina pod organskom proizvodnjom na samo 350 hektara gaji povrće, odnosno da jedan proizvođač sam ima polovinu ukupnih površina pod ovim usevima. To nije dobro, jer proizvodnja povrća omogućava stvaranje dodate vrednosti i ostvarivanje većeg prihoda. Iz svega toga može se zaključiti da svest ljudi o važnosti organske poljoprivrede za očuvanje zemljišta, prirode i ljudskog zdravlja nije dovoljno razvijena.

Površine u Srbiji rastu, ali nedovoljno

Srbija, međutim, kaska za Evropom, mada su se i u našoj zemlji površine povećale sa 6.000 hektara, koliko je bilo 2012. godine, na 15.000, koliko sada ima. Ovu površinu obrađuje skoro 3.000 gazdinstava što je ogroman broj, ako se na primer uporedi s Hrvatskom gde ih ima 4.000, ali na 75.000 hektara. To znači da je relativna veličina poseda izuzetno mala. Najveći deo površina, oko 40 odsto čine ratarski usevi, a potom voćke.
- Voće, posebno maline i drugo bobičasto, naš je najveći izvozni adut i lane je izvoz organskih malina vredeo 10.000.000 evra. Međutim, svi proizvodi koje izvozimo su niskog stepena obrade, najčešće zamrznuti, objašnjava Velimir Stanojević. - Posebno je teška situacija u organskom stočarstvu i pored toga što imamo mnoštvo domaćih rasa koje su dobro adaptirane na uslove gajenja u našoj zemlji. Ono što stočare sprečava da se u većoj meri uključe u ovu proizvodnju jesu poteškoće pri ispunjavanju tehničko-tehnoloških uslova koji su potrebni da bi mogli da postanu korisnici državnih podsticaja.
Podsticaji u organskoj poljoprivredi su važni iz više razloga, pre svega   zato što se u ovoj proizvodnji ne ostvaruju toliki prinosi kao u konvencionalnoj, zahvaljujući njoj se čuva životna sredina, a istovremeno ona omogućava stvaranje dodatne vrednosti i kao takva je potencijalno ekonomski isplativa. Zbog toga je važno da se što pre donese nacionalni plan njenog razvoja što je Stanojević i najavio na skupu u Selenči. Prema nacrtu ovog dokumenta predviđa se intenziviranje ove proizvodnje i to snažnijom budžetskom podrškom. Cilj je da Srbija u najkraćem roku udvostruči, a kasnije i nastavi s povećanjem površina pod organskom proizvodnjom. Radiće se i na međusektorskom povezivanju što takođe treba da doprinese daljem napretku organske poljoprivrede. Namera je da se ova proizvodnja spoji i s turističkom ponudom svakog regiona i na taj način doprinese ruralnom razvoju. Edukacija je takođe bitna jer i pored mnogobrojnih kampanja u cilju promocije ovog sektora, potrošači u velikom broju i dalje nisu sigurni šta organska proizvodnja predstavlja. Zato država mora više da uradi i kako bi organski proizvodi bili dostupniji i cenovno pristupačniji, pre svega potrošačima u našoj zemlji i to najpre deci. Edukacije se zato moraju sprovoditi od najranijeg uzrasta. Pri tome, uvek treba imati na umu da ova proizvodnja nije samo izvor zdrave hrane nego i čuvar životne sredine i jedan od bedema odbrane protiv klimatskih promena. Zbog toga je važno da se šira društvena zajednica uključi u njenu promociju i napredak.

U HRVATSKOJ PODSTICAJI NE DAJU OČEKIVANE REZULTATE

Podsticaji se u Hrvatskoj za organsku proizvodnju daju za oranice, povrće, višegodišnje zasade i pašnjake. Organski podsticaj u stvari predstavlja dodatak na osnovni podsticaj koji u ovim proizvodnjama već ostvaruju proizvođači. Taj bazni podsticaj iznosi 300-400 evra. Za organsku ratarsku proizvodnju u periodu konverzije dobija se dodatnih 348 evra, a u punom organskom statusu dobija se oko 290 evra, odnosno nešto manje nego u periodu konverzije kada su prinosi manji. Za povrće se, kada se saberu svi podsticaji, dobija čak oko 900 evra po hektaru. Za pašnjake se dobija oko 600 evra. Najviše podsticaja u ovoj državi trenutno odlazi na finansiranje organske pašnjačke proizvodnje, odnosno tamo gde nema puno rada i to je identifikovano kao problem. Procena je da proizvođači nisu dovoljno stimulisani da se za nekoliko stotina dodatnih evra preorijentišu na mnogo akumulativnije proizvodnje u kojima, doduše, ima daleko više ulaganja i rada.