* Tokom zime je najbolje pasulj skladištiti na temperaturi 0° C ili na temperaturama vrednosti oko 0° C        
 
Žižak pasulja (Acanthoscelides obtectus) predstavlja veoma značajnu štetočinu pasulja. Sreće se u skladištu i u prirodi. Potiče iz tropskih i suptropskih predela, trgovinom je prenet po celom svetu. Odrasli insekti su dugi 3,5-5 mm, žućkastozelenkasti, dok su sa donje strane crvenkasti, po čemu se lako razlikuju od žiška graška. Pokrioca su im kraća od tela tako da su poslednji trbušni segmenti jasno uočljivi i žutocrvenkasti sa dve crvene pege. Žižak pasulja pokriven je gustim sivim dlačicama između kojih prodiru svetlobeličaste pege. Pipci su crvenkastožuti. 
Donedavno se mislilo da je žižak pasulja isključivo skladišna štetočina, međutim sada se zna da zaraza - napad počinje u prirodi. Ova štetočina živi i razvija se u dve različite sredine: u skladištima, gde u našim klimatskim uslovima i prezimljava, i u polju tokom vegetacije. U skladištima gde su uslovi sredine, posebno temperature i vlažnosti skoro konstantni razvije se veći broj generacija - dve, a u polju, gde faktori sredine variraju, jedna generacija. Prva generacija razvija se u skladištu, druga, letnja generacija počinje razvoj u prirodi, kada ženka položi jaja na već zrele mahune i završava razviće u skladištu, i treća generacija se razvija u skladištima.
U jednom zrnu pasulja može da bude više larvi, čak i do 20 i mnogo izmeta štetočine. Pasuljev žižak je oligofag, osim pasulja napada i seme grahorice i lupine, zatim sočiva, graška i boba. Napadnuta zrna su veoma štetna po zdravlje čoveka, pa se ne smeju koristiti za ishranu. 
Pasuljev žižak mora se suzbijati i u polju i u skladištu.
Zaštita u polju - Podrazumva setvu nezaraženog semena. Takođe, žetva treba da se obavlja blagovremeno, da bi se sprečila "seoba" s jedne na drugu parcelu. Požnjeveni pasulj ne treba ostavljati da se suši u polju, jer štetočina nastavlja da polaže jaja na mahune. Suši se u izolovanim prostorijama, u koje žižak ne može ući. Hemijska zaštita u polju je u vreme sazrevanja mahuna jednim od insekticida na bazi a.m. deltametrin ili alfa-cipermetrin.
Suzbijanje u skladištima - Odvija se primenom insekticida na bazi a.m. pirimifos-metil.
Mehaničke mere - Da bi se sačuvao tokom zime, pasulj treba očistiti i prosušiti. Zastupljena oštećena zrna dozvoljena su u vrednosti manjoj od 5%. Sadržaj vlage u zrnu treba da je ispod 14%. Zrno koje nije dobro osušeno teže se čuva, podložno je truljenju, napadu pasuljevog žiška i gubi na kvalitetu. Tokom skladištenja treba obratiti pažnju na temperaturu i vlažnost. Optimalna temperatura za skladištenje pasulja je od 5° C do 10° C, a vlažnost ne treba da bude veća od 50%. Pasulj treba čuvati na čistom, suvom i prozračnom mestu. Da bi se sprečilo propadanje zrna pasulja i dejstvo napada ove štetočine, pasulj se može izlagati niskim ili visokim temperaturama. Osnovna mera u borbi protiv pasuljevog žiška je niska temperatura. Što je temperatura niža potreban je i kraći period do uginuća žiška: pri temperaturi od 0° C uginuće je nakon 30 dana, na temperaturi od -4° C uginuće je nakon 15 dana, a na temperaturi od -15° C žižak ugine za jedan dan. Najbolje je pasulj tokom zime skladištiti na temperaturi od 0° C ili oko 0° C. Zrno pasulja koje će se kasnije koristiti za ishranu može se staviti i pod dejstvo visokih temperatura i na taj način zaštititi od žiška. Pasulj je potrebno izložiti temperaturi od 80° C do 90° C u trajanju četiri do pet minuta. Nakon izloženosti visokoj temperaturi pasulj treba ostaviti da se ohladi. 
Pasulj tretiran na ovaj način nije za setvu. Pasulj koji je tretiran uticajem niske ili visoke temperature najbolje je uskladištiti u staklenim teglama s poklopcem. Da bi se osigurala bolja očuvanost pasulja, dobro je u teglu s pasuljem dodati i beli luk. 
 
Tekst i foto: master inž. Mica Stajić
PSSS "Vranje "
 
OTKRIVANJE SKRIVENE ZARAZE
 
 Izbrojati 500 zrna pasulja i staviti u cediljku. Zatim pasulj sa cediljkom staviti u 1% joda rastvorenog u kalijum-jodidu i posle pet minuta sve se to preneti u 0,5% rastvor kalijum-hidroksida. Na zaraženim mestima se posle toga primećuju crna mesta koja predstavljaju kožicu nad šupljinom. Dalje se zrna isperu pola minuta u hladnoj vodi, a potom se istresu na filter papir da bi se prebrojala i da bi se izračunao procenat zaraze. Intenzitezt zaraze ocenjuje se kao slab ako je napadnuto do 5% zrna, srednji s napadom od 5,1% do 15%, jak s napadom od 15,1% do 25% i veoma jak preko 25% napadnutih zrna pasulja.