*  Posebno je važno da se izbegne gajenje maline na zemljištu na kome se zadržava voda, jer je malina  osetljiva na suvišak vode u  zemljištu
Izbor mesta, položaja i zemljišta bitan je preduslov za uspešnu i rentabilnu proizvodnju, a greške koje se naprave prilikom izbora parcele kasnije se teško otklanjaju. Zato je pre podizanja zasada potrebno proučiti niz faktora - ekoloških uslova lokacije (klimatski i zemljišni činioci) i ekonomskih pokazatelja, pa se tek onda odlučiti za datu lokacijuMalini pogoduju duboka, plodna, rastresita, propustljiva, slabo kisela zemljišta (pH 5,5-6,5), koja sadrže 0,20% N, 8-10 mg P205 i 18-20 mg K20 na 100 g vazdušno suve zemlje. Plitka, suva, slabo plodna, kamenita, kisela i teška  zemljišta ne odgovaraju malini. Posebno je važno da se izbegne gajenje maline na zemljištu gde se zadržava voda, jer je malina osetljiva na suvišak vode u  zemljištu. U takvim uslovima može doći do sušenja usled nedostatka kiseonika u zemljištu, a i povećana je opasnost od napada plamenjače korena (Phytophthora infestans). Na težim i nepropustljivim zemljišta obavezno treba uraditi podrivanje, kojim će se razbiti nepropusni sloj, ili sadnju obavljati na prethodno pripremljene  bankove - gredice. U slučaju sadnje na bankove, obavezna mera je postavljanje sistema za navodnjavanje. 
Kada je reč o ekspoziciji, malini najviše odgovaraju severne, severozapadne i severoistočne ekspozicije. Takvi položaji su hladniji i vlažniji i više pogoduju malini nego južne ekspozicije, naročito na nižim visinama. Južne ekspozicije su dosta toplije i suvlje. Malina ima velike zahteve kada je reč o vodi. Zbog toga pre podizanja zasada treba ispitati mogućnost njegovog navodnjavanja.
Posebnu pažnju treba obratiti na preduseve. Dobre pretkulture za malinu su strna žita, mahunarke i kukuruz. Krompir, paradajz, jagoda, malina i kupina joj ne pogoduju. Na svežim krčevinama ne treba saditi maline bez odmaranja zemljišta tri do pet godina.
Prilikom izbora parcele mora se voditi računa o blizini puta, otkupnih mesta, hladnjača, kao i o raspoloživoj radnoj snazi, jer malina zahteva dosta radne snage. Manjak kvalitetnih sezonskih radnika u Srbiji je iz godine u godinu sve evidentniji, a ukoliko se plaća za sve radove u malinjaku (vezivanje i rezidba izdanaka, okopavanja, berba, uklanjanje i iznošenje starih izdanaka) potrebno je 200-250 dnevnica po hektaru.
 
Priprema zemljišta za sadnju
 
Posle izbora parcele pristupa se pripremi zemljišta za sadnju, koja obuhvata:  agrohemijsku analizu, nivelisanje terena, suzbijanje korova i meliorativno đubrenje.
Agrohemijska analiza zemljišta -  Ovom merom utvrđuje se plodnost zemljišta na kojem će se saditi malina ili kupina. Agrohemijske analize zemljišta sa područja zapadne Srbije pokazuju jako kiselu reakciju (pH vrednosti između 3,5 i 4,5), nizak sadržaj lako pristupačnog fosfora, dok sadržaj organske materije dosta varira u zavisnosti od lokaliteta. Smanjenje kiselosti zemljišta i povećanje organske materije reguliše se meliorativnim đubrenjem pre sadnje. Ukoliko se analizom utvrdi da je zemljište kiselo, neophodna je kalcifikacija. Krečni materijal treba rasuti po celoj površini i obradom ga uneti u zemljište. 
Nivelisanje terena  -  Na onim parcelama na kojima ima mikrodepresija potrebno je teren izravnati radi sprečavanja zadržavanja vode , na koju je malina izuzetno osetljiva. 
Suzbijanje korova   -  Ovo je obavezna mera na onim parcelama koje su zakorovljene. Korove treba suzbiti pre podizanja zasada, jer je kasnije to veoma teško i dosta poskupljuje proizvodnju maline. Najlakše i najjeftinije je korove uništiti u toku leta pre sadnje primenom totalnih herbicida. 
Meliorativno đubrenje - Na osnovu agrohemijske analize treba odrediti potrebne količine organskih i mineralnih đubriva, kao i krečnog materijala. Od organskih đubriva treba koristiti  dobro zgoreli goveđi ili ovčiji stajnjak s gazdinstva. Kao alternativa može se koristiti peletirani pileći stajnjak, koji je registrovan kao organsko đubrivo, a proizvodi se u različitim formulacijama. Zbog niskog sadržaja fosfora u zemljištima ovog područja, pre sadnje treba koristiti formulacije peletiranog đubriva s povećanim sadržajem fosfora (6:15:3). Peletirano đubrivo se razbacuje u trake gde ćđe biti budući redovi i unosi se u zemljište freziranjem. Količine se kreću od  100 g do 150 g po dužnom metru trake. Stajnjak je praktičnije  razbacati u trake gde će se otvarati brazda i biti red. U trake se razbacuje nakon oranja i tanjiranja, pa se  freziranjem unese u zemljište, a količine stajnjaka se kreću od 15 t/ha do 20 t/ha. Formulacije i količina mineralnih đubriva zavise od rezultata analize, a najčešće se kombinuju formulacije s povećanim sadržajem kalijuma ( NPK  6:12:24 ili NPK 7:20:30) i MAP (11:52:0). Mineralna ćubriva treba razbacati u trake zajedno s organskim đubrivom, a količine se kreću od 100 g/m do 200 g/m. 
 
Izbor razmaka sadnje i sistema gajenja
 
Razmak sadnje maline zavisi od sorte, nagiba parcele, raspoložive mehanizacije i sistema gajenja. Preporučuje se razmak između redova kod jednorodnih sorti od 2,50 m do 3 m, dok se za stalnorarađajuće sorte preporučuje razmak od 2,80 m do 3 m. Razmak u redu zavisi od kvaliteta sadnog materijala i sorte i iznosi 25-40 cm. Kod jednorodnih sorti preporučuje se sistem vertikalnog špalira, dok se stalnorađajuće sorte gaje u sistemu pantljika.
 
Tekst i foto: Dipl. inž. Đorđe Sovilj
PSSS "Valjevo"