* Prošle godine  prvi primerci repičine lisne ose uočeni su  već sredinom septembra na usevu u nicanju, što ukazuje na oprez  
 
Optimalnim vremenom za setvu uljane repice u našim agroekološkim uslovima smatra se period od 25. avgusta do 20. septembra. Jedan od najvećih problema u proizvodnji uljane repice predstavlja čest nedostatak vlage u zemljištu. Upravo je nedostatak vlage uzročnik lošije pripreme zemljišta za setvu, a kasnije utiče i na neujednačeno nicanje useva. Najbolji pokazatelj ove tvrdnje je i prethodna proizvodna godina (2018/2019), kada su usled izrazite suše pojedini poljoprivredni proizvođači odustali od setve ovog useva, a mnogi su bili primorani na presejavanje ili setvu nekog drugog useva usled lošeg nicanja uljane repice. Trenutna situacija u Vojvodini bolja je nego prethodne godine, ali još padavina bi dobro došlo.
Za postizanje visokih prinosa neophodni su ujednačeno nicanje i dobra kondicija useva. Na takvim parcelama mnogo je lakše obavljati zaštitu. Biljke uljane repice su u prvim fazama razvoja veoma osetljive na prisustvo korova i štetnih insekata, pa zato neke mere zaštite treba primeniti na vreme.
 
Zaštita od štetočina ...
 
Insekti i glodari mogu u značajnoj meri smanjiti prinos uljane repice i zbog toga na njih treba posebno obratiti pažnju. Od insekata koji u jesen mogu praviti značajnije štete potrebno je izdvojiti crvenoglavog repičinog buvača (Psylliodes chrysocephala), buvače kupusnjača iz roda Phyllotreta, kao i repičinu lisnu osu (Athalia rosae, sin. Athalia colibri).
Odrasli primerci crvenoglavog repičinog buvača su dugi do 4,5 mm, zelenkaste su ili plavičastocrne boje s metalnim odsjajem. Deo glave je crven, po čemu je i dobio ime. Larva je prljavobela, sa smeđom glavom, dužine od 1,5 mm, kada se ispili, do 8 mm na kraju razvoja, s jasno izražena tri para nogu na grudima. Krajem leta odrasle jedinke nakon ishrane na tek niklim biljkama uljane repice kopuliraju i ženke počinju da polažu jaja u  zemljište, u blizini biljaka. Polaganje jaja traje dugo, od septembra pa sve do mrazeva, a moguće je i u martu naredne godine. Nakon piljenja, larve prodiru u lisne drške iz kojih mogu da pređu u stablo uljane repice. Štetne su odrasle jedinke koje svojom ishranom oštećuju lisnu masu tek izniklih biljaka, ali i larve koje se hrane unutrašnjim tkivima. Intenzivniji napad larvi prouzrokuje kržljanje ili uginjavanje biljaka, a slabiji napad usporava razvoj. Veća brojnost larvi u biljkama znatno povećava osetljivost biljaka na izmrzavanje.
Buvači kupusnjača (Phyllotreta spp.) sitni su insekti dužine tela 2-3,5 mm. Karakteriše ih da dobro skaču i lete. Sjajnocrni su, tamnoplavi ili tamnozeleni, kod nekih vrsta sa žutim uzdužnim prugama na pokriocima. Larve mogu biti dužine do 6 mm, ali su one manje značajne za proizvodnju uljane repice. Štete čine odrasle jedinke na kotiledonima i sasvim mladim listovima, prouzrokujući karakteristične simptome u vidu jamičastih rupa. 
Repičina lisna osa predstavlja jednu od najvažnijih štetočina uljane repice. Nisu retki slučajevi pojave golobrsta usled ishrane na mladom usevu uljane repice. Ova vrsta je rasprostranjena u gotovo svim proizvodnim rejonima kod nas i često je neophodno hemijski je suzbijati. Wena pojava je obično kasnija u odnosu na buvače, pa su pojedini primerci pronalaženi i tokom novembra. Ipak, tokom 2019. godine prvi primerci su uočeni već sredinom septembra na usevu u nicanju, što ukazuje na oprez. 
Ženke u jesen polažu jaja na mlade listove uljane repice. Posle 5-10 dana iz jaja se pile larve (pagusenice), koje su svetlozelene do sive boje i mogu dostići dužinu od 16 mm do 18 mm. S porastom, boja im se menja i postaje tamnija, tamnozelena do crna na leđima i siva na trbušnoj strani. Pored grudnih, imaju osam pari trbušnih nogu. Kada odrastu, pagusenice se zavlače u zemljište. 
Broj pagusenica treba utvrđivati detaljnim pregledom barem stotinak biljaka na svakoj parceli. Preglede treba početi nedelju dana nakon zapažanja početka masovnog leta ose i ponavljati ih jednom ili dva puta nedeljno. Hemijsko suzbijanje treba izvesti kada se u proseku na dve biljke uljane repice u jesen nađe više od jedne pagusenice. Suzbijanje se izvodi dok su pagusenice manje od 10 mm, a svakako pre nego što naprave veće štete. 
Pri zaštiti uljane repice u jesen bitno je da se stvore uslovi koji će mladim, tek izniklim biljkama uljane repice omogućiti brz rast i razvoj, tako da se skraćuje period kada su podložnije oštećivanju. Za suzbijanje insekata uspešno se koriste  folijarni tretmani insekticidima registrovanim za datu namenu. 
Od preparata za ovu namenu u Srbiji su registrovani insekticidi na bazi deltametrina, lambda-cihalotrina, alfa-cipermetrina i bifentrina.
Glodari prethodnih godina uglavnom nisu činili značajnije štete na uljanoj repici. Ipak, potrebno je redovno obilaziti posejane parcele pod uljanom repicom sve do kasne jeseni i zime i po potrebi raditi deratizaciju odgovarajućim mamcima. 
 
...od korova
 
Od korovske flore u uljanoj repici preovlađuju jednogodišnje zeljaste biljke. Kod nas se uljana repica seje uglavnom posle strnih žita i graška. Nakon žetve preduseva brojnost korova se može smanjiti i mehaničkim merama, uglavnom oranjem i tanjiranjem. Korove koji su naknadno iznikli, nakon mehaničke obrade, moguće je suzbijati neselektivnim herbicidima (tzv. totalni herbicidi na bazi glifosata). Suzbijanje korova u uljanoj repici olakšano je i činjenicom da se radi o ozimom usevu koji se seje u pozno leto ili ranu jesen, tako da većina korova izmrzne tokom zime. Mišjakinja, kamilica i samonikla strna žita mogu uspešno da prezime te je hemijska zaštita neophodna. Takođe, treba imati u vidu i veliki broj biljaka uljane repice po jedinici površine koje se dodatno granaju onemogućavajući drugim biljkama razvoj. I pored napred navedenog, suzbijanju korova u usevu uljane repice potrebno je pristupiti ozbiljno, jer je čest slučaj da se hemijski tretman izostavi, a da je u proleće skoro nemoguće ući u usev upravo zbog zakorovljenosti. Potrebno je posebno obratiti pažnju na to da u prethodnom usevu nije bilo gorušice, jer se u uljanoj repici teško suzbija. Ovaj problem se prevazilazi pravilnim plodoredom i drugim agrotehničkim merama.
Herbicidi se u uljanoj repici najčešće upotrebljavaju posle setve a pre nicanja useva. U ovu svrhu moguće je koristiti herbicide na bazi metazahlora i dimetahlora. Za upotrebu nakon nicanja uljane repice registrovan je i herbicid na bazi tri aktivne materije - klopiralid, pikloram i aminopiralid. U slučaju da je potrebno suzbijati uskolisne korove u usevu to je moguće obaviti tokom jeseni ili proleća preparatima na bazi kvizalofop-P-etila i fluazifop-P-butila. 
 
...od bolesti
 
Brojne gljive mogu izazvati značajnu redukciju prinosa, a pre svih Leptosphaeria maculans, Alternaria brassicae, Alternaria brassicicola i Sclerotinia sclerotiorum. One mogu prouzrokovati štete u fazama od nicanja, pa sve do zrenja. Na području Srbije za sada u proizvodnji uljane repice patogene gljive ne prouzrokuju značajnije štete, kao što je slučaj u nekim zapadnoevropskim zemljama, tako da je potreba za hemijskim suzbijanjem ređa. 
Osim hemijskog načina suzbijanja, potrebno je obratiti pažnju i na druge mere borbe, pa se tako štetnost gljive Sclerotinia sclerotiorum, koja se razvija na velikom broju biljnih vrsta, može kontrolisati pravilnim plodoredom, odnosno izbegavanjem gajenja uljane repice posle suncokreta i soje. Takođe, upotreba zdravog, sertifikovanog semena je neophodna radi smanjenja štetnog uticaja nekih gljiva (Leptosphaeria maculans, Alternaria brassicae) koje se prenose zaraženim semenom. Ukoliko se primene osnovne agrotehničke mere (zdravo seme, gajenje tolerantnih sorti, plodored, zaoravanje žetvenih ostataka), očekuje se da će se smanjiti potreba za hemijskim tretiranjem useva protiv parazitnih gljiva.
 
Tekst i foto: dr Željko Milovac
dr Petar Mitrović
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad