*  Da bi se proizveo kvalitetan krompir, treba obratiti pažnju na mnogo faktora - kvalitet semenskog materijala, temperaturu, mehanizaciju, sastav zemljišta, kvalitet vode za zalivanje...
 
Ovogodišnje klimatske prilike su povoljno uticale na proizvodnju krompira u našoj zemlji. Suša u avgustu nije ugrozila ovu biljku tako da se mogu očekivati solidni prinosi. Sezona vađenja je u toku, a sa jednog hektara se izvadi, u proseku, 25-30 tona. Na ruku našim proizvođačima ide i cena koja je svuda u okruženju dosta visoka zbog dugotrajne suše koja je pogodila neke od najvećih evropskih proizvođača. To znači da verovatno neće biti uvoza krompira po niskim cenama, tako da se domaći proizvođači mogu nadati solidnoj zaradi. Ovo je prof. dr Zoran Broćić istakao govoreći na radionici "Bakterioze krompira - iskustva Holandije" koja je nedavno održana u Novom Sadu. Ovaj skup organizovali su Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Ambasada Kraljevine Holandije, PSS Poljoprivredna stanica "Novi Sad" i Regionalna privredna komora Južnobačkog upravnog okruga.
Radionica je jedna u nizu koje organizuje resorni sekretarijat s ciljem da proizvođače, savetodavce i širu javnost upozna s novinama u poljoprivrednoj proizvodnji kako bi unapredili svoje poslovanje.
Kada je o krompiru reč, najbolji sagovornici svakako su stručnjaci iz Holandije, zemlje koja je najveći proizvođač semenskog krompira koji kupuju i naši poljoprivrednici. Proizvodnja semenskog krompira se u ovoj zemlji, kako se moglo čuti na radionici, sprovodi po strogim pravilima i bez navodnjavanja, jer je voda jedan od najčešćih prenosilaca bolesti. Gosti iz Holandije su takođe naveli da se u ovoj zemlji proizvode mnogobrojne sorte krompira za različite namene,  a shodno tome urađena je rejonizacija proizvodnje. Prosečni prinosi konzumnog krompira u Holandiji iznose 50 tona. Za ovu zemlju je karakteristično to što su iskoristili svo raspoloživo zemljište za proizvodnju, te u Srbiji vide partnera s kojim bi u budućnosti mogli da sarađuju u oblasti poljoprivrede.
- Najveći problem s kojim se suočavaju proizvođači krompira u Holandiji jeste kako sačuvati rod od bolesti, pre svega onih koje se pojavljuju na ljusci. Zbog ograničene količine zemljišta dešava se da se krompir ponovo sadi na istoj parceli iako treba da postoji razmak od tri-četiri godine da bi se izbegla pojava patogena.  Sve to iziskuje potrebu da se stvaraju nove sorte koje će biti otpornije na bolesti od postojećih. Uložili smo veliki napor i napravili čitave timove ljudi koji su edukovali proizvođače i na taj način smo uspeli da se izborimo s većinom problema koji nastaju na parceli, rekao je Maries Elmans, ekspert iz organizacije NAO, krovnog udruženja koje okuplja učesnike u lancu proizvodnje i prometa krompira.
Govoreći o bakteriozama, koje su i bile glavna tema ove radionice, gost iz Holandije je istakao da su one stalni pratilac u proizvodnji i da tamo gde ima krompira ima i bolesti izazvanih bakterijama. 
- Dakle, problem bakterijskih infekcija se ne može trajno i u potpunosti rešiti, već samo minimalizovati primenom odgovarajuće tehnologije. Ono o čemu najviše treba voditi računa jesu temperatura i voda, a zatim i mehanizacija, zemljište, postojanje vetra, životinja... Zalivanje površinskim vodama nosi poseban rizik, jer su u njima uvek prisutne bakterije, rekao je Maries Elmans i napomenuo da naša zemlja ima veliki potencijal za proizvodnju krompira, uz uslov da se poljoprivrednici opredele za sorte specifične namene i prethodno pronalaženje sigurnih kupaca.
Međutim, uprkos  nesumnjivim potencijalima, proizvodnja krompira kod nas poslednjih decenija beleži konstatan pad.
- Početkom veka imali smo gotovo 100.000 hektara pod krompirom, a ove godine zasađeno je manje od 30.000 hektara.  Razloga je mnogo - došlo je do ukrupnjavanja zemljišta i intenziviranja proizvodnje, prisutne su migracije stanovništva, uvoz je liberalizovan... Zbog svega navedenog mnogi proizvođači, pre svega u brdsko-planinskim delovima zemlje, ne nalaze računicu za proizvodnju, rekao je prof. dr Zoran Broćić.
Naveo je i da proizvođači u našoj zemlji preferiraju krupan krompir koji mnogo rodi, ali koji  nije preterano kvalitetan. Iz tog razloga iz proizvodnje su potisnute mnoge kvalitetne sorte, ali sličan proces prisutan je svuda u svetu.  Prema rečima profesora Broćića, u Centru za kromir u Guči stručnjaci nastoje da sačuvaju stare, posebno autohtone sorte.
- Domaća semenska proizvodnja opala je baš kao što je slučaj s proizvodnjom konzumnog krompira. Početkom veka imali smo 1.000 hektara  površina za ovu namenu, a sada se organizuje na oko 350 hektara. Domaćom proizvodnjom  semenskog materijala može da se zadovolji svega pet-šest odsto potreba tržišta. Semenski krompir se i ne uvozi u dovoljnoj meri, nego se u proizvodnju vraćaju sitne krtole i to je, takođe, jedan od razloga za niske prinose na njivama. Moram da kažem da Centar u Guči  radi na stvaranju semenskog krompira i već naredne godine imaćemo domaće elitno seme, istakao je prof. dr Broćić.
Postoji, dakle, mnogo toga što bi proizvođači u našoj zemlji mogli da urade kako bi unapredili proizvodnju krompira, a neki od osnovnih koraka su sadnja sertifikovanog sadnog materijala, poštovanje agrotehnike i navodnjavanje vodom proverenog kvaliteta. Ono što Holanđanima ide naruku jesu klima i sastav zemljišta koji pogoduju ovoj proizvodnji. Holanđani su tokom poslednjih pola veka radili na standardizaciji proizvodnje, njihovi proizvođači dobijaju visoke subvencije tako da će, kako je zaključeno na radionici, domaćim proizvođačima, osim znanja, biti potrebna i veća institucionalna pomoć kako bi se približili holandskim standardima.
 
Tekst i foto: Aleksandra Milić
 
VAŽNO POŠTOVANJE STANDARDA U PROIZVODNJI
 
Proizvodnja krompira ima dugu tradiciju u Holandiji, a u poslednje vreme primat je proizvodnja semenskog krompira, u čemu je ova država svetski lider. 
- Ova proizvodnja kao podlogu ima veliki istraživački rad, koji se odnosi na način uzgoja, bolesti i drugo. Kontrola kvaliteta proizvodnje je na veoma visokom nivou i svi proizvođači semenskog krompira naviknuti su da poštuju visoke standarde, što je rezlutiralo uspehom, rekao je Hert Kits Nuvenkamp, regionalni ataše za poljoprivredu Kraljevine Holandije.
 
SUMNJA NA INFEKCIJE U KRTOLAMA IZ UVOZA
 
Nije tajna da dosta naših proizvođača sadi "krompir sa tavana", odnosno da odvajaju krtole iz sopstvene proizvodnje i ostavljaju ih za sadnju. Oni koji kupuju kvalitetno seme uglavnom se odlučuju za holandske sorte, koje važe za najbolje. Međutim, kako je rečeno na radionici, više proizvođača i distributera izrazilo je sumnju da su s krtolama iz Holandije stigle i neke bolesti. Problem je, kako su naveli, u tome što je rok za žalbu  svega 48 sati nakon kupovine, a infekcije su latentne i ispoljavaju se tek nakon mesec ili više dana kada je krompir već na njivi. Gosti iz Holandije obećali su da će  ispitati o čemu je reč i učiniti sve da se nastali problem reši.