* Blaga zima može popraviti stanje i doprineti ujednačavanju porasta useva samo ako bude i dovoljno vlage na raspolaganju biljkama
Povoljni uslovi za obradu i pripremu zemljišta za setvu dali su podstrek proizvođačima da nastave s ovim poslom. U proteklih 15-20 dana posejano je oko 100.000 ha pšenice, tako da je ukupno zasejana površina veća od 506.000 ha. Ove podatke su prikupili stručnjaci iz Poljoprivrednih stanica Srbije. Proizvodnja pšenice sa te površine mogla bi biti dovoljna za potrebe stanovništva i domaće tržište u celini, ako joj vremenski uslovi budu naklonjeni. Ipak, kada bi se zasejalo još 50.000 ha, svi bi bili mirniji. Dinamika setve nije bila zadovoljavajuća zbog sušnih uslova, posebno u centralnom području Srbije. U tom delu države zasejano je oko 180.000 ha ili 65% površina koje su zasejavane tokom prethodnih desetak godina. S druge strane, na teritoriji AP Vojvodine zasejano je blizu 330.000 ha, čime je dostignuta planirana površina. Setva će se sporadično obavljati do kraja novembra ili do počeka decembra, što neće bitno uticati na bilans setve i buduće proizvodnje.
Međutim, potražnja za pšenicom raste iz dana u dan.  Rastu i cene, kako na domaćem, tako i na susednim berzama. Procenjuje se da će se trend potražnje i rasta cena nastaviti sve dok se jasno ne sagleda potencijal pšenice iz tekuće setve, odnosno do klasanja, maj 2020.
Treba istaći i to da je mlinarsko-pekarska industrija uputila dopis nadležnim ministarstvima u kome se predlaže da se privremeno ukinu carine na uvoz pšenice. Šta će se događati na domaćem tržištu žitarica ostaje da se nagađa. Na struci je da savetima pomogne proizvođačima da izvuku maksimum iz zasnovane proizvodnje. 
 
Trenutno stanje na poljima
 
Prema aktuelnim podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), stanje vlage u zemljištu se značajno popravilo u odnosu na prethodni period (slike 1 i 2). Ipak, u velikom delu Srbije i dalje vladaju posledice suše, koje onemogućavaju ujednačenije nicanje, a sprečavaju i zimsku obradu zemljišta. Prema najavama RHMZ-a, neće biti značajnijih padavina u skorije vreme. To znači da će osnovna obrada zemljišta za jare useve kasniti.
Vremenski uslovi su prouzrokovali i veoma  različito stanje zasejanih useva. Tako se na poljima mogu videti usevi u fazi bokorenja, sa čak dva bočna izdanka, zatim usevi sa jednim do tri lista, dok je preko 30% površina u fazama od nabubrelog zrna do faze nicanja. Gruba je procena da je 20-30% useva dostiglo poželjnu fazu porasta pred zimu. S fazom porasta povezano je i ukorenjavanje strnih žita. Porast korenovog sistema ograničava i dalje stanje vlage u podsetvenim slojevima zemljišta. Vetrovi koji su se često javljali proteklih dana dodatno su isušivali zemljište i uticali na zalihe vlage u njemu.
Prema tome, stanje useva je zadovoljavajuće u odnosu na uslove setve, ali je daleko od optimalnog. Blaga zima može popraviti stanje i doprineti ujednačavanju porasta useva samo ako bude i dovoljno vlage na raspolaganju biljkama. Međutim, moramo biti svesni da zaostatak u rastu i razviću  ozimih strnih žita ide nauštrb ukupne dužine vegetacionog perioda. Svako skraćenje trajanja neke fenofaze dovešće i do smanjenja potencijala za prinos. Budući da temperature vazduha i zemljišta upravljaju brzinom fizioloških procesa u biljkama, događa se da na istom lokalitetu, čak na istoj parceli, budu različiti uslovi za rast biljaka zbog razlike u fazama porasta. Zbog toga su biljke primorane da s porastom temperatura u proleće skraćuju ključne faze kao što su bokorenje ili vlatanje. Rezultati višegodišnjih ogleda su pokazali da se vremenske razlike između optimalnih i kasnih rokova setve (ili nicanja) smanjuju od mlađih ka kasnijim fenološkim fazama. Iako je razlika u vremenu nicanja useva bila 50-60 dana, u vreme pune zrelosti će iznositi pet-šest dana. To skraćenje pojedinih faza dovodi do razlike u ostvarenim prinosima čak i do 60%, 70% u korist useva zasejanih i poniklih u optimalnim rokovima. Zbog tih zakonitosti se kasna setva  pšenice i drugih strnih žita ne preporučuje, jer su takvi usevi potpuno prepušteni uticaju klimatskih faktora. Ne postoje agrotehničke mere kojima se to može sprečiti, ali se može u manjoj meri ublažiti (izbor sorte, gustina setve i sl.).
Prevedeno na ekonomske pokazatelje, kasna setva sigurno donosi veći rizik, niži prinos, uz skoro iste troškove proizvodnje. Pri istim cenama na tržištu gubitak u proizvodnji bi bio neminovan.
 
Upozorenje o pojavi štetočina
Na razvijenijim usevima utvrđeno je prisustvo lisnih vaši na poleđini listova. Registrovano je, takođe, i prisustvo insekata cikada, koji, osim što sisaju sokove biljaka, prenose i viruse. Virus žute patuljavosti ječma pravio je veliku štetu usevima tokom proleća 2019. Zato bi trebalo obilaziti useve i konsultovati stručnjake za zaštitu bilja o suzbijanju ovih štetočina.
Na njivama su prisutni i sitni glodari (miševi, voluharice). Wihova brojnost u pšenici i drugim žitima će se povećavati kako bude napredovalo zimsko oranje, koje će poremetiti njihova staništa i naterati ih na migraciju. Vrlo je važno blagovremeno suzbiti njihovu aktivnost, imajući u vidu da prirodnih predatora gotovo da i nemaju.
 
Kompenzacija za izostalo osnovno đubrenje
 
S obzirom na to da se zbog nestašice novca pre setve koristilo manje mineralnih azotnih đubriva, sigurno je da će se nedostatak N pre ili kasnije manifestovati na biljkama. Postoji mogućnost da se neka količina đubriva urea upotrebi površinski, pred nailazak zimskih padavina, tokom decembra. To nije prihranjivanje, već mala kompenzacija za izostalo osnovno đubrenje. Navedeno đubrivo će  brzo dospeti u zonu korena i čekaće u zemljištu pogodno vreme za transformaciju u pšenici pristupačne oblike. Ujedno će doprineti regeneraciji brojnosti mikroorganizama. Primena P i K površinski nema nikakvog efekta na zasejane useve.
 
Prof. dr Miroslav Malešević
BSP-Srbobran 
Prof. dr Radivoje Jevtić 
Dr Vladimir Jevtić 
Dr Milan Mirosavljević 
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad