* Osnova uspešnog suzbijanja korova je poznavanje korovske flore na parceli, pravovremena primena efikasnog herbicida za postojeće korove, ispravna mehanizacija za aplikaciju
 
Od svih štetnih organizama, korovi su najčešći uzročnik smanjenja prinosa, pa je njihovo suzbijanje obavezna mera nege useva. Vreme primene herbicida zavisi od niza činilaca kao što su vremenski, agrotehnički, opremljenost proizvođača mehanizacijom za aplikaciju i drugi.
Vremenski uslovi u značajnoj meri mogu odrediti vreme primene herbicida. Dug sušni ili pak kišni period značajno utiče na vreme tretiranja i izbor herbicida.  Dostupnost herbicida s različitim vremenom primene omogućava prilagođavanje aplikacije sa agrotehnikom na datoj parceli i usevu. Vreme suzbijanja korova u našim uslovima poljoprivredne proizvodnje uglavnom može biti pre setve, posle setve, a pre nicanja useva, kao i nakon nicanja useva, ali  i tokom  vegetacije.
Da bi suzbijanje korova bilo uspešno, neophodno je da proizvođači dobro poznaju korove na njivi, odnosno vrstu koja je najbrojnija, kao i koliko različitih korovskih vrsta je prisutno na parceli, da li su to jednogodišnji, višegodišnji ili rizomski korovi. Takođe, potrebno je  dobro poznavati uzrast korova i kada je najosetljiviji na delovanje herbicida. Prilikom izbora herbicida potrebno je znati spektar delovanja i vreme primene herbicida. Sve je ovo važno kako bi se izbegla mogućnost da i pored hemijskog tretiranja parcela i dalje bude zakorovljena, pa da se  mora još jednom ili više puta ponoviti tretman. Vrlo je važno smanjiti broj tretiranja, jer se time smanjuju nepotrebna upotreba herbicida, zagađenje prirode, a i troškovi proizvodnje. Poslednjih godina posebno se vodi računa o upotrebi pesticida s različitim mehanizmima delovanja kako bi se izbegla pojava rezistentnosti.
 
Suzbijanje korova pre setve
 
Nekada redovna mera suzbijanja korova, inkorporacija, odnosno unošenje herbicida u zemljište pre setve useva, danas se retko koristi, uglavnom kod nekih vrsta povrća. Prednost ovog načina aplikacije pesticida je što efikasnost nije značajno zavisila od vremenskih uslova. Dobijalo se u vremenu, jer se ova primena radila pet do 10 dana pre setve. U slučaju dugog kišnog perioda usev je bio zaštićen od korova. Efikasnost herbicida je bila velika, ali je usled zahlađenja manje ili više dolazilo do fitotoksije.
 
Posle setve a pre nicanja
 
Dobra strana primene herbicida posle setve je što se usevu obezbeđuje zaštita od korova od početka vegetacije a pre pojave šteta. Takođe, obezbeđuje se produženo, rezidualno delovanje herbicida. Na ovaj način se izbegava ili redukuje folijarna primena, slabija perzistentnost i  mogućnost da korovi prerastu usled vremenskih i drugih razloga. Smanjuje se mogućnost pojave rezistentnosti na herbicide, i to tako što se uvode različiti mehanizmi delovanja.
Da bi primena herbicida pre nicanja useva dobro delovala, neophodni su duboko jesenje oranje, kvalitetna predsetvena priprema zemljišta - zemljište treba da je ravno i usitnjeno (sitno mrvičasto), dovoljno vlage u površinskom sloju zemljišta. Bitno je i pratiti prognozu kiše koja bi trebalo da padne u roku pet do 10 dana od tretiranja. Ako jedan od ovih uslova ne postoji, tretiranje treba odložiti sve do pojave prvih poniklih korova ili do pred nicanje useva, uglavnom za pet do sedam dana.
 
Neposredno posle nicanja
 
Primena herbicida posle nicanja useva i korova ima svojih dobrih i loših osobina. Prednosti su što  se tretman odlaže posle setve zbog nedostatka vlage u zemljištu. Na taj način se koriguju propusti posle tretiranja a pre nicanja useva, tako što se obezbeđuje produženo, rezidualno delovanje herbicida. Samim tim smanjuje se broj tretmana ukoliko na parceli nema divljeg sirka iz rizoma. Ciljano se primenjuje herbicid za ponikle korove koji se već vide na parceli. S obzirom na to da je izbor herbicida veliki, može se odabrati najadekvatniji za datu parcelu, zahvaljujući čemu efikasnost herbicida neće u potpunosti zavisiti od vlage. Takođe,  suzbiće se i korovi koje je nemoguće eliminisati pre nicanja.
Loša strana ovog načina suzbijanja korova je što povećava broj prskanja kada je neophodno kasnije suzbijati i rizomski sirak, palamidu i druge korove.
 
Tokom vegetacije
 
U želji da  izbegnu dva ili više tretmana korova na istoj parceli proizvođači sve više pribegavaju kasnom tretmanu, praveći velike greške. Često se kombinuju herbicidi koji se za dati usev primenjuju u različitim fazama razvoja, što dovodi do pojave značajne fitotoksije. Korovi se tretiraju kada su prošli svi optimalni uzrasti za tretman, pa se značajno gubi na efikasnosti. Da bi se dobilo na efikasnosti, koriste se maksimalno preporučene doze, ili čak i više nego preporučene.
Dobre strane ovog načina suzbijanja korova su što omogućava suzbijanje višegodišnjih korova - rizomskog sirka, zubače, pirevine, palamide i drugih, a i postoji mogućnost  korigovanja prethodnih tretiranja koja su imala slabu efikasnost. Delovanje ovih herbicida ne zavisi od vlage u zemljištu. Mogu se suzbiti i korovi koji kasnije niču.
Mane ovog načina suzbijanja korova su što se najčešće mora uraditi više tretmana, što poskupljuje proizvodnju. a često se dešava da korovi prerastu, pa već naprave štetu. Takođe, česta je pojava fitotoksije, zbog neusklađivanja vremena primene s fazom razvoja gajene biljke. Ovi herbicidi uglavnom imaju isti mehanizam delovanja na korove, pa je mogućnost pojave rezistentnosti povećana.
 Osnova uspešnog suzbijanja korova je poznavanje korovske flore na parceli, pravovremena primena efikasnog herbicida za postojeće korove i ispravna mehanizacija za aplikaciju.
 
Tekst i foto: dipl. inž Katarina Radonić
PSS" Vrbas"