* Pre berbe je neophodno adekvatno zaštititi voćke od propadanja plodova nakon berbe, bez obzira na to da li su namenjeni za svežu potrošnju ili neki vid prerade
 
Kraj juna, početak jula je vreme sazrevanja uglavnom koštičavih voćnih vrsta. Dr Nenad Magazin, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, podseća da je ovo period kada se završava berba višanja, a dobrim delom  i berba trešanja. Takođe,  u punom jeku je berba bresaka i  kajsija, pogotovo na području Vojvodine gde su dominantne sorte kajsija koje sazrevaju u  drugoj dekadi jula.
Nepovoljni vremenski uslovi u prethodnom periodu pogodovali su nastanku problema u voćnjacima kada je reč o pojedinim voćnim vrstama. Kod trešnje i višnje došlo je do pucanja plodova, što je dobrim delom zaustavilo izvoz ovog voća. Kada je reč o ovim voćnim vrstama, umanjen je  i obim proizvodnje,  jer je bilo mrazeva koji su prouzrokovali štete, ne samo na njima već i na drugim voćnim vrstama, pre svega jabuci.
Prof. dr Nenad Magazin savetuje  proizvođače da pre berbe adekvatno zaštite voćke od propadanja plodova nakon berbe, bez obzira na to da li su plodovi namenjeni za svežu potrošnju ili neki vid prerade. U ovom periodu posebno je važno poštovati karencu, odnosno preporučeni broj dana koji treba da prođe od poslednjeg tretiranja do berbe, kako bi voće imalo zadovoljavajući nivo ostataka pesticida. Treba imati na umu i to da je dobar deo našeg voća koje sada sazreva nemenjen za izvoz  i prolazi rigorozne kontrole.
 
Temperaturni ekstremi
 
Ocenjujući ovu voćarsku godinu, prof. dr Magazin kaže da su  uočljivi  temperaturni ekstremi. Podsetio je da smo posle hladnog, dugog, kišovitog proleća, naglo ušli u veoma toplo leto. Naravno, to se odrazilo i na voćke, koje, za sada, dobro podnose ovakve vremenske uslove. Visoke temperature s kojima se borimo ovih dana dovele su do pojave ožegotina na plodovima svih voćnih vrsta, a pogotovo u zasadima gde nema protivgradnih mreža ili nekog drugog vida zaštite od sunca.
Takođe, zbog obilnih padavina prethodnih dana u voćnjacima se raširio korov. Za proizvođače je pravi momenat  da se korov suzbije odgovarajućim merama kako bi se rezerve vlage što više sačuvale u zemljištu, pogotovo u onim voćnjacima u kojima nema navodnjavanja. 
Vremenske neprilike ostavile su najviše traga na jabučasto voće. Očekuje se da će rod  jabuke biti manji zbog mraza. U zasadima jabuka  koji su stradali od mraza, donji spratovi ostali su bez ili s vrlo malo plodova, dok na gornjim spratovima koji nisu bili zahvaćeni mrazom ima više jabuka. Preporuka je da se u zasadima gde nije urađeno ručno proređivanje to obavezno uradi kako plodovi ne bi ostali grupisani u gronje, koje su pogodne niše za razvoj bolesti i štetočina.
 Prof. dr Magazin upozorava da ukoliko se proređivanje  ne obavi, ti plodovi neće biti  kvalitetni, ostaće sitniji  i uglavnom će biti namenjeni za  preradu, a otkupljivaće se i  po nižoj ceni.
Sve ovo ukazuje na to da, bez obzira koliko se neka proizvodnja planira, vremenska prilike, kao i stanje na terenu to demantuju. Ove godine dobar primer je kajsija, koja je opstala iako je bilo izmrzavanja, a važi za osetljivu vrstu. Mraz koji je bio proletos proredio  je plodove kajsije koliko je potrebno, a u nekim zasadima i nedovoljno. Postavlja se pitanje kako je jabuka koja važi za otporniju vrstu izmrzla, a kajsija nije.
- Odgovor je jednostavan, mraza je bilo u periodu kada je jabuka bila u fazi otvaranja cvetnih pupoljaka i širenja rozete, dok je kajsija već bila zametnula plodove. Poznato je da što su plodovi kajsije krupniji bolje podnose niske temperature, podseća prof. dr Magazin. 
Da je ovo godina iznenađenja potvrđuje i  prolećna sadnja. Uspeh i prijem sadnica je bio jako dobar baš zahvaljujući hladnom i  kišnom vremenu. Inače, prolećna sadnja se preporučuje tamo gde ima navodnjavanja. Iako jesenja sadnja više pogoduje sadnici da se bolje ukoreni, primi, proizvođačima ne odgovara iz više razloga,
- Ako se sadnica posadi u jesen tokom novembra ili decembra, voćke su tokom zime izložene agroekološkim uslovima koji mogu da budu i nepovoljni, kaže prof. dr Magazin.  - Moguća su izmrzavanja, isušivanja voćaka, štete od vetra, kao i od  glodara i  divljači, čak iako su zasadi ograđeni, a sadnice zaštićene mrežom. Nažalost, često se dešava da su sadnice predmet krađe. Pogotovo  se kradu skupe sadnice trešnje koje koštaju i do 10 evra. Zato je preporuka da se tamo gde ima navodnjavanja  obavi prolećna sadnja. Ukoliko se kasni s prolećnom sadnjom, ona postaje sve nepovoljnija. 
 
Industrijska višnja sve interesantnija
 
Kada je reč o trendovima u voćarstvu i podizanju novih zasada, evidentno je da se masovno širi "oblačinska višnja", pogotovo u Vojvodini. Prof. dr Magazin objašnjava da je ova proizvodnja  isplativija na većim površinama, jer je berba potpuno  mehanizovana, što znatno snižava troškove radne snage. Takva višnja je vrlo konkuretna i cena koja se postiže na većim površinama, zahvaljujući ujednačenom kvalitetu, većoj količini, jako je dobra i viša nego u nekim drugim delovima Srbije. 
I dalje je prisutna tendencija podizanja zasada lešnika. Masovno se u svim delovima Srbije podižu i zasadi borovnice, koja je jedna od naših  najprofitabilnijih voćnih vrsta.
Jabuka doživljava određenu stagnaciju. Za sada nema masovnih krčenja zasada, ali ova godina će pokazati u kom pravcu će ići naše jabučarstvo, budući da će biti manje roda, ne samo kod nas nego i na svetskom tržištu, smatra prof. dr Magazin.
Proizvođači i dalje dosta sade koštičave voćne vrste, pogotovo šljivu i kajsiju. Podižu se zasadi šljiva namenjenih za stonu upotrebu i za zamrzavanje, a najtraženija je  sorta "stenlej", koja može mehanizovano da se bere tresačima. Takođe, sve je veća tendencija porasta površina pod ranim sortama kajsije na Fruškoj gori. 
Tamara Gnip
 
Letnja rezidba
 
Po mišljenju prof. dr Nenada Magazina, korisna mera u zasadima je zelena ili letnja rezidba koja se sprovodi tokom letnjih meseci po obavljenoj berbi svih voćnih vrsta. Letnjom  rezidbom, ako se pravovremeno izvede,  uklanjaju se svi ovogodišnji porasti. Ovom merom omogućavaju se bolja prosvetljenost krune, umirivanje porasta voćaka, bolje obrazovanje pupoljaka, kao i bolja obojenost plodova. Osnovni princip rezidbe je da se ukloni sve ono što je jakog, vertikalnog  porasta, a da se ostavljaju bočne, horizontalno položene grane koje će dati rod naredne godine. Letnja rezidba ne isključuje zimsku rezidbu, ali treba da bude dominantna.