Na organskom imanju čiji su vlasnici bračni par Idei okupili su se ljubitelji zdrave hrane i predstavnici ženskih udruženja s ciljem da ukažu na potencijale za razvoj ruralnih sredina

Na salašu "Idei" nedaleko od Temerina nedavno je održan Dan otvorene farme po uzoru na slične manifestacije koje se održavaju u svetu i imaju cilj da povežu proizvođače zdrave hrane s potrošačima, kao i da promovišu ruralni razvoj i sve ono što nudi. Manifestaciju je organizovala "Zelena mreža Vojvodine" uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), a osim domaćina, organske farme "Bio salaš Idei" svoje proizvode predstavila su i udruženja žena iz Vojvodine koja su okupljena u "Žensku ruralnu mrežu", kao i udruženja "Sačuvajmo selo" iz Priboja, Ženski centar "Užice" iz Užica i "Organski plodovi" iz Arilja.
- Ovaj događaj organizovali smo sa željom da na naše prostore uvedemo jedan moderan, ekološki koncept potrošnje lokalnih proizvoda koji već dugo postoji u razvijenim zemljama, rekla je Olivera Radovanović iz "Zelene mreže Vojvodine", napominjući da je ova organizacija sličan koncept već primenila pre tri godine organizujući manifestaciju na Čeneju.
Međutim, kako je istakla, za razliku od skupa na Čeneju kojem su prisustvovali samo lokalni proizvođači organske hrane, ovoga puta uključena su i udruženja iz "Ženske ruralne mreže" koju je u međuvremenu osnovala "Zelena mreža Vojvodine", a kojih trenutno ima 14, kao i gošće iz zlatiborskog kraja koje su s koleginicama iz Vojvodine razmenile iskustva.
- Mislim da je ovakav vid regionalne razmene iskustava nešto što je veoma važno u borbi za opstanak sela. Mora se pod hitno nešto preduzeti da sela opstanu i ožive, a organska proizvodnja u tome može da pomogne i podstakne ruralni razvoj i diverzifikaciju proizvodnje, uz istovremeno blagotvoran uticaj na klimu. Nadam se da će značaj toga prepoznati i finansijski više podstaći i naša Vlada, kaže Radovanović.
"Bio salaš Idei" na kojem je održana manifestacija prostire se na oko četiri hektara. Od toga organska proizvodnja povrća i voća organizuje se na 2,5 hektara, dok se na preostaloj površini gaje žitarice. Na salašu gaje i koke, ćurke, guske, ovce, koze, zečeve pa na taj način imaju zaokružen ciklus proizvodnje.
- Naša ideja je da napravimo zatvoreni ekosistem u kojem će svaki organizam imati svoju ulogu u njegovom funkcionisanju. U stvari, težimo ka permakulturnoj proizvodnji. Ono po čemu smo prepoznatljivi potrošačima jeste veliki broj vrsta i sorti povrća od kojih pojedine jedino mi nudimo tržištu. Između ostalog, imamo artičoke, rabarbaru, beli patlixan, tri sorte bamije, proizvodimo oko 70 sorti paradajza najrazličitijih oblika i boja, oko 30 sorti ljutih papričica i slično, priča vlasnik ovog organskog salaša Zoltan Idei, koji je zajedno sa suprugom Tatjanom semena za organsku proizvodnju nabavljao s raznih strana, a danas ih sami proizvode.
Na ovaj korak su se odlučili jer je kupovno seme skupo i do njega se teško dolazi. Kaže da je to samo jedan od mnogobrojnih problema na koje nailaze u poslu. Teško se dolazi i do kvalitetnih zaštitinih sredstava, i skupa su, pomoć države nije dovoljna, teško je naći obučene radnike za pomoć u polju, a i generalno vlada besparica. Takođe, nedostaju i povoljni krediti pomoću kojih bi mogli da unaprede proizvodnju.
Bez obzira na to, na salašu "Idei" će, kako kažu, i dalje proizvoditi maksimalno kvalitetno, jer samo proizvodi koji se odneguju u skladu s organskim principima imaju ukus koji traže potrošači. Napominju da cene njihovih proizvoda jesu veće u odnosu na industrijske, ali se ne mogu porediti s cenama organskih proizvoda koje ostvaruju potrošači u razvijenim zemljama sveta.
Dan organske farme posetili su ljudi koji su već upoznati s organskim principima proizvodnje, kao i oni koji su bili znatiželjni da uživo vide kako funkcioniše jedno organsko imanje. Za sve je bio organizovan autobuski prevoz, mada je veliki broj, pre svega Novosađana došao na imanje svojim kolima. Može se reći da je ova manifestacija uspela, ali i da je potrebno da se ovakvi događaji što češće organizuju kako bi se napravio značajniji iskorak kada je u pitanju popularizacija i popravljanje statusa koji organska proizvodnja trenutno ima. Da bi se to dogodilo, potrebno je i da država stane iza proizvođača.
Onima koji nisu mogli da dođu na ovu lepu manifestaciju ostaju pijace u Novom Sadu i Beogradu, pojedini supermarketi koji su uvrstili organske proizvode u svoj asortiman, kao i internet prodaja uz kućnu dostavu kojoj pribegava sve veći broj proizvođača i kupaca.
O udruženjima žena koja su se predstavila u okviru ove manifestacije donosimo opširniji tekst u narednom broju "Poljoprivrednika".

A. Milić