* Optimalno vreme sadnje je oktobar, a u zavisnosti od preduseva, neophodno je obaviti sve pripremne operacije u kratkom periodu
 
Beli luk je vrsta luka koja se u našim agroklimatskim uslovima uspešno gaji. Uspeh ove proizvodnje uslovljen je primenom odgovarajuće tehnologije za ovu vrstu tokom čitave vegetacije, od sadnje do vađenja. Optimalno vreme sadnje je oktobar, a u zavisnosti od preduseva, neophodno je obaviti sve pripremne operacije u kratkom periodu, od oranja, đubrenja, pa do pripreme zemljišta za sadnju. Drugi veoma važan faktor je korišćenje deklarisanog sadnog materijala, što pruža sigurnost u ovoj proizvodnji. Proizvodnja belog luka započinje već pri izboru parcele i preduseva. Dobri predusevi za ovu povrtarsku vrstu su kulture koje rano napuštaju parcele i ostavljaju ih čiste od korova (strnine, konzumni i semenski grašak, paradajz, paprika i mahunarke). U plodoredu beli luk dolazi na drugo mesto, a na istu parcelu se vraća nakon četiri-pet godina. Osnovna obrada (oranje) obavlja se u jesen na dubinu 20-25 cm. Nakon toga treba odmah obaviti predsetvenu pripremu, čiji je zadatak da stvori sitnomrvičastu strukturu zemljišta setvenog sloja, pre svega zvog građe i krupnoće sadnog materijala. 
Beli luk se razmnožava vegetativno, te se za sadnju koriste čenovi. Sadnja se obavlja ručno ili mašinski. Prednost ručne sadnje je u pravilnom položaju čenova, dok pri mašinskoj sadnji čenovi mogu da zauzmu ležeći ili obrnut položaj, te je nicanje useva usporeno i neravnomerno, što kasnije rezultira formiranjem sitnih lukovica nepravilnog oblika, a samim tim smanjenjem prinosa i do 20%. Priprema za sadnju sastoji se u izboru krupnih i zdravih čenova. Pre sadnje treba dezinfikovati sadni materijal fungicidom Funomil u koncentraciji 0,15-0,25% (15-25 g na 10 l vode) u trajanju 45-60 minuta. Ako je sadnja mašinska, neophodno je čenove sušiti da ne bi došlo do slepljivanja, dok se pri ručnoj sadnji posle ceđenja mogu odmah saditi. Vegetacioni prostor za beli luk je 30-50 x 8-10 cm, a količina sadnog materijala se kreće od 500 kg do 1.200 kg, pa i više, u zavisnosti od krupnoće čenova. Pri mašinskoj sadnji formira se četiri-pet traka, s razmakom redova 20-25 cm i razmakom u redu 8-10 cm. Čenovi se sade na odgovarajuću dubinu kojom se obezbeđuje da vrh čena bude pokriven slojem zemlje od 2 cm do 3 cm, a sve u cilju uspešnog prezimljavanja i ukorenjavanja biljke. Prilikom pliće sadnje, usled intenzivnog prorastanja korena, vrlo često dolazi do izbacivanja čenova napolje, na površinu zemljišta, te sušenja, jer se deo korena nalazi van zemlje. Preduboka sadnja usporava nicanje, što se odražava na neujednačnost useva i sitnije lukovice.
 Kada je reč o sortama jesenjeg belog luka, poslednjih nekoliko godina sortiment je proširen ranom sortom pod nazivom "ranko", stvorenom u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Ova sorta za berbu pristiže 20 dana ranije od sorte "bosut".
 
Tekst i foto: 
dr Jelica Gvozdanović Varga
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad