* Agrar je trenutno najveći globalni zagađivač životne sredine
* Zakoni kojima se životna sredina štiti od degradacije postoje, ali se sankcije slabo ili nikako ne sprovode
* Cilj koji se mora dostići jeste proizvodnja dovoljno hrane dobrog kvaliteta, uz očuvanje prirodnih resursa

Savremena poljoprivreda suočava se sa izazovom proizvodnje sve većih količina hrane za narastajuću populaciju na ograničenom zemljišnom resursu. Zbog toga je ova proizodnja sve intenzivnija, a samim tim predstavlja sve veću pretnju za životnu sredinu. Globalno, savremena poljoprivreda se smatra jednim od najvećih zagađivača zbog prekomerne i neodgovorne upotrebe pesticida i mineralnih đubriva, krčenja šuma, degradacije zemljišta... Takođe, njenim delovanjem uništava se biodiverzitet, podstiče erozija, zagađuju vodotoci i slično. Da sve to mora i može drugačije, složili su se učesnici tematskog skupa "Poljoprivreda - od zagađivača do čuvara životne sredine - uslov za integracije u EU", koji je održan u Novom Sadu u organizaciji "Dnevnik-Poljoprivrednika" AD, Privredne komore Vojvodine i Zadružnog saveza Vojvodine. Cilj skupa bio je da se potraže odgovori na goruća pitanja o ulozi poljoprivrede u uništavanju prirodnih resursa i da se pronađu načini kako da se proizvede više i kvalitetno, a da se ne naruši zdravlje planete. Interesovanje za skup je bilo veliko, a osim poslenika iz oblasti agrarne struke i zaštite životne sredine, prisustvovao mu je veliki broj predstavnika lokalnih samouprava, ali i učenika i studenata u čijim rukama je budućnost domaćeg agrara i zaštite životne sredine.
- Suočavamo se često sa činjenicom da poljoprivrednici neadekvatno upotrebljavaju pesticide, ne poštujući ni vreme primene ni preporučene količine, što negativno utiče na zdravlje životne sredine, ali pre svega ljudi koji u njoj žive. To je nešto što svakako više nećemo tolerisati i ljudi koji namerno upotrebljavaju zabranjena i neadekvatna sredstva biće kažnjeni u skladu sa zakonom. Neodgovorno krčenje šuma, s druge strane, dovelo je do toga da je, na primer u Vojvodini, trenutno 85 odsto oranica izloženo eolskoj eroziji, zbog koje se godišnje sa jednog hektara gubi čak tona kvalitetnog zemljišta, rekao je obraćajući se učesnicima skupa ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i pozvao poljoprivrednike da, kad je to moguće, koriste hemijska sredstva koja su manje štetna i biorazgradiva. Najavio je i da će se u cilju njihove bolje edukacije organizovati brojne akcije u kojima će Ministarstvo, na čijem je čelu, zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede i drugim značajnim institucijama na terenu objašnjavati značaj pravilne upotrebe pesticida.
Ministar Trivan je izjavio i da nas na putu evropskih integracija očekuju ulaganja od 15 milijardi evra da bismo dostigli potrebne standarde u oblasti zaštite životne sredine. Ta sredstva se, kako je istakao, mogu obezbediti iz fondova i kroz privatno i javno partnerstvo, ali da bismo dobili novac koji nam potencijalno stoji na raspolaganju, neophodno je da imamo urednu projektno-tehničku dokumentaciju i sve opštine moraju da budu svesne toga. Mnogo toga će morati da se menja u aktuelnoj praksi kada je u pitanju zaštita životne sredine, najavio je resorni ministar i istakao da će promene morati da se sprovedu što pre, jer imamo važan cilj pred sobom, a to je očuvanje biodiverziteta u Srbiji, koji se smatra jednim od 40 najbogatijih u svetu.

Zaštićena područja idealna za brendiranu eko-proizvodnju

Posebnu kategoriju u bavljenju poljoprivredom predstavljaju zaštićena područja, kojih u Vojvodini ima malo, pa je njihov značaj utoliko veći. Govoreći o ovoj temi, Brankica Tabak, podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, naglasila je da su ova područja u tom pogledu nedovoljno iskorišćena.
- Oko 80 odsto zemljišta u Vojvodini je poljoprivredno i na njemu se obavlja intenzivna proizvodnja, koja utiče na opadanje biodiverziteta i smanjenje plodnosti zemljišta. Zaštićena područja, s druge strane, nude mogućnost bavljenja organskom poljoprivredom i na taj način mogli bi da se stvore brendovi sa dodatom vrednošću na tržištu, istakla je Brankica Tabak i naglasila da ponuda ekološke hrane može da se poveže i sa eko-turizmom u ovim oblastima, čime bi se, osim očuvanju područja, doprinelo i njihovoj ekonomskoj održivosti.
Iako je korišćenje pesticida u zaštićenim područjima značajno ograničeno, to ipak ne znači da su oni potpuno izbačeni iz upotrebe. Da li će neki pesticid ipak biti primenjen zavisi najpre od njegove štetnosti, ali i nivoa zaštite područja u kojem on treba da se primeni. Područja s najvišim stepenom zaštite, kako je na skupu iznela Lidija Stevanović iz Ministarstva zaštite životne sredine, imaju i najviši stepen restrikcije, bilo da je reč o primeni hemijskih sredstava, đubriva ili aktivnostima koje se u njima sprovode. Poljoprivrednici koji žele da primene neko određeno sredstvo u zaštićenom području mogu da traže dozvolu za to i ukoliko je sve u skladu sa zakonom, brzo će je dobiti. Međutim, kako je naglasila Lidija Stevanović, mnogo češći slučaj je da pojedinci primenjuju pesticide bez ikakvih ograničenja, pa dolazi do trovanja zaštićenih vrsta. Naglasila je da, iako imamo potrebnu zakonsku regulativu, retko se dešava da neko odgovara za počinjeno nedelo, što šalje lošu poruku onima koji krše pravila i ne snose nikakve posledice za to.

Racionalnom proizvodnjom smanjiti troškove

Racionalizacija poslova u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji jedan je od bitnih faktora očuvanja životne sredine, a značajnu pomoć u ovom segmentu mogu da pruže kontrole plodnosti zemljišta na osnovu kojih poljoprivrednici tačno mogu da odrede koliko im je i kog mineralnog đubriva potrebno.
- Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo već godinama u saradnji s Poljoprivrednom stručnom službom Vojvodine omogućava besplatne kontrole plodnosti zemljišta na osnovu kojih su markirane i pojedine parcele na kojima su utvrđene čak toksične količine pojedinih elemenata, istakao je Vladislav Krsmanović, pomoćnik resornog sekretara i naglasio da je ovaj sekretarijat finansirao uklanjanje čak 38 divljih deponija sa površine od 38 hektara.
Krsmanović je najavio i da će resorni sekretarijat nastaviti da pomaže poljoprivrednicima da maksimalno racionalizuju svoju proizvodnju i ostvare visoke prinose dobrog kvaliteta, uz očuvanje životne sredine i manje troškove proizvodnje.
Nebojša Drakulić, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, predstavio je učesnicima skupa projekte ovog sekretarijata koji se odnose na očuvanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta i zaštite životne sredine, posebno sa podrškom koju ovaj sekretarijat pruža u izradi projektno-tehničke dokumentacije. Upravo ovaj segment ministar Trivan je označio kao vitalno važan, jer je kvalitetna dokumentacija preduslov za povlačenje neophodnih sredstava iz EU fondova.

Animalni i ambalažni otpad ozbiljna pretnja

Poseban problem u srpskoj poljoprivredi predstavlja animalni otpad čije zbrinjavanje nije rešeno na adekvatan način, pa leševi životinja i njihovi delovi završavaju na deponijama ili u improvizovanim jamama. Neadekvatno odložen animalni otpad, kako je istakao Siniša Grubač iz Naučnog instituta za veterinastvo "Novi Sad" u Novom Sadu, predstavlja potencijalni izvor zaraze za ljude i životinje umesto da, kao u razvijenim državama, bude sirovina za dobijanje velikog broja proizvoda. Grubač je naglasio da lokalne samouprave moraju da preuzmu veću odgovornost za zbrinjavanje animalnog otpada, i to tako što će na svojoj teritoriji izgraditi objekte za njegovo privremeno odlaganje. Zoohigijenska služba takođe mora da bude bolje organizovana, odnosno da se stvore uslovi za primenu postojećih zakona u praksi. Tek kada, kako je naglasio Grubač, sav animalni otpad bude tretiran onako kako je propisano zakonom, organizacije koje se bave njegovim zbrinjavanjem moći će da posluju rentabilno, a životna sredina biće zaštićena.
Još jedna vrsta otpada ozbiljno ugrožava zdravlje ruralnih područja, a to je ambalažni otpad od sredstava za zaštitu bilja. O sistemu zbrinjavanja ovog otpada govorio je Miroslav Ivanović iz udruženja SECPA, koji se složio da ima ljudi koji neadekvatno rukuju pesticidima, ali da ih udruženje iz kojeg on dolazi neprestano edukuje kako da koriste hemijske preparate na način da zaštite i sebe i useve i životnu sredinu. Naveo je i da se ambalažnim otpadom mora odgovorno rukovati, te da je neophodno da se ambalaža najpre ispere, a zatim i odloži na odgovarajući način. Udruženje SECPA svake godine organizuje akcije sakupljanja ambalažnog otpada i poljoprivrednicima plaća nadoknadu u zavisnosti od prikupljene količine. Ivanović je izneo stav da bi bilo dobro da se uvedu subvencije po uzoru na EU kojima bi se poljoprivrednici dodatno stimulisali da odgovorno postupaju s materijama koje potencijalno mogu da ugroze zdravlje planete.
Sav otpad koji ljudi neodgovorno odlažu ugrožava jedan od najvažnijih resursa za proizvodnju hrane, zemljište. Iako se ovaj resurs može oporaviti od zagađenja, taj postupak je dug i težak. Iz tog razloga, kako je istakla prof. dr Mira Pucarević, dekan fakulteta Zaštite životne sredine Univerziteta "Edukons", potreban je kvalitetan monitoring zemljišta, kako sa aspekta njegove plodnosti, tako i sa stanovišta sadržaja štetnih materija u njemu. To je važno za rentabilno gazdovanje ovim resursom, ali i sprovođenje potrebnih postupaka remedijacije kojima bi se popravilo stanje zemljišta. Edukacija o ovoj temi je veoma važna, smatra prof. dr Pucarević, i to od najranijeg uzrasta, jer je poznato da deca brzo uče i lako primenjuju naučeno. Odrasli koji prave prekršaje i zagađuju zemljište očigledno nisu svesni svojih postupaka, a nema adekvatnih kaznenih mera koje bi ih primorale da to prestanu da čine.
Zaključak ovog skupa bio je da, iako postoji zakonska regulativa koja predviđa sankcije za sve one koji se na neadekvatan način odnose prema zaštiti životne sredine, trenutno nema dovoljno kapaciteta da se u potpunosti sprovede, ali ni volje da se prekršioci kazne na pravi način. Zbog toga je važno jačanje međusektorske saradnje u otkrivanju i sankcionisanju počinilaca protivzakonitih radnji, ali i preventivno i obrazovno delovanje kojim bi se podigla svest o važnosti očuvanja životne sredine zbog zdravlja i opstanka nas samih.

Aleksandra Milić

OBRAZOVANJE VAŽAN KORAK KA EKOLOŠKOJ POLJOPRIVREDI

U ime organizatora, učesnicima skupa obratili su se predstavnici "Dnevnik-Poljoprivrednika" AD, Privredne komore Vojvodine (PKV) i Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV).
Predsednik PKV-a Boško Vučurević naglasio je važnost ekološkog pristupa poljoprivredi i napomenuo da je to komplesan problem koji treba da se rešava kroz partnerstvo javnog i privatnog sektora, kao i da je pregovaračko poglavlje 27 jedno od najzahtevnijih koje nas čeka na putu pristupanja EU.
- "Dnevnik-Poljoprivrednik" je u skladu s obrazovnom misijom svojih izdanja, lista "Poljoprivrednik" i knjige "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar", inicijator ovog stručnog skupa, a cilj je da apelujemo na svest svih učesnika u poljoprivredni da je potrebno da vode računa o očuvanju životne sredine kao primarnom uslovu za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane, rekla je dr Gordana Radović, direktor "Dnevnik-Poljoprivrednik"AD, i podsetila da je pre tačno godinu dana zvanično započeta saradnja "Poljoprivrednika" i PKV-a i u tom periodu organizovane su brojne zajedničke aktivnosti s ciljem unapređenja domaćeg agrara. Naredni skup, kako je najavila, održaće se već 18. maja, a tema će biti "Položaj žena na selu i kako ga poboljšati".
U ime Zadružnog saveza Vojvodine učesnike skupa pozdravila je sekretar mr Jelena Nestorov Bizonj, koja je tom prilikom istakla važnost ovog saveza koji objedinjuje poljoprivrednike i njihov nastup na tržištu, pomaže da intenzifikuju i unaprede svoju proizvodnju, ali tako da ona bude održiva i usmerena na zaštitu životne sredine.