* EU posvećuje veliku pažnju suzbijanju invazivnih korova, pa je moguće da takva praksa bude uslov da Srbija uđe u tu zajednicu

Samo pre nekoliko decenija ambrozija gotovo da nije bila poznata u Srbiji. Ali, ovaj opasan invazivni korov je "na prečac" osvojio velike površine i kod nas, pa je sada najbrojniji i ima najveće posledice po zdravlje ljudi. Svaka biljka ima oko 150.000 semenki, čija se klijavost održava čak četiri decenije. Cveta oko 100 dana, a polen iznenada stvara brojne alergenske posledice kod sve većeg broja stanovnika sela i gradova, naročito u sušnom periodu od jula do oktobra. Veoma teško se uništava. Ima spavajuće pupoljke na nekoliko centimetara iznad zemlje, pa uspeva da razvije novo stablo, da cveta i donese nove plodove. Ambrozija nije jedini invazivni korov. Wih je sve više. Pojavljuju se i novi, do sada nepoznati, uporedo s razvojem saobraćaja, trgovine, turizma i klimatskim promenama.
- Do pre desetak godina malo ko je u Srbiji obraćao pažnju na korov Iva Xantifolia, kaže dr Milena Popov, docent na odseku Herbologija Departmana za fitomedicinu i ekologiju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
- Najpre se pojavila na severu Vojvodine, na peskovitim njivama. Ima više polena nego ambrozija. Lako i brzo se širi, stvarajući monopopulaciju, ne dozvoljavajući drugim biljkama da se razvijaju. Izuzetno je agresivan invazivni korov. Nije bilo moguće uništiti ga ni sa 12 litara po hektaru totalnog herbicida "glifosat". Tako velikom koncentracijom herbicida mogao bi da se spali panj nekog drveta. Iva ima robustan korenov sistem, jači nego sirak, s brojnim kolencima. Posle košenja se brzo regeneriše, stvarajući nove biljke. Sve ozbiljniji je i alergen.
Postoji i čitav niz drvenastih korova, naročito na utrinama, koje ugrožavaju druge biljne vrste. Ima ih oko njiva i u kanalima, kojima mašine za košenje teško mogu da priđu. Mnogi korovi mutiraju ili su već otporni na jače totalne herbicide, što stvara teškoće u njihovom suzbijanju. Za sada, najveći uspesi postižu se redovnim košenjem korova oko njiva, plodosmenom i prodoredom. Uspeh se postiže i organizovanim akcijama uništavanja korova. Koliko je velika opasnost od najčešćih korova svedoči i Lista invazivnih biljnih vrsta u Vojvodini, koju je sačinio Departman za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. U tom dokumentu se navodi da u Pokrajini ima preko 40 vrsta jako invazivnih i sporadično invazivnih korova. Najviše ih je u Bačkoj, zatim u Banatu, a najmanje u Sremu. Invazivnih korova je sve više i u svetu, a pojavljuju se i oni koji su nepoznati čak i nauci. Predstavljaju veliku opasnost za čitavu planetu. U nekim državama zapadne Evrope registrovan je i svinjski korov, koji izaziva vrlo burne i dugotrajne reakcije na ljudskoj koži. Gotovo ga je nemoguće uništiti. Zbog toga nije slučajnost što Evropska unija posvećuje veliku pažnju suzbijanju invazivnih korova, pa je moguće da takva praksa bude uslov da Srbija uđe u tu zajednicu.

B. Krstin