* Ne sme se zaboraviti zlatno pravilo: Azot se može naknadno dodati, ali se ne može oduzeti
 
Pred početak prolećnog dela vegetacionog perioda ozimih strnih žita  pravo je vreme za unošenje azotnih đubriva. Iako je još daleko do kalendarskog kraja zime, treba omogućiti dovoljno vremena azotu (N) da se spusti u zonu korenovog sistema biljaka. Ovo je period u kome biljke troše malo vode za svoje potrebe i kada se stvaraju zalihe vlage u dubljim slojevima zemljišta, ukoliko ima padavina. Nažalost, tokom januara praktično ih nije bilo, tako da su rezerve vlage ispod višegodišnjih proseka za većinu lokaliteta u Srbiji. O tome treba voditi računa i tokom prihranjivanja. Najizraženije potrebe pšenice i drugih strnih žita su u fazama bokorenja – vlatanja. Koncentracija svih hranjivih materija u biljkama je najveća u fazi intenzivnog bokorenja. Tada počinje da se stvara kapacitet za prinos suve materije, odnosno zrna. Za uspešan tok ove faze potrebne su temperature od 10–15°C i optimalna vlažnost zemljišta. Ukoliko nedostaje neki elemenat mineralne ishrane, biljke će to manifestovati u navedenim fazama. Najpre biljke reaguju na nedostatak azota i to žućenjem starijih listova. Ako je nedostatak veoma izražen, bokorenje će polako prestajati, a ostaće zeleni samo najmlađi listovi. Gubitak intenzivno zelene boje listova i zaostajanje u porastu može nastati i zbog uticaja drugih faktora, kao što su suvišak vode u površinskom sloju zemljišta, rezidui herbicida, napad štetnih insekata, jači prizemni mrazevi i sl. 
Zbog važnosti faza bokorenja i početka vlatanja pšenice, prihranjivanju sa azotom se pridaje velika uloga. Posebno je važno istaći da je i suvišak azota štetan po useve, jer su strna žita sklona luksuznoj potrošnji ovog elementa. Usvajaju ga i kada ga imaju dovoljno u svojim tkivima. Višak azota dovodi do prevelike bujnosti nadzemnog dela biljaka, do manjka otpornosti na poleganje i do smanjenja imuniteta. Sve to navodi na zaključak da se dobro mora proračunati doza azota u prihranjivanju, jer je on i najskuplji element. Optimalni nivo azotne ishrane omogućava ravnomerno usvajanje i drugih elemenata. Ne treba smetnuti s uma da je korenov sistem u fazi bokorenja relativno slabo razvijen, zbog čega je važno da hranjive materije budu u zoni korena, u slojevima 30–40 cm.
 
Načini prihranjivanja: savremenim metodama ili iskustveno
 
Danas postoji više metoda koje doprinose tačnijem određivanju optimalnih doza azota. Poznata N-min metoda je u proizvodnji već 35 godina. Njenom primenom se utvrđuje sadržaj lako pristupačnog azota, a to je nitratni N (NO3-N).  Ostali joni azota se ne utvrđuju, jer će se svi u nekom momentu transformisati u nitrate. Procesi kruženja su najuže vezani za aktivnost mikroorganizama u zemljištu. Metoda N-min ima svoje prednosti i nedostatke. Najveća joj je prednost što pokazuje stanje vlage, količinu i distribuciju nitratnog azota u profilu zemljišta koji se ispituje. Za ozima strna žita to je sloj do 90, a za jara do 60 cm dubine. Iz tih slojeva strna žita koriste hraniva i vodu. Mana ove metode je što je fizički teška i obavlja se krajem zime, često po hladnom vremenu. Za savremene hidraulične sonde, montirane na vozila (ili na hidraulik traktora), uzorkovanje nije više problematično. Mnoge lokalne samouprave finansiraju ovaj posao (a mogle bi sve u Srbiji). U razvoju su, više kao pomoćne, i druge metode: sadržaj hlorofila, intenzitet boje listova i biljnih sokova i sl. Veoma su korisne za korektivno prihranjivanje i primenu precizne poljoprivrede.
 Osim primene ovih metoda, neki ratari i dalje prihranu obavljaju na osnovu sopstvenih iskustava ili uz pomoć savetodavnih službi Srbije. Ne sme se zaboraviti zlatno pravilo: Azot se može naknadno dodati, ali se ne može oduzeti.
 
Rezultati analiza zemljišta 2020
 
Zahvaljujući velikim naporima i dobroj volji PSS, kao i stručnjacima Instituta za ratarstvo, povrtarsvo i BSP - Srbobran, prikazani su rezultati analiza zemljišta obavljenih tokom januara 2020. Oni treba da posluže kao orijentacija poljoprivrednicima, a nikako kao recept za široku primenu.
Sa ukupno 106 parcela uzeti su uzorci zemljišta i ispitan je sadržaj nitrata i vlage po slojevima i ukupno. U tabeli je data preporuka za prihranjivanje pšenice i ozimog ječma za svaki lokalitet, i prosečno, za teritoriju AP Vojvodine. Različito stanje nitrata i vlage u zemljištu je posledica veoma različitih količina padavina tokom jeseni. Najmanje kiše su dobila područja oko Kikinde, Sente, Bačke Topole, Zrenjanina, Vršca, Banatskog Karlovca i Pančeva. Naročito izražen deficit vlage je i dalje u južnim delovima centralnog područja Srbije. To se vidi po sadržaju vlage u slojevima zemljišta ispod 60 cm dubine, koji je u tim lokalitetima najmanji. S tim u vezi je i distribucija nitratnog azota. Tamo gde vlage nije bilo da prokvasi i dublje slojeve, nitrati su ostali bliže površini zemljišta ili u podoraničnom sloju.
Varijabilnost ukupnih količina nitrata po hektaru je očekivana i kreće se, u intervalu od 28 do 240 kg/ha. To bi značilo da će se količine azota u prihrani kretati od 145 do 0 kg/ha čistog azota. Najveći sadržaj nitrata je pronađen u rejonu Vršca (232 kg/ha), što znači da na tim parcelama treba izostaviti prihranjivanje. Detaljnije analize u širokoj proizvodnji će pokazati preciznije potrebne količine azota u prihrani 2020.
 
Azotna đubriva
 
Na raspolaganju su UREA (amidni oblik N, 46%), AN (nitratni i amonijačni N, oko 33%), SAN (sličnog sastava) i KAN (nitratni N, 27 %).
Đubrivo UREA je efektnije kada se unosi pre obrade zemljišta. Koristi se i za prvo, ranije prihranjivanje, jer je potrebno dosta vremena da se amidni oblik azota transformiše do nitratnog, koga biljka najbrže usvaja. Transformacija đubriva UREA traje 15–30 dana, što zavisi od vremenskih uslova i temperature zemljišta. Do tog perioda biljka može "gladovati" iako je prihranjena. Pri tome može doći do gubitaka azota u atmosferu, čak i do 10%. Ostala azotna đubriva su za prihranu, s tim što KAN ima prednost na kiselijim zemljištima centralne Srbije. Posle prihranjivanja je poželjno barem 10 l/m2 kiše.
Logično je da prihranu treba početi od najstarijih i najrazvijenijih useva. Treba očekivati još neke napomene oko prihrane u narednim brojevima vašeg "Poljoprivrednika".
Prof. dr Miroslav Malešević
BSP-Srbobran
Prof. dr Radivoje Jevtić
Dr Vladimir Aćin
Dr Milan Mirosavljević
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
 
KADA I KAKO PRIHRANITI PŠENICU?
 
Prvo prihranjivanje treba obaviti od 10. februara do 5. marta, u zavisnosti od vremena setve. Usevi iz ranijih rokova imaju veću potrebu za azota i za njegovom ranijom primenom, pa ih zato treba ranije prihraniti. U prvom prihranjivanju uneti 60–80% predviđene količine azota.
Drugo prihranjivanje treba da se uradi od 5. do 25. marta sa 20– 40% preostale  količine azota, svakako pre početka vlatanja.
Ako je deficit azota manji od 60 kg/ha, potrebno je samo jedno prihranjivanje.
NS sorte vrhunske prinose postižu pri sklopu 450–500 biljaka po m2. Ako je usev gušći od 500 biljaka po m2, odnosno ima više od 60 biljaka po dužnom metru, treba ga prihraniti sa 10–15% manje azota. U suprotnom, ako je usev ređi, ispod 400 biljaka, doza azota se može uvećati za isti procenat.