* Navodnjavanje paprike je važna mera, bez koje je nemoguća proizvodnja ovog povrća            
 
Period za nama obeležile su izuzetne vremenske varijacije. Nakon dugog kišnog perioda koji nije pogodovao razvoju paprika nakon rasađivanja na otvorenom, usledio je period koji su obeležile visoke dnevne temperature. Paprika je kultura koja za svoj razvoj ima velike potrebe za toplotom, ali joj visoke dnevne temperature mogu naneti i oštećenja ako se tokom letnjih meseci ne preduzmu odgovarajuće mere nege. Zaštiti povrća od visokih dnevnih temperatura treba posvetiti veliku pažnju. Kao posledica visokih letnjih temperatura, na biljkama se mogu pojaviti ožegotine, a najčešće se na plodovima mogu pojaviti crne fleke. Vrlo često može doći i do propadanja biljaka. 
 
Nedostatak kalcijuma
 
U sušnije doba godine, kada su biljke u fazi intenzivnog rasta i plodonošenja, smanjeno je usvajanje hraniva iz zemljišta. Tada se savetuje primena folijarne prihrane. U ovom periodu paprici treba obezbediti dovoljno kalcijuma, a svakako se ne smeju isključiti ni azot ni fosfor, a ni  kalijum. Vreme tretiranja tokom leta je od izuzetnog značaja, što znači da folijarno prihranjivanje treba izbegavati tokom najtoplijeg dela dana. Posle prve berbe trebalo bi upotrebiti đubriva koja imaju odnos NPK 2:1:4. U ovoj fazi biljke imaju izrazite potrebe za kalijumom i kalcijumom. Obilazeći povrtartsku proizvodnju na otvorenom i u zaštićenom prostoru, na plodovima paprika uočeni su simptomi suve vršne truleži – problem nedostatka kalcijuma. Kalcijum spada u grupu slabo pokretljivih elemenata i veoma sporo se transportuje, tako da često dolazi do pojave nedostatka ili slabog usvajanja ovog elementa. Nedostatak kalcijuma prouzrokuje suvu trulež vrha ploda paprike i paradajza. Simptomi nedostatka kalcijuma javljaju se već na vrlo malim plodovima i uvek na onom delu ploda gde je tučak. Pojavi nedostatka ovog elementa doprinose i neke greške proizvođača tokom proizvodnje ili poremećen vodno-vazdušni režim, visoka temperatura zemljišta, ispiranje hraniva iz oraničnog sloja, antagonizam među pojedinim jonima. Može se desiti da u zemljištu ima dovoljno kalcijuma, ali ga biljka ne može usvojiti ako u zemljištu ima previše kalijuma (antagonizam), ili je došlo do nedostatka vlage, te će se siptomi nedostatka kalcijuma pojaviti na biljci iako ga u zemljištu ima dovoljno. Nedostatak ovog elementa, u ovom slučaju, neophodno je nadoknaditi folijarnom prihranom u početku ili tokom cvetanja biljaka, ali se mora voditi računa o koncentraciji, kako ne bi došlo do ožegotina na listovima. Veliki nedostatak kalcijuma na paprici može se sprečiti ravnomernim zalivanjem i redovnim dodavanjem ovog elementa.
 
Intenzivno navodnjavanje
 
Navodnjavanje paprike je važna mera, bez koje je nemoguća proizvodnja ovog povrća. Zbog relativno slabo razvijenog korenovog sistema, dobro razvijenog nadzemnog dela, paprika zahteva intenzivno navodnjavanje. Zalivni režim može se primenjivati prema vlažnosti zemljišta, gde je tehnički minimum za papriku 70-80% PVK. Na nedostatak zemljišne vlage paprika je najosetljivija posle rasađivanja i u fazi cvetanja i formiranja plodova. Paprika je posebno osetljiva na nedostatak vode u fazama cvetanja i plodonošenja, kada može doći do opadanja cvetova i tek formiranih plodova. Takođe, osetljiva je na preobilnu vlažnost i slabu aeraciju zemljišta, kada biljke počinju da žute, a u težim slučajevima dolazi do opadanja cvetova i lišća. 
S porastom, grananjem i formiranjem plodova povećavaju se i potrebe za vodom. Rezultati ispitivanja pokazuju da paprika od druge polovine juna do kraja berbe dnevno utroši 3,5-4 mm, a u fazi najvećih potreba preko 6 mm. Na lakšim zemljištima papriku treba zalivati češće, manjim količinama vode, dok se na težim zemljištima obavlja ređe. Vrlo je važna i temperatura vode za navodnjavanje. Rezultati višegodišnjih istraživanja kažu da se prinos može znatno povećati pri navodnjavanju vodom temperature od 20¤ C do 22¤ C. U našim uslovima, broj zalivanja u značajnoj meri zavisi od meteoroloških uslova godine, količine i rasporeda padavina i kapaciteta zemljišta za lako pristupačnu vodu, kao i faze razvoja biljke. 
Navodnjavanje sistemom "kap po kap" jedan je od savremenijih načina navodnjavanja paprike. Navodnjavanje kapanjem je često i lagano dodavanje vode zemljištu pomoću kapljača postavljenih na cevovodu, pri čemu se obavlja lokalno vlaženje i u okvašenom profilu, održava se visoka vlažnost zemljišta. Sistem može biti snabdeven opremom za automatsko uključivanje i isključivanje, jer je tako lakše održavati vlažnost zemljišta na nivou PVK. Značajna prednost ovim načinom navodnjavanja je mogućnost dodavanja vodotopivih đubriva kroz sistem - fertirigacija, pa se istovremeno obavljaju prihrana i navodnjavanje.
Ako se kao način navodnjavanja primenjuje veštačka kiša, treba koristiti fine rasprskivače kako ne bi došlo do povrede delova biljaka i preteranog sabijanja zemljišta. S obzirom na to da paprici ne odgovara kvašenje preko lišća, svakako da su bolji načini navodnjavanja brazdama, potapanjem, a najbolji i svakako najskuplji način je navodnjavanje sistemom "kap po kap". Najčešće greške  dešavaju se kad se kasno započne s navodnjavanjem, kada su simptomi nedostatka vode na biljkama već vidljivi. Takođe, pogrešno je navodnjavanje samo površinskog sloja. Tada se korenov sistem razvija u plićem sloju, a zbog slabije ukorenjenosti biljke su osetljivije na nedostatak vode i biljnih hraniva. Pažnju treba posvetiti i zaštiti paprika od prisustva insekata. 
 
Master inž.Jelena Stojiljković
PSSS "Leskovac"