*  Najviše su stradali usevi kukuruza i  pšenica, a ima šteta i na povrću i krmnom bilju
 
Na području Kraljeva su padavine 3. juna bile  velikog intenziteta i za kratko vreme izazvale bujične potoke na bočnim pritokama Ibra i Zapadne Morave i nanele štete poljoprivrednom zemljištu i usevima.
Dipl. inž. Nenad Nešović, stručnjak  PSSS "Kraljevo", kaže da su, s obzirom na to da su na tim rečnim terasama zasnovani ozimi usevi, pre svega strna žita, a od jarih kukuruz, štete u najvećoj meri njima načinjene. Šteta je bilo i na povrću, jer se ono na ovom području zasniva na rečnim aluvijalnim nanosima, gde je zemljište  inače i najplodnije. Nisu izostale štete ni na krmnom bilju.
U vreme poplava, kako kaže dipl. inž. Nešović, kukruz je bio u različitim fazama razvoja od 3. do 9. lista. Veće štete pretrpele su mlade biljke, koje su bile u fazi od 3. do 5. lista. Poplavni talas je nosio hraniva ispod plodnog površinskog oraničnog sloja, te je ogoleo korenov sistem i biljke su uginule. Manje štete bile su na usevima koji su u poodmaklim fazama razvoja od 5. do 7. lista.
Preporuke za sanaciju šteta  zavise od intenziteta poplavnog talasa i vrsta useva koji su njime zahvaćeni.
Poljoprivrednicima se savetuje da na parcelama na kojima je duže stajala voda obave plitko tanjiranje i zaseju hibride kukuruza kraće vegetacije. Predlažu se hibridi FAO grupe zrenja 300, eventualno 200, kako bi se mogao očekivati neki prinos za proizvodnju silažnog  kukuruza. 
- Ukoliko presejavanje s ranostasnim hibridima nije izvodljivo i  ako nije moguće obezbediti proizvodnju silažnog kukuruza, takve parcele bi trebalo zasejati s pokrovnim usevima za zelenišno  đubrivo. Prednost ovih useva je što mogu da obrazuju veliku količinu organske materije od 30 do 50 tona, a njihovim zaoravanjem uoči jesenje setve omogućilo bi se zemljištu da se ono uz pojačanu mikrobiološku aktivnost oporavi. Pod opravkom se podrazumeva popravka fizičkih osobina poput rastresitosti, aerisanosti, rahlosti, pa i same mikrobiološke aktivnosti. Za tu namenu predlažu se krmni sirak, sudanska trava, heljda, slačica, preporučuje dipl. inž. Nešović.
Od poplavnog talasa stradala je i pšenica koja je bila u mlečnoj fazi zrelosti. Usevi ječma su tada bili u fazi voštane zrelosti i očekuje se njihova skora žetva, a kako će se odvijati  zavisi od toga kakav je bio intenzitet poplavnog talasa i da li su  klasovi ležali u vodi. 
Kada je reč o  povrću koje je zahvatio poplavni talas, posebnu pažnju treba obratiti na lisnato povrće. Dipl. inž. Nešović upozorava da kupus, salata, spanać, blitva, lukovi, ako su bili u kontaktu s poplavnim talasom, bez obzira na to da li je kratko trajao ili samo prošao kroz usev, treba staviti van prometa i nsu preporučljivi za ljudsku ishranu.
Za razliku od lisnatog povrća, plodovito povrće, koje je u početnim fazama razvoja i tek se očekuje njegovo cvetanje i plodonošenje, nije u tako kritičnoj situaciji.
Štete su pretrpele i krmne kulture, prvenstveno detelina, lucerka. Tamo gde je došlo do nanošenja taloga, blata, mulja i peska krmno bilje nije za upotrebu. Preporučuje se da se na takvim parcelama  pokosi i da se odstrani ta pokošena zelena masa,  a tek u 2. i 3. otkosu treba pristupiti njihovom iskorišćavanju, kao što je uobičajeno, savetuje dipl. inž. Nešović.
T. Gnip