* Svake godine Institut tržištu Srbije ponudi oko 25 hibrida različite dužine vegetacije, namene, genetskog potencijala rodnosti  
 
Institut za kukuruz "Zemun polje" obeležio je 2015. sedam decenija postojanja i uspešnog rada, a na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu učestvuje više od pet decenija. Jedna od mnogobrojnih nagrada koje dodeljuje Novosadski sajam pripala je ove godine i Institutu. Naime, dobitnik je Zlatne medalje za kulturu korporativnog nastupa na sajamskoj priredbi.
Poljoprivredni sajam je mesto na kome je uvek istican značaj kvaliteta semena, jer samo takvo seme s visokim potencijalom rodnosti može naći svoj put do sigurnog i zadovoljnog proizvođača. 
Dr Života Jovanović, rukovodilac marketinga u Institutu, istakao je da je  ova  kuća poznata kao renomirani proizvođač semenskog kukuruza. Poslednje dve decenije se radi i na selekciji soje, ali i na stvaranju ozimih i jarih sorti strnih žita. Poljoprivredni sajam je prilika da  se predstavi   bogata paleta proizvoda koja  obuhvata brojne hibride za različite agroekološke uslove gajenja i za različite namene, kako kod nas, tako i u zemljama jugoistočne Evrope, a i šire.
Kako kaže dr Jovanović, Institut proizvodi semenski kukuruz za domaće tržište, ali ne zapostavlja ni inostrana. Sa svojim hibridima prisutan je na tržištu Ruske Federacije, BiH, Republike Severne Makedonije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Albanije, Grčke, Rumunije, Bugarske. U zemljama EU priznata su četiri ZP hibrida, u Srbiji oko 700, a više od 125 ZP hibrida priznato je širom sveta.
Kada je reč o semenskom kukuruzu, dr Života Jovanović kaže da Institut svake godine tržištu Srbije ponudi oko 25 hibrida različite dužine vegetacije, namene, genetskog potencijala rodnosti. Institut za kukuruz "Zemun polje" ima hibride za svaku njivu i za svakog proizvođača. U ponudi su rani hibridi, srednje rani, srednje stasni i srednje kasni do kasni.
S ponosom je dr Jovanović predstavio šestu generaciju ZP hibrida različitih grupa zrenja od kojih se očekuje da u narednim godinama obeleže rad ove naučnoistraživačke institucije, kao što su to učinili hibridi iz prethodnih generacija. Iz FAO grupe zrenja  300 istakao je hibride "ZP 366" i "ZP 388",  a iz FAO grupe zrenja 400 "ZP 4007" i lidera "ZP 427", koji je najrodniji hibrid među srednje ranim hibridima.
T. G.