* Ljudi su nitratima najviše izloženi konzumiranjem povrća, suhomesnatih proizvoda i vode
 
Vitalni nutrijent koji pomaže rastu biljaka i useva je azot. Ali, u visokim koncentracijama štetan je po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Čista, nezagađena voda je od suštinskog značaja za zdravlje ljudi i očuvanje ekosistema. Prekomerna upotreba azota u poljoprivredi jedan je od glavnih uzroka zagađenja u Evropi. Da bi se smanjilo zagađenje voda nitratima koji potiču iz poljoprivrede, Evropska unija postavlja pravila i preduzima mere kojih države članice treba da se pridržavaju. One se odnose na praćenje koncentracije nitrata u vodama, obezbeđivanje osetljivih zona i uspostavljanje propisa za dobru poljoprivrednu praksu i mera za sprečavanje i smanjenje zagađenja voda nitratima.  Ovo je tema o kojoj se govorilo na radionici održanoj u okviru IPA projekta prekogranične saradnje "Uticaj dobre poljoprivredne prakse na zaštitu životne sredine u pograničnom području" na Fakultetu za zaštitu životne sredine. Projekat realizuju Univerzitet "Edukons" iz Sremske Kamenice, Fakultet agrobiotehničkih znanosti u Osijeku, Obrtničko-industrijska škola "Županja" iz Osijeka i Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.
Bila je to prilika da se čuje šta je to Nitratna direktiva, koju je Evropska unija donela krajem 1991. godine i zbog čega je ona značajna pre svega za zdravlje ljudi. 
- Sadržaj nitrata u vodi u nekim oblastima država članica  EU bio je u porastu i prevazilazio je propisane granične vrednosti, prevashodno zbog prekomerne upotrebe đubriva, što predstavlja rizik za životnu sredinu. Zbog toga je potrebna opšta akcija kontrole problema koji proističe iz intenzivne proizvodnje stoke, rekla je prof. dr Dunja Prokić s Fakulteta zaštite životne sredine.
Prokićeva je naglasila da su nitrati poreklom iz poljoprivrede glavni uzrok zagađivanja voda iz difuznih izvora. Zbog toga je neophodno preduzeti mere koje se odnose na skladištenje i apliciranje na zemljište svih azotnih jedinjenja, kao i one koje se odnose na određenu praksu u procesima upravljanja zemljištem. Ovi činioci bili su ključni da EU  usvoji Nitratnu direktivu. 
Zagađivanje vode nitratima u jednoj državi članici može da utiče na vode u drugoj državi članici. Podsticanjem dobre poljoprivredne prakse svim vodama može da se obezbedi opšti nivo zaštite od zagađenja u budućnosti. Zbog dreniranja u vode podložne zagađenju od nitratnih jedinjenja, određene zone zahtevaju specijalnu zaštitu i zbog toga je potrebno da države članice EU identifikuju ranjive zone i utvrde i primene akcione programe. 
Kada se govori o Nitratnoj direktivi, valja reći da našoj zemlji tek predstoji veliki posao. U okviru bilateralne saradnje između Srbije i Švedske realizovan je projekat "Određivanje osetljivih oblasti i ranjivih područja u skladu sa Nitratnom direktivom EU i Direktivom o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda". Cilj ovog projekta je priprema za proces pristupanja Srbije EU i predstojeće pregovore koji se odnose na sektor voda. Odgovorna institucija za sprovođenje Direktive na našim prostorima je Republička direkcija za vode. U okviru Projekta definisana su ranjiva područja, koja se prostiru na površini od oko 37.980 kvadratnih kilometara, odnosno na 49 odsto ukupne površine Srbije. 
- Prilikom utvrđivanja ranjivih zona u Srbiji javili su se i mnogi problemi. Pre svega, mreža za praćenje i monitoring vode nedovoljna je naspram jedinice mapiranja. Geografsko iscrtavanje to čini prilično nesigurnim i nepreciznim. Zatim, informacije o gubicima i spiranju nutrijenata koji nastaju kao posledica poljoprivredne proizvodnje u vode nepotpune su. Procenjeni su i okvirni troškovi za implementaciju Nitratne direktive u Srbiji. Zaključak je da najveći problem predstavljaju upravo finansije, rekla je prof. dr Dunja Prokić. 
Prema njenim rečima, troškovi za farmu s više od 10 uslovnih grla procenjeni su na 15.000 evra. U ovu računicu uključeni su troškovi za izgradnju kapaciteta za skladištenje stajnjaka i opreme za distribuiranje čvrstog i tečnog đubriva. Ukoliko bi se obuhvatila cela teritorija Srbije, program bi se odnosio na 360.000 poljoprivrednih gazdinstava. Od toga, oko 180.000 gazdinstava je sa više od dva hektara poljoprivrednog zemljišta, a 30.000 farmi ima više od 10 uslovnih grla. U tom slučaju, troškovi za pristup celoj teritoriji iznosili bi 780.000.000 evra. 
Biljke koriste azot iz više izvora, počev od organskih, u koje se ubrajaju stajnjak, tečni stajnjak i osoka, slede neorganski, odnosno mineralna đubriva, električno pražnjenje u atmosferi i organske materije u zemljištu. Od ukupnog azota dodatog u zemljište biljka koristi 50 odsto, oko 25 odsto veže se u zemljištu i isto toliko gubi se ispiranjem, denitrifikacijom i drugim mehanizmima. 
- Qudi su nitratima izloženi prvenstveno putem hrane. Najviše konzumiranjem povrća, zatim konzerviranog mesa i vode za piće. Povrćem se unese čak 80-85 odsto ukuponog dnevnog unosa nitrata. U zavisnosti od vrste, porekla, načina uzgajanja i skladištenja povrća, sadržaj nitrata ima širok raspon, od 1 mg/kg 10.000 mg/kg. Visoke količine nitrata mogu se pronaći u rukoli, svim vrstama zelene salate i spanaću. Wihove količine u svežem voću i povrću su znatno niže, 1-20 mg/kg, objasnila je doc. dr Nataša Stojić s Fakulteta za zaštitu životne sredine  prilikom prikazivanja rezultata Projekta.
Količine nitrata u zelenom lisnatom povrću, prema rečima doc. dr Nataše Stojić, zavise od karakteristika zemljišta, upotrebe đubriva, intenziteta svetlosti, uslova čuvanja i prerade, odnosno pranja, ljuštenja, termičke obrade. 
- Rezultati ukazuju na to da se u većini slučajeva mineralna i organska đubriva ne koriste savesno. Analiza poljoprivrednog zemljišta primenjuje se malo, pokazuju rezultati s terena. Potreba određenih useva za azotom uopšte se ne uzima u obzir, kao ni koncentracije hraniva koje se već nalaze u zemljištu i koje biljka može da iskoristi, rekla je Stojićeva i naglasila da sve ovo ukazuje na neophodnost poštovanja kodeksa dobre poljoprivredne prakse, ograničenja količine organskih i mineralnih đubriva u skladu s ravnotežom azota i obavezne kontrole kvaliteta zemljišta.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski
 
KOVILJČANI IMAJU UDRUŽENJE POLJOPRIVREDNIKA EKOLOGA 
 
Udruženje "Eko farmeri" iz Kovilja je udruženje poljoprivredika - ekologa koji nastoje da proizvode zdravstveno bezbednu hranu i da imaju zdravo okruženje.  Ovo je posebno važno zato što se selo Kovilj naslanja na Specijalni rezervat prirode "Koviljsko-petrovaradinski rit", koji se prostire na bezmalo 6.000 hektara i nalazi se na spisku vlažnih područja Ramsarske konvencije. Ne treba zaboraviti ni Krčedinsku adu, jednu od poslednjih netaknutih oaza prirode. 
- Mali poljoprivredni proizvođači se trude da proizvode zdravstveno bezbednu hranu. Ali, zbog prisustva multinacionalnih kompanija, koje hranu prodaju po niskim cenama, kvalitet naših proizvoda često ne može da dođe do izražaja. Naše udruženje se zalaže da krajnji potrošač hrane i vode bude zaštićen. Srbija je  deklarativno prihvatila Direktivu, ali ona nije implementirana kroz zakon. Nisu ni poljoprivrednici baš zadovoljni kontrolisanom primenom đubriva i zeštitinih sredstava, jer to znači smanjenje prinosa, ali sve to doprinosi da nas EU prepozna, rekao je Đorđe Janjić, predsednik Udruženja "Eko farmeri".