* Ukazano na problem prodaje prerađevina, nedostatka sredstava za zaštitu useva, način raspodele podsticaja, nedovoljnu edukovanost proizvođača i potrošača...

 
Organska poljoprivreda se godinama pominje kao razvojna šansa domaće poljoprivrede, odnosno kao privredna delatnost koja stvara zdrave, ali i ekonomski isplative proizvode. Podsticaji za razvoj ove proizvodnje postoje na republičkom, pokrajinskom, ali i često na lokalnom nivou. Međutim, i pred toga, broj proizvođača koji se njome bave stagnira, a površine se ne povećavaju. Srbija već godinama ne može da se "odlepi" od nepopularnih 0,4 odsto površina pod organskim usevima u odnosu na ukupne obradive. U gotovo svim evropskim zemljama, da podsetimo, na barem tri do pet odsto ukupnih površina zasnivaju se organski proizvodi, a ove površine  neprekidno rastu. 
Sa željom da se promeni ovakva statistika, u Novom Sadu je nedavno održan prvi info dan o organskoj proizvodnji koji su organizovali Agro-klaster Srbije, udruženje Serbia organica i NALED. Sastanku su prisustvovali i brojni proizvođači, predstavnici resornog minstarstva i sekretarijata, kao i Gradske uprave za privredu Novog Sada, grada koji ima najbolju praksu kada je u pitanju pomoć organskim proizvođačima.
Predstavnici organskog sektora su kao jedan od najvećih problema naveli komplikovanu registraciju zaštitnih sredstava čija je primena dozvoljena u organskoj poljoprivredi. U Evropi, ali i svetu, naime, postoji čitava paleta ovih preparata koji olakšavaju proizvodnju i borbu protiv patogena. Mnogi od tih preparata su jeftiniji ili efikasniji od onih koji trenutno mogu da se kupe na našem tržištu. Jelena Milić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kaže da se traži rešenje za pojednostavljenje procedure registracije preparata, kao i da će se formirati radna grupa koja će se baviti ovim pitanjem.
Iako su organski proizvodi traženi i relativno se dobro prodaju, deo roda ipak iz različitih razloga ne nađe kupca. Tada su proizvođači pred izborom da li da primarne proizvode prodaju kao konvencionalne ili da ih prerade. Većina se odlučuje za prvu  varijantu, jer  da bi preradili i tako prodali robu, najpre moraju da se registruju kao preduzetnici. Oni, međutim, uglavnom nemaju interes da plaćaju registraciju. Dr Vlado Kovačević iz Agro-klastera Srbije smatra da mali prerađivači treba da imaju povlašćen status i da treba da im se omogući da posluju kao gazdinstva. Napominje i da bi trebalo da se napravi registar gazdinstava koja se bave preradom i koja imaju povlašćen status za obavljanje tog posla.
Kolika je muka preraditi i prodati prerađen organski proizvod govori primer Milenka Dolovca, organskog proivođača iz Futoga koji kaže da je bio prinuđen da registruje preduzetničku radnju kako bi prodavao prerađevine.  Napominje da  je glavni razlog za ovakvu odluku to što trgovine neće da posluju s proizvođačima koji nisu u sistemu PDV-a. Od ovog poteza, kako ističe, ne vidi nikakav boljitak, naprotiv, ima velike troškove koji se gomilaju. Napominje i da je teško dobiti pomoć banaka, jer one uglavnom ne žele da rade sa startapovima.
Nenad Novaković, direktor OCS, najveće sertifikacione kuće koja se bavi kontrolom i sertifikacijom, između ostalog i organske proizvodnje, kaže da su proizvođači na neki način kažnjeni u odnosu na one koji se bave konvencionalnom proizvodnjom. Organski proizvođači, po njegovim rečima, imaju mnogo više posla i administrativnih obaveza, ali moraju i da plaćaju troškove kontrole i sertifikacije, dolaze im inspekcije... Na kraju, kada naprave prerađevinu koja treba da im vrati uloženo, oni ne mogu da je prodaju. To, po Novakovićevim rečima, mnoge proizvođače tera u sivu zonu. Govoreći o nužnosti liberalizacije poslovanja prerađivača organskih proizvoda spomenuo je primer Hrvatske koja je zakonski dobro uredila ovu oblast.  Po njegovim rečima, organska proizvodnja je u Srbiji počela da se razvija pre više od 20 godina, u vreme kada u Hrvatskoj i nije bilo organskih proizvođača. Danas, međutim, Hrvati imaju 105.000 hetara pod organskom proizvodnjom, dok  mi imamo svega oko 15.000 hektara.
Novaković je istakao i važnost osnivanja zadruga u ovom sektoru kako bi se olakšalo poslovanje i  osnažio položaj organskih proizvođača.
Kada su u pitanju podsticaji koje država daje organskim proivođačima, njihov iznos povezan je s  podsticajima koji se daju u konvencionalnoj proizvodnji, s tim što se uvećavaju za određeni iznos. Jelena Milić iz resornog ministarstva istakla je da  bi tokom septembra ili oktobra ove godine trebalo da se izmeni zakon o podsticajima, kada će se i subvencionisanje organske poljoprivrede izdvojiti kao posebna kategorija. Namera je da se u okviru organske poljoprivrede kategorizuju proizvodnje, u zavisnosti od njihove složenosti, a na osnovu toga će se i raspodeljivati sredstva. Predlog je i da za podsticaje u organskoj proizvodnji ne postoji gornja granica od 20 hektara kao što je to sada slučaj.
Proizvođači traže, a nadležne institucije su se složile da je potrebno da postoje obučeni savetodavci, isključivo za oransku proizvodnju. Ovi savetodavci će, kako se planira, proći obuku u inostranstvu i biti potpuno kvalifikovani da pomažu proizvođačima.
Učesnici skupa naveli su i da postoji problem poverenja potrošača u organske proizvode, kao i nedovoljnog znanja o tome šta je u stvari organska proizvodnja. To je segment na kojem će još mnogo morati da se radi. Jedan od predloga bio je i da se organska proizvodnja posmatra kao investicija u unpređenje plodnosti zemljišta i popravljanje stanja životne sredine, te da se proizvođačima iz tog razloga omogući dugoročan zakup državnih oranica. Predloženo je i da se proizvođačima omogući da preradu rade uslužno u za to određenim pogonima.
Svi zaključci i predlozi s ovog skupa biće dostavljeni naležnim institucijama. U planu je da se info dani održavaju barem dva puta godišnje, kako bi se utvrdili problemi i pratio tempo njihovog rešavanja.
Tekst i foto: Aleksandra Milić