* Paljenjem se uništava plodnost zemljišta, biodiverzitet, stradaju materijalna dobra, ali i ljudi

Strnjišta koja gore slika su koja se u Srbiji viđa svake jeseni, bez obzira na to što je ovaj način uklanjanja biljnih ostataka zakonom zabranjen, što se tako narušava ionako loša plodnost oranica, smanjuje biodiverzitet i dovode u opasnost ljudski životi. Ove godine problem je eskalirao zato što je neodgovorno paljenje na njivama dovelo do toga da se vatra proširila i izgorele su velike površine u Specijalnom rezervatu prirode "Carska bara". U Zrenjaninu su se  nadomak plamena našli stambeni objekti, a na auto-putu su se, kao posledica plamena i dima, dogodili lančani sudari u kojima je bilo povređenih i, nažalost,  mrtvih. Kao odgovor na sve učestalije paljenje biljnih ostataka, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije su nedavno formirali zajedničke timove za sprečavanje spaljivanja ostataka useva i drugog niskog rastinja na poljoprivrednom zemljištu. Timovi imaju zadatak da patroliraju i do sada su već pronašli i ugasili nekoliko požara. Trenutno se utvrđuje ko su vlasnici parcela zahvaćenih plamenom i protiv njih će biti podnete prijave nadležnim organima.

Novčane kazne i pasivan status za one koji pale

Svi koji ipak odluče da im je spaljivanje jenostavnije od zaoravanja žetvenih ostataka treba da znaju da čine prestup po dva zakona - Zakonu o zaštiti od požara i Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Zakon propisuje da je za kršenje odredbi koje se tiču ovog problema zaprećena novčana kazna u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara za fizičko lice, od 25.000 do 250.000 dinara za preduzetnika i od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice. Takođe, ako je parcela upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, dodatno se podnosi inicijativa Upravi za trezor koja gazdinstvo stavlja u pasivan status tokom tri godine. Tokom trajanja perioda pasivnog statusa, poljoprivredno gazdinstvo ne može da ostvaruje podsticajna sredstva.  
Imajući u vidu sve navedeno, postavlja se pitanje zbog čega poljoprivrednici, i pored svih rizika, ipak tako uporno pale biljne ostatke.
- Kao najčešći razlog za spaljivanje biljnih ostataka poljoprivrednici navode otežanu obradu zemljišta, pogotovo tamo gde je bio kukuruz koji bi pre zaoravanja trebalo dobro usitniti. Zbog nedostatka padavina u jesenjem periodu nije došlo do sleganja kukuruzivine, a imali smo godinu s bujnim usevima i velikom količinom žetvenih ostataka. To dodatno pravi problem ukoliko je kukuruz predusev pšenici i ako se zemljište tanjira, što je najčešći način obrade za pšenicu, smatra Zorica Rajačić, stručnjak PSS "Zrenjanin" i ističe da ratari često misle da paljenjem uništavaju bolesti i štetočine, a ne razmišljaju o tome da na taj način uništavaju korisnu zemljišnu floru u površinskom sloju zemljišta.
Zorica Rajačić navodi i da biljni ostaci imaju velik uticaj na popravku strukture zemljišta, direktno utiču na bolju aeraciju, povećan sadržaj kiseonika, a time i na razvoj korenovog sistema. To je posebno izraženo na teškim zemljištima gde se popravlja vodni, vazdušni i toplotni režim i formira povoljnija struktura zemljišta.
- Sve to kasnije omogućuje lakšu i kvalitetniju obradu, uz smanjeni utrošak goriva. Proizvođači moraju  i da više obrate pažnju na plodored, jer je to veoma važan i efikasan način borbe protiv bolesti i štetočina, a pri tome je besplatan. Pravilnom i planiranom smenom useva mogu da se  izbegnu navedene poteškoće u obradi i onemogući prezimljavanje nekih štetnih insekata, zaključila je Rajačićeva.


Zaoravanje povećava plodnost

Stručnjaci već duže upozoravaju na to da se iz zemljišta gubi organska materija, koja je jedan od osnovnih indikatora  plodnosti zemljišta,  a paljenje žetvenih ostataka je u direktnoj vezi s opadanjem njenog sadržaja.
- U našim zemljištima prisutni su procesi degradacije i smanjenja sadržaja  organske materije, a upravo je spaljivanje biljnih ostataka  jedan od uzroka. Šteta je što se to i dalje radi, ako se ima u vidu da bi se zaoravanjem ove organske materije mogao ublažiti negativan trend njenog  opadanja u zemljištu. Pozitivan efekat zaoravanja biljnih ostataka zavisiće od tipa zemljišta, ali, u svakom slučaju, na ovaj način se organska materija unosi u oranice gde će se njenom kasnijom mineralizacijom osloboditi hranljive materije koje koriste biljke. Sve to  kao posledicu ima smanjenje potrebe za kupovinom skupih mineralnih đubriva, objašnjava dr Jovica Vasin, rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Vasin napominje da postoje i mnogi drugi negativni efekti spaljivanja biljnih ostataka kao što je gubljenje azota, ali i vlage, koja je neophodna jesenjim usevima za rast i razvoj. Takođe, u površinskom sloju zemljišta pravi se sterilna sredina, odnosno uništavaju mikroorganizmi koji su odgovorni za niz procesa važnih za gajene biljke. Globalno posmatrano, kako navodi Vasin, spaljivanjem se oslobađa velika količina  ugljen-dioksida, koji je odgovoran za stvaranje efekta staklene bašte, odnosno globalno otopljavanje.

Koristiti kombajne sa sečkom

Najčešći razlog koji poljoprivrednici navode u prilog spaljivanju biljnih ostataka jeste nedostatak adekvatne mehanizacije za obavljanje ovog posla.
- Poljoprivrednici koji su slabije opremljeni mehanizaciom za obradu to navode kao razlog za spaljivanje žetvenih ostataka. Ova godina je specifična po tome što su prinosi kukuruza bili  visoki, pa je na parcelama gde je bio posejan ostala velika količina organske materije koju je trebalo usitniti i zaorati. Ratari koji imaju tanjirače manjeg prečnika to ne mogu da urade kako treba.  Savetujem onima koji nemaju svoju mehanizaciju da kada angažuju kombajnera prednost daju onima koji imaju nove mašine sa sečkom, odnosno mogućnost da usitne organsku materiju. Problem ratarima pravi i to što zbog neravnina na parcelama heder kombajna često ne može da se spusti dovoljno nisko, pa i iz tog razloga zaostaje veća količina biljnih ostataka, smatra dipl. inž. Branislav Ogrizović, savetodavac u PSS "Sombor" i napominje da, uz uvažavanje svih razloga koje navode poljoprivrednici, spaljivanje biljnih ostataka nije dopustivo. Oni svakako treba da obave tanjiranje ili primene neki od konzervcijskih sistema obrade zemljišta.
Imajući sve navedeno u vidu, poljoprivrednici bi morali dobro da se zamisle pre nego što sledeći put  posegnu za šibicama. Jer, iako im se čini da paljenjem biljnih ostataka smanjuju troškove proizvodnje, oni ih dugoročno povećavaju. Naime, na degradiranom zemljištu je potrebno mnogo više ulaganja, kako u obradu, tako i u kupovinu mineralnih đubiva da bi ostvarili željeni prinos. Dakle, ako nekom nije dovoljan negativan moralni aspekt paljenja, koji se ogleda u uništavanju biodiverziteta, materijalnih dobara i ljudskih života, onda neka barem misli na svoj džep. A džep dodatno može da isprazni plaćanje kazni za ovo nedelo, koje nisu male. Nadležni su ove godine, izgleda, rešeni da one koji se ogluše o zakon sankcionišu,  a moguće je da će upravo plaćanje kazni, po starom običaju, učiniti mnogo više nego svi stručni argumenti o tome zašto ne treba paliti biljne ostatke.

Aleksandra Milić