* Poznojesenje sorte beru se 12 do 15 dana pre tehnološke zrelosti, a zimske sorte se u prosečnim godinama beru početkom oktobra
 
Najpoznatije pozne (kasne) sorte krušaka koje se gaje na našim prostorima su "druardova", "kaluđerka", "krasanka", "trijumf", "veliki šampion" i "starkov delišes". Neke od njih su u narodu poznatije kao jesenke, vodenke i slično, a s obzirom na vreme berbe, često se u narodu  spominju kao oktobarske kruške. Specifičnost ovih sorti krušaka je da se veoma retko čuvaju u hladnjačama, uglavnom se koriste za konzumaciju ili preradu. 
Berba krušaka uopšte nije lak i jednostavan posao. Pravo vreme berbe krušaka iskusni voćari određuju odoka, bez mehaničkih i hemijskih pomagala. Oni se orijentišu prema vremenu zrenja svake sorte za određeni region. Drugi pokazatelj zrelosti je promena boje pokožice, odnosno izgled boje karakterističan za sortu, zatim početak opadanja zdravih, ne crvljivih plodova. Poslednji znak je promena boje semenke, što je za zimske sorte osnovna orijentacija. Poznojesenje sorte beru se 12 do 15 dana pre tehnološke zrelosti, a zimske sorte se u prosečnim godinama beru početkom oktobra.
Berba kruške obavlja se u zavisnosti od namene i  zrelosti, što direktno utiče na vreme berbe. Početak berbe zavisi od namene ploda, odnosno od toga da li će se koristiti u svežem stanju ili za preradu, pa je stoga neophodno utvrditi zrelost ploda. Iskusni voćari zrelost mogu da utvrde vizuelno na osnovu određenih pokazatelja.
 Najrazvijeniji plodovi po tihom vremenu počinju da otpadaju, pa se računa da će vreme berbe otpočeti osmog  dana otkada otpadnu prvi plodovi.
 Takođe, boja ploda se menja, od zelene boje pokožice do različitih nijansi žute, u zavisnosti od sorte. Čvrstoća ploda se smanjuje, a boja mesa je bela, mada kod nekih sorti može biti i crvena. Menja se i boja semena od bele do tamnobraon, sive, crne.
Plodovi se moraju brati na vreme, od čega zavisi prvenstveno kvalitet, ali i transport, čuvanje i njihova prerada. Prevremena berba je štetna, jer plodovi nisu dostigli određenu veličinu niti karakterističnu boju, što im umanjuje kvalitet. Ukoliko se  zakasni s berbom, plodovi gube na svežini, otpadaju i oštećuju se. Prilikom berbe postoje određena pravila. Prvo se oberu najniže grane, onda one više i na kraju vrh. 
Berba može biti ručna i mehanizovana. Ručna berba izvodi se kada se plodovi beru za upotrebu u svežem stanju, a mehanizovana kada su plodovi namenjeni za preradu. Pri ručnoj berbi je veoma bitno da se plodovi ne gnječe ili na drugi način oštete. Zrela kruška se bere tako što se kažiprstom pritisne grančica, a donji deo ploda se drži u šaci. Laganim pritiskom zreo plod će se sam odvojiti od grančice. Ubrane plodove ne treba bacati već ih pažljivo slagati u gajbice. Plodovi kruške se pakuju u plitke gajbice da bi se što bolje sačuvale od mesta berbe do mesta za smeštaj. U toku transporta kruške se ne smeju oštetiti niti izgubiti sortne karakteristike. Za potrošnju u svežem stanju plod kruške se bere s peteljkom, u suprotnom bi na mestu odvajanja ploda od peteljke došlo do kvarenja.
Prilikom pakovanja plodova za tržište kruške se ređaju u gajbice isključivo u jednom sloju, s peteljkom okrenutom nagore, a plodovi se postavljaju ukoso. Za osetljive plodove koriste se gajbice s udubljenjem. Osim u gajbice i polietilenske kese, plodovi se mogu stavljati i u kartonske kutije, polietilenske korpe. Prilikom pakovanja je bitno da plod kruške, osim kvaliteta, zadovoljava i estetske zahteve. Ako se plodovi koriste u druge svrhe, mogu se pakovati i u manju burad ili veće gajbice, plastične kutije. Osim što se koriste sveži, plodovi kruške upotrebljavaju se i u preradi  u kompote, sokove, marmelade, kaše za bebe, za sušenje, kao i za proizvodnju rakije. U mnogim krajevima na seoskim gazdinstvima pravi se turšija od kruške koja se mogu jesti već  mesec dana nakon spremnja, kao i tokom zimskog perioda. 
Treba napomenuti da je kruška izuzetno  važna u spravljanju kašica za bebe, s obzirom na to da su bebe alergične na pojedine vrste voća. Kruška zbog svog hemijskog sastava ne izaziva alergijske reakcije, pa se zato smatra hipoalergijskim voćem, te je našla primenu  u ishrani beba u vidu kašica. U tamnim, hladnim i relativno vlažnim prostorijama plodovi se mogu  sačuvati nekoliko nedelja bez problema, a postoje sorte kruške  koje se mogu čuvati u tim uslovima i po nekoliko meseci.
Dipl. inž. Zorica Petkanić
 
PSSS "Negotin"