* Snažan uticaj klimatskih činilaca tokom proizvodnog procesa strnih žita otkrivao je svaku pogrešku u primenjenoj agrotehnici, pa se bolji rezultati nisu mogli očekivati
* Prema dosadašnjim raspoloživim razultaima prinosi se kreću od 2,5 t/ha do 8,4 t/ha
 
Završava se još jedna proizvodna sezona strnih žita koja će se po rezultatima kratko pamtiti. Godina je kao faktor proizvodnje mnogo više uticala na ostvarene prinose i kvalitet zrna nego primenjena tehnologija gajenja. Snažan uticaj klimatskih činilaca tokom proizvodnog procesa strnih žita otkrivao je svaku pogrešku u primenjenoj agrotehnici, pa se bolji rezultati nisu mogli očekivati. S druge strane, moramo biti zadovoljni ostvarenom proizvodnjom (ma kolika bila), ako se uzme u obzir da su periodi suše nastupili u najkritičnijim fazama proizvodnje: u periodu setva–nicanje i na početku prolećnog dela vegetacije, u martu 2019. Preobilne padavine tokom maja zapretile su poplavama i ometale primenu zaštite useva, a tropske temperature (preko 30° C) u fazi nalivanja zrna značajno su skratile ovaj proces i direktno, negativno uticale na prinos i kvalitet ovogodišnjeg roda. Ipak, najveći negativan uticaj imala je suša tokom jeseni 2018. Pšenica i drugi usevi iz jesenje setve nicali su uglavnom tokom zimskih meseci (februar), sprečivši biljke da se normalno ukorene i razviju potencijal za prinos. Samo 15-20% zasejanih useva poniklo je još tokom jeseni, jer su neki proizvođači uspeli da sačuvaju nešto vlage u zemljištu za klijanje i nicanje.
"Poljoprivrednik" je tokom cele vegetacije pratio rast i razviće useva, podsećajući na zahteve biljaka i pokušavajući savetima stručnjaka da pomogne ratarima u donošenju ključnih odluka u tehnološkom procesu proizvodnje.
U skladu s porastom useva menjalo se i raspoloženje samih proizvođača. Oni koji nisu mogli da čekaju bolje vremenske uslove razoravali su svoja pšenična polja još tokom februara i marta. Istina, do početka prvih značajnijih padavina tokom aprila pšenica je izgledala krajnje zabrinjavajuće. Istrošene su sve zalihe vlage, tako da je bilo pojave sušenja biljaka na lakšim tipovima zemljišta. Niska, neizbokorena, napadnuta raznim štetočinama, pšenica nije davala nadu za neki ozbiljniji prinos. Ipak, s dolaskom kišnog perioda, izgled biljaka se promenio veoma brzo, stvarajući iluziju da se može dogoditi dobra žetva. Ova promena je posebno ohrabrila "kreatore" domaćeg tržišta – trgovačke lobije, koji su brže bolje najavili natprosečne prinose i ukupnu proizvodnju pšenice znatno iznad domaćih potreba, na oko 540.000 ha površine pod hlebnim žitom koliko je zvanična statistika objavila tokom aprila. Kasnije, 1. jula 2019. Republički zavod za statistiku Srbije "pronašao" je još oko 42.000 ha, tako da se u žetvu ušlo s nešto više od 582.000 ha i očekivanim prosečnim prinosom od 4,1 t/ha.
Podsetimo se da je desetogodišnji prosečan prinos pšenice u Srbiji 4,15 t/ha, a u AP Vojvodini 4,8 t/ha, dok je petogodišnji prosek 4,3 t/ha, odnosno 5,1 t/ha. Po prosečnim prinosima Srbija je oduvek bila bolja od 50% država članica EU. Na osnovu toga ubraja se u grupu zemalja izvoznika pšenice. Taj status je za poštovanje, ali od njega najmanje koristi imaju neposredni proizvođači.
 
Dosadašnji rezultati žetve
 
Kako je i očekivano, žetva je počela sa sortom ječma "novosadski 565" u Mačvi i u Bečeju s prinosima od 7 t/ha do skoro 9 t/ha. To je bila ohrabrujuća informacija pred početak žetve pšenice. Potom je počela i žetva pšenice, kako je, takođe, najavljivano, s najranijim sortama "simonida" i "zvezdana". Sorta "simonida" je najrasprostranjenija i zauzima preko 15% površina u Srbiji, a sorta "zvezdana" drži rekord u širokoj proizvodnji s prinosom od blizu 11 t/ha (Adorjan). Za obe sorte je karakteristično da  imaju savršeno izbalansirane parametre tehnološkog kvaliteta zrna s visokim potencijalom za prinos. Neposredno posle početka žetve nastupio je kišni period i prekinuo je ubiranje hlebnog zrna, omogućivši korovskim biljkama da se probiju kroz inače nisku ovogodišnju pšenicu. Prvi rezultati žetve pšenice takođe su bili zadovoljavajući. Međutim, usevi koji su najviše obećavali nisu dali rekorde kao u ranijim godinama, pa se i po tome moglo znati da će prosečan prinos biti slabiji od desetogodišnjeg proseka. Rezultati koji su do sada bili na raspolaganju autorima teksta ukazuju na to da se prinosi kreću od 2,5 t/ha do 8,4 t/ha. Ono što treba istaći jeste da su i u ovakvoj godini pomenute sorte dale vrhunske prinose na više lokaliteta i kod više proizvođača, zadržavši odličan tehnološki kvalitet. U Paragama, na primer, "simonida" je rodila 8,1 t/ha, u Neštinu "zvezdana" 7,8 t, u Bačkom Gradištu na njivama BAG-a na 120 ha  "simonida" je dala 7,1 t, a u Vognju  "futura" 6.97 t itd. Međutim, najčešći prinosi su od 4 t/ha do 6 t/ha, tj. 2,5-3,5 t/kj. Koliki će biti prosečan prinos niko ne može reći niti će se saznati, nego će se kao i ranije prihvatiti preovlađujuće mišljenje uticajnijih faktora. Ipak, svakako će biti dovoljno pšenice za domaće potrebe, ali i za inostrane kupce koji budu brže reagovali.
 
Kvalitet
 
Postalo je pomalo neumesno da svake godine pred žetvu ili u žetvi govorimo, slušamo i raspravljamo o kvalitetu srpske pšenice. Nauka i struka su utvrdile davno da se o kvalitetu novog roda mora govoriti pre setve pšenice, kada se biraju sorte. Sorta je nosilac kvaliteta i, razume se, prinosa zrna. Izborom sorte počinje novi proizvodni ciklus. To jedino možda ne znaju, ili ne žele da znaju oni koji pšenicu skladište ili njome trguju. U ovako neugodnoj godini za proizvodnju ponovo su u prvi plan došle domaće sorte, i to one iz grupe "poboljšivača". Na svim otkupnim mestima registrovan je visok kvalitet domaćih sorti, iskazan u najvažnijim indikatorima, hektolitarskoj masi i u sadržaju i kvalitetu proteina. S druge strane, mnoge strane sorte su potpuno podbacile u prinosu u odnosu na očekivanja onih koji su ih gajili. U pogledu kvaliteta ostale su na svom nivou, s tim da su zabeležene hektolitarske mase najčešće bile ispod 70 kg (64-72 kg), što je znatno ispod standarda (SRS) o kvalitetu za pšenicu namenjenu za mlevenje. Kada bi se držali minimalnih  uslova za otkup iz važećeg pravilnika o kvalitetu, najveći broj stranih sorti ne bi završio u mlinovima.
Sadržaj proteina je uglavnom dobar i viši je u odnosu na ranije godine. To je rezultat smanjene mase i krupnoće zrna, pri čemu je veći udeo omotača zrna u odnosu na endosperm.
Budući da zvanično ne postoji pravilnik o razdvajanju i vrednovanju pšenice po kvalitetu, skladištari će, kao i do sada, sve sorte izmešati s nadom da će popraviti prosečan kvalitet. To će biti uzaludan posao, jer će kupci to lako prepoznati. Prema rezultatima žetve 2019, prednost domaćeg sortimenta se naročito ispoljio u ovako nepovoljnoj godini, sa čestim ekstremima klimatskih činilaca. Većina stranih sorti ubraja se u grupe osnovne - stočne, bolje rečeno sorte van klase. Manji broj inostranih sorti je u grupi hlebnih, a nijedna od njih ne ubraja se u poboljšivače (prema klasifikaciji Komisije za registraciju sorti, Ministarstva za poljoprivredu Srbije). Te sorte su stvarane za drugačije agroekološke uslove. Proizilazi da će domaće sorte "poboljšivači" ("simonida", "zvezdana", "pobeda", "renesansa" i "futura") prodavati srpsku pšenicu na domaćem i inostranim tržištima, a da oni koji ih gaje neće od toga imati nikakve koristi. 
 
Vreme je za izbor sorte
 
Proizvođači treba da se raspitaju o rezultatima ovogodišnje žetve i na vreme rezervišu seme. Očekuje se velika potražnja za sortama dobrog kvaliteta, koju će pratiti, nadamo se, odgovarajuća cena. Vreme je da se skine anatema s domaćeg sortimenta. Neka bude pomenuto da su i sorte "NS 40 S" i "ilina" vrhunske i da su u svakom pogledu prevazišle većinu inostranih sorti.
Možda će se baš u ovoj stresnoj godini, kada nema previše pšenice za trgovinu, neko setiti i primarnih proizvođača. Bestidna ponuda niskih otkupnih cena od strane skladištara i trgovaca, formirana daleko od stručne javnosti, svedoči o duboko poremećenim odnosima na domaćem tržištu žitarica. Ponuda otkupne cene je formirana na netačnim informacijama o bogatoj žetvi u okruženju i u EU, iako žetva u mnogim državama nije ni počela. Objašnjenje nadležnih organa o slobodnoj trgovini se ne može prihvatiti. Pa svi živimo u svetu informacionih tehnologija. Zato su u pravu poljprivrednici koji ne žure s prodajom svoje pšenice.
Prof. dr Miroslav Malešević, 
BSP-Srbobran 
Dr Radivoje Jevtić 
Dr Vladimir Aćin 
Dr Milan Mirosavljević 
Institut za ratarstvo i 
povrtarstvo, Novi Sad