* Važno je da se što više parcela ispita i za svaku od njih utvrdi doza N-đubriva. Taj posao treba uraditi tokom februara, do polovine marta, kako se sa prihranjivanjem ne bi kasnilo
 
Kraj je januara 2020, a pripreme za prihranjivanje strnih žita su već uveliko u toku. Poljoprivredne stručne službe Srbije obavljaju probne analize zemljišta na sadržaj i distribuciju lako pristupačnog, mineralnog azota (N-min). Određuje se samo nitratni azot, jer amonijačni deo nije tako varijabilan. Na osnovu tih informacija će se preciznije odrediti doze N-đubriva za prihranu i vreme njihove primene. Neki podaci su već poznati, ali nisu dovoljni za donošenje preporuka. Oni zaslužuju analizu jer nagoveštavaju potrebe biljaka i stanje vlage u zemljištu. Podsetimo se, sadržaj nitrata i njegova distribucija u ispitivanom profilu zemljišta su odraz mikrobioloških procesa i klimatskih faktora. O značaju prihranjivanja ne treba mnogo govoriti, jer je ova agrotehnička mera dobro poznata proizvođačima. Međutim, ako uzmemo u obzir trenutno stanje useva na teritoriji Srbije, jasno je da prihranjivanju treba prići veoma oprezno. Polazna činjenica je da je svrha prihranjivanja obezbeđivanje pšenice (i drugih strnina, kao i uljane repice) azotom, pre nego što ona pređe u generativnu fazu, tj. vlatanje (početak porasta stabla). Tokom bokorenja su potrebe biljaka za azotom (ali i fosforom i kalijumom) najveće, jer se u toj fazi formira potencijal za budući prinos. Ova činjenica određuje momenat početka prihranjivanja.
 
Proizvodnja puna neizvesnosti
 
Pre iznošenja informacija o stanju pšenice treba se podsetiti ključnih momenata iz proizvodnje u prethodne dve godine (žetva 2018. i 2019). U obe godine žetva je bila puna neprijatnih iznenađenja, ne samo za proizvođače, već i za prerađivače, trgovački - izvozni sektor, pa i za državu u celini. Žetvu 2018. je pratila nezapamćena kiša koja je značajno smanjila rod i kvalitet zrna. Desilo se obilno poleganje useva, prorastanje korova i proklijavanje zrna u klasu. Pred žetvu 2019. pojavili su se razni patogeni, među kojima je Fusarium sp., koji su umanjili prinos, a naročito kvalitet zrna. U oba slučaja proizvođači su bili skoro nemoćni da sami nešto značajnije preduzmu i spreče štete. Naravno da je moglo dosta da se uradi preventivno, u toku procesa proizvodnje. Na primer, bolji izbor sorti, veća upotreba deklarisanog semena, blagovremena žetva, razdvajanje zrna po kvalitetu, jeftinije dosušivanje zrna, propisno skladištenje itd. Hroničan problem kod nas je nedostatak podsticaja za primarne proizvođače i njihova beznačajna uloga u formiranju otkupnih cena.
Prethodne napomene nas upozoravaju na neizvesnost žetve 2020. Nije moguće predvideti šta će se događati do kraja vegetacije tekuće proizvodnje. Ali, nije dobro počelo. Krajem 2019. doneta je odluka o ukidanju carina na uvoz pšenice u peridu 1. januar - 30. april. To je učinjeno na insistiranje moćnijeg dela mlinarsko-pekarske industrije, koja smatra da im domaća pšenica nije dovoljno kvalitetna. Nije poznato ni koliko će biti uvezeno, niti iz koje države, jer je domaća pšenica i dalje najjeftinija u regionu. Druga nepovoljna vest je da Srbija uvozi sve značajnije količine smrznutog testa za hleb i peciva, koji se koriste u velikim marketima. Obe činjenice se neće dobro odraziti na formiranje cena u žetvi 2020.
 
Vremenski uslovi
 
Tokom jeseni 2019. ponovo se pojavila suša u periodu avgust-oktobar. Sušom su naročito bili pogođeni Banat, Stig i centralno područje države. Najmanje padavina je bilo u septembru, oktobru i u prve dve dekade januara. U ovom trenutku, najveći deficit vlage je na području Kikinde, Vršca, Banatskog Karlovca, Zaječara, Kruševca, Niša, Leskovca i dr. Normalnu količinu padavina dobila su područja Palića, Sombora, Novog Sada i Loznice. Prosečna količina padavina u periodu avgust-januar je 183 l/m². Nedostaje 80-150 l/m² u odnosu na prosek. Istovremeno, jesen je bila toplija za sumu temperatura od 463 stepeni. Naročito je bio topliji novembar, čak za 5,5 stepeni dnevno, što je uz obilje padavina uticalo da se plan setve ostvari i da poniknu i kasnije zasejani usevi. 
Do sada nije bilo niskih temperatura koje bi ugrožavale prezimljavanje biljaka. 
 
Faze porasta useva
 
Pri kraju januara 2020. strna žita se nalaze u fazama od nicanja, 1-2 lista (oko 25% površina), do intenzivnog bokorenja, sa 4-5 bočnih izdanaka (oko 20%). Kod ovih ekstremnih faza porasta su moguće štete od delovanja niskih temperatura ili visokog snežnog pokrivača u narednom periodu. Srećom, najviše pšenice ima u fazama od tri lista do punog bokorenja, oko 55%. Sudeći po razvojnim fazama, potencijal ovogodišnje pšenice je vrlo solidan. Treba imati u vidu da je preko 50% useva zasejano nedeklarisanim semenom. Kod veoma bujnih useva moguće je rano poleganje ukoliko se ne primene regulatori rasta. Velikoj bujnosti je doprinela i "tradicionalno" gušća setva od potreba sorti.
 
Sortiment
 
Više puta je pre i tokom setve upozoravano na nepovoljan izbor sorti. I ove godine dominiraju osnovne i sorte van klase (oko 55%). Zasejano je, ipak, nešto više hlebnih i sorti poboljšivača u odnosu na prethodne godine. To neće ništa značajno promeniti u prosečnom kvalitetu roda, ako se ne sprovede obećano razdvajanje sorti po kvalitetu u žetvi i adekvatno vrednovanje.
Najveća domaća semenska kompanija BSP-Srbobran i novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo su ove jeseni zasnovali veće površine pod kvalitetnijim sortama. Tako će za narednu setvu biti bolja ponuda semena novijih i kvalitetnijih domaćih sorti pšenice.
 
Stanje vlage i mineralnog azota
 
Na osnovu analiza na oko 60 lokaliteta u AP Vojvodini, koje su uradile PSS Sombor, PSS Kikinda, PSS Novi Sad i PSS Subotica, kao i Institut u Novom Sadu, mogu se izvući samo orijentacioni zaključci. Varijabilnost vlage u zemljištu i sadržaja nitratnog azota je veoma velika, kakva nije zabeležena u proteklih 35 godina, koliko se ova metoda koristi. Zbog toga je važno da se što više parcela ispita i za svaku od njih utvrdi doza N-đubriva. Taj posao treba uraditi tokom februara, do polovine marta, kako se sa prihranjivanjem ne bi kasnilo.
 Na svakom od navedenih lokaliteta postoje uzorci sa preko 200 kg/ha mineralnog N, što znači da prihrana neće biti ni potrebna. Međutim, postoje i parcele gde azota ima vrlo malo (16-41 kg/ha), gde bi prihrana trebalo da bude obilnija (preko 100 kg/ ha čistog N). Najviše nitratnog azota ima u sloju zemljišta 30-60 cm dubine, dokle je i stigla ozbiljnija količina vlage. Najmanje vlage je u donjim slojevima, 60-120 cm. Stanje vlage i nitrata korespondira sa količinama padavina, predusevom i primenom osnovne doze NPK.
Sa prihranjivanjem ne treba preterano žuriti. Ako se zna da jesenas nije dato dovoljno N (ispod 50 kg/ha), a usev nije suviše izbokoren, može se odmah primeniti urea, 100-150 kg/ha (45-70 kg/ha N). To će biti korekcija osnovnog đubrenja. Fosfor i kalijum ne treba davati u prihranjivanju. 
Proizvođači kod kojih je usev suviše bujan, neka se strpe i sačekaju primenu regulatora rasta.
Detaljnije preporuke u vezi sa racionalnom mineralnom ishranom se mogu očekivati u narednom broju "Poljoprivrednika".
 
Prof. dr Miroslav Malešević
BSP-Srbobran
Prof. dr Radivoje Jevtić
Dr Vladimir Aćin
Dr Milan Mirosavljević
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad