* Ukupno je zasejano oko 720.000 ha, najviše pšenice, oko 570.800 ha, od čega je u AP Vojvodini 330.000 ha
* Najbolje šanse za visok prinos imaju usevi koji su u ovom periodu u fazi početka bokorenja, a oni koji sada niču ili formiraju 2. list prolaziće kroz mnogo više iskušenja tokom zime i proleća
 
Setva strnih žita je konačno privedena kraju. Trajala je od 1. oktobra, pa sve do polovine decembra, pre svega zbog nepovoljnih vremenskih uslova. O uslovima ovogodišnje setve list "Poljoprivrednik" vas je uredno izveštavao u skoro svakom broju, pokušavajući da informacijama i savetima stručnjaka pomogne u realizaciji planova setve. Na osnovu zasejanih površina moglo bi se reći da je setva bila uspešna, čak i u onim delovima Srbije koji su bili pogođeni najgorom sušom u poslednjim decenijama. Seme je smešteno u zemljište, ali ne svugde u pravo vreme i na tehnološki prihvatljiv način. Zbog toga je stanje useva veoma raznoliko i s vrlo različitim potencijalima za rod.
Treba istaći da, osim što su vremenski uslovi za obradu zemljišta bili nepovoljni, dosta proizvođača nije nalazilo motive za ulaganje u novu setvu. To je posledica dugogodišnjih, nepovoljnih odnosa primarnih proizvođača, kupaca pšenice i države.
 
Zasejane površine 
 
Do polovine decembra 2019, prema izveštajima stručnih službi Srbije (PSSS), ukupno je zasejano oko 720.000 ha u jesenjoj setvi. Najviše površina je zasejano pšenicom, oko 570.800 ha, od čega je u AP Vojvodini 330.000 ha. Zasejano je i oko 90.000 ha ječmom, 20.000 ha tritikleom, 13.000 ha ovsem i oko 4.000 ha raži. Ukupno je zasejano oko 697.000 ha pod strnim žitima. Zasejano je i oko 20.000 ha uljanom repicom i oko 10.740 ha lucerkom i drugim krmnim biljem.
Ceneći uslove za setvu tokom protekle jeseni, svi bi morali biti zadovoljni ostvarenim rezultatima setve. Međutim, zbog velike suše u pojedinim delovima Srbije, dinamika setve je bila nepovoljna, a razvojne faze useva su veoma različite. Dinamika setve se odvijala kako su to vremenski uslovi dozvoljavali. Mnogi regioni (okruzi) nisu ostvarili planirane, višegodišnje setvene površine, pre svega zbog nemogućnosti osnovne obrade zemljišta. 
 
Upotrebljeno seme
 
Već duži niz godina u Srbiji smo suočeni sa sve masovnijom upotrebom nedeklarisanog semena. S tim su upoznati nadležni državni organi, mlinarsko-pekarska industrija, prometnici, izvoznici, svi koje ovaj problem treba da zabrine. Na problematiku stalno ukazuju autori gajenih sorti - instituti, semenarske kuće i kompletna poljprivredna struka, očekujući promene. Te promene se ne događaju same od sebe, već ih nadležni organi moraju pokrenuti. Zbog izostanka očekivanih mera nadležnog ministarstva i odsustva volje da se započne rešavanje problema, država je počela da gubi svoje kupce pšenice i brašna. Najveće gubitke, zapravo, imaju primarni proizvođači, koji ostvaruju niže prinose i slabiji kvalitet roda.
Slično je i u izboru sorti zastupljenih u proizvodnji. Dominacija nekvalitetnih nad sortama boljeg genetskog potencijala za tehnološki kvalitet zrna i nespremnost da se s tim suočimo dovode do daljeg slabljenja interesovanja za srpsku pšenicu ili brašno. Kompanija BSP - Srbobran se, zajedno s Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Institutom za kukuruz "Zemun Polje" i Akademijskim odborom za selo SANU, u više navrata obraćala Ministarstvu nudeći pomoć u rešavanju problema. Odgovor nije usledio.
Srećom, postoje u Srbiji i mlinovi koji brinu o svojim proizvodima i sami pokušavaju da reše probleme kvalitetne sirovine. Izostaje ono najvažnije - podsticaji. 
 
Faze porasta useva
 
Ozimi usevi su u fazama od nicanja do intenzivnog bokorenja (1-4 bočna izdanka). Razlike u fenološkim fazama će predstavljati glavni problem u daljoj primeni tehnologije gajenja. Naime, razlike u dinamici porasta i razvića useva će se zadržati do kraja vegetacije, s tim što će se kod kasnije poniklih biljaka skraćivati trajanje pojedinih faza. To će uticati na razlike u potencijalu za prinos. Najbolje šanse za visok prinos imaju usevi koji su u ovom periodu u fazi početka bokorenja. Usevi koji sada niču ili formiraju 2. list prolaziće kroz mnogo više iskušenja tokom zime i proleća.
U tekućoj proizvodnoj godini postoji 5-10% useva koji su veoma bujni, sa četiri-pet bočnih izdanaka. Oni su dostigli porast koji se može videti početkom aprila, u normalnim uslovima. Kod tako razvijenih useva postoji realna opasnost od ranog poleganja, koje će se desiti u slučaju obilnijih padavina tokom zime (sneg), ili tokom  eventualno  kišnog aprila. Listovi takvih biljaka su izduženi, nežniji i podložniji napadima patogenih gljivica. Na njima će se oprezno primenjivati azotna hraniva, a biće potrebna aplikacija regulatora rasta.
Usevima koji su u fazama jedan do tri lista toplo i umereno vlažno vreme u potpunosti odgovara.
 
Zdravstveno stanje strnih žita
 
Tokom proteklih nedelja (1-15. decembar) stručnjaci za zaštitu bilja su na usevima pšenice registrovali prisustvo simptoma rđe i pepelnice žita. Intenzitet zaraze zavisi od roka setve (tj. nicanja), sorte i gustine setve. U protekle četiri godine ovo je možda najveći procenat biljaka sa simptomima navedenih patogena u jesenjem periodu. To ukazuje na dodatni oprez u proizvodnji pšenice u nastavku vegetacije, jer je veoma visok infektivni potencijal patogena. Registrovan je visok nivo zaraze pepelnicom u nekim razvijenijim usevima, čak i do 50% biljaka. Suzbijanje bolesti će uslediti na proleće. Za sada nema mesta velikoj zabrinutosti ratara, samo je neophodno da se promene na biljkama uočavaju blagovremeno.
U usevima ječma zabeleženi su pojava mrežaste pegavosti lista i prisustvo pepelnice.
Prisustvo štetnih insekata lisnih vaši i cikada, koji su prenosioci virusa žute patuljavosti, registrovano je kod svih vrsta strnih žita, bez obzira na fazu porasta biljaka. Štetne insekte treba suzbijati tokom narednih dana, po preporuci zaštitara. Zabeležen je i relativno jak napad sitnih glodara, poljskih miševa i voluharica, čije je suzbijanje u toku.
Na većini njiva su prisutni korovi ili samonikli predusevi strnim žitima, čije će suzbijanje uslediti kasnije.
 
Šta nas čeka
 
Proizvodna godina počela je s uobičajenim problemima, ali očekuje se da će biti solidnija od prethodne. Sada se već zna koliko će biti potrebno pažnje i ulaganja u započetu proizvodnju kako bi se ostvario dobar, kvalitetan i isplativ rod u žetvi 2020.
 
Prof. dr 
Miroslav Malešević
BSP - Srbobran
Prof. dr Radivoje Jevtić
Dr Vladimir Aćin 
Dr Milan Mirosavljević
Institut za ratarsvto i 
povrtarstvo, Novi Sad