* Najveći efekti u ranoj proizvodnji, u našim uslovima, postižu se gajenjem ranih hibrida, proizvodnjom kalemljenog rasada uz korišćenje folije
 
Lubenica ima izuzetno visoke zahteve kada je reč o uslovima spoljne sredine. Limitirajući faktori su temperatura i svetlost. S prosečnom dnevnom temperaturom od 20° C, uz kolebanje od 15° C do 32° C, lubenica niče za pet-šest dana. 
Osim visokih zahteva za temperaturom, lubenica ima i vrlo visoke zahteve za svetlošću. Nedovoljan intenzitet svetlosti ili zasenčenje uslovljava slabo razviće biljaka, nizak sadržaj šećera i smanjenje prinosa. Iako je neutralne reakcije na dužinu dana, lubenica najviše svetlosti zahteva u fazi cvetanja i sazrevanja plodova.
S obzirom na to da u kratkom vegetacionom periodu formira vrlo veliku biljnu masu (lisna površina i plodovi), lubenica ima visoke zahteve za zemljišnom vlagom. Međutim, vrlo dobro podnosi vazdušnu "sušu" i optimalna relativna vlaga vazduha je od 60% do 70%. 
 
Tehnologija proizvodnje
 
Proizvodnja lubenica se u našim uslovima odvija na različite načine, pre svega u zavisnosti od vremena prispevanja na tržište (rana, srednja ili kasna), načina gajenja (semena, rasada i kalemljenog rasada), kao i sortimenta.
Rana proizvodnja može se odvijati na tri načina. Proizvodnjom preko rasada, setvom ili sadnjom u tople kućice kao i malčiranjem, odnosno pokrivanjem zemljišta bez noseće konstrukcije korišćenjem folije ili drugih materijala. Da bi lubenice pristigle 10-15 dana ranije, potrebno je i korišćenje odgovarajućeg sortimenta. Preporučuje se setva ranih hibrida, čija je dužina vegetacije 70-75 dana, s kojima se postiže najveći finansijski efekat. Takođe, u ovoj proizvodnji se preporučuje kalemljene rasada na tikvu, jer se obezbeđuje veća otpornost biljaka na stresne uslove (niske temperature, bolesti, sušu), pre svega zbog korena tikve koji je znatno razvijeniji od korena lubenice. Kao podloga se koristi vrg, nategača, sudovnjača (Lagenaria vulgaris) sa belim cvetom, kruškolikog ili dugačkog ploda. 
Proizvodnja lubenica iz rasada je sve zastupljenija među proizvođačima, jer omogućuje za 10 do 15 dana ranije prispevanje, što donosi veći finansijski efekat, a to i jeste cilj proizvodnje. Rasad se proizvodi u zaštićenom prostoru. Za ovu proizvodnju najčešće se koriste plastenici, staklenici i tople leje. Tokom proizvodnje rasada neophodno je ravnomerno zalivanje da ne bi došlo do zasušivanja, posebno u fazi nicanja biljaka, kao i odgovarajuća temperatura vode (od 18° C do 20° C). Nega rasada sastoji se od provetravanja objekata po potrebi i zaštiti od bolesti i štetočina. Pre nego što se iznese rasad neophodno je kaljenje. Ova mera se obavlja u toku jedne sedmice postepenim otkrivanjem da bi se snizila temperatura vazduha i zemljišta, odnosno da bi se biljke adaptirale spoljnim uslovima temperature. Dobro odnegovan rasad treba da je starosti 25-35 dana. Iskaljen rasad spreman je za iznošenje na parcelu i rasađivanje. 
Dan pre sadnje neophodno je rasad dobro zaliti, jer ako je suv ili pak suviše vlažan, dolazi do raspadanja supstrata i povređivanja korena, što lubenica ne trpi. Najbolje je saditi u jutarnjim i večernjim satima ili kada je oblačno, u svakom slučaju izbegavati rasađivanje kada je dnevni maksimum temperature. Zemljište za sadnju treba nekoliko dana ranije pripremiti da bi se sleglo do sadnje, a ako je potrebno i zaliti. Vreme sadnje u našim uslovima je kada prođe opasnost od kasnih mrazeva, a to je krajem aprila i početkom maja.
Direktna setva se primenjuje kod srednje kasne i kasne proizvodnje lubenica. Ovaj način setve je do pre jedne decenije bio dominantan, međutim, sve veći broj proizvođača se opredeljuje za proizvodnju iz rasada. Razlozi su pre svega finansijske prirode, jer je u direktnoj setvi manji ostvareni finansijski efekat, mada proizvođači koji se opredele za ovu proizvodnju kombinuju ova dva načina proizvodnje zbog kontinuiranosti snabdevanja tržišta lubenicama. Vreme setve je uslovljeno temperaturom zemljišta koja treba da je u setvenom sloju od 10° C do 12° C. U našim uslovima je to poslednja dekada aprila ili početak maja. Ako se ranije poseje može da dođe do propadanja semena ili da iznikle biljke usled kasnih mrazeva izmrznu. Seje se mašinski ili ručno. Mašinska setva se obavlja pneumatskim sejalicama precizno na željeni sklop i dubinu. Međuredno rastojanje je 1,5-2 m, a u redu 50-75 cm. Pri ručnoj setvi najčešće se seje u kućice sa istim rastojanjima i sa dve-tri semenke u kućicu, da bi se nakon nicanja ostavile jedna ili dve biljke. Dubina setve zavisi od vlažnosti zemljišta i krupnoće semena. Kada je niska relativna vlaga zemljišta i visoke temperature, može se sejati na dubinu 5-7 cm. Međutim, kada je zemljište vlažnije, dubina se kreće od 3 cm do 5 cm. Količina semena zavisi  od krupnoće semena i načina setve, tako da je za direknu setvu potrebno 2-2,5 kg/ha. 
 
Malčovanje
 
Jedna od agrotehničkih mera koje se primenjuju u ranoj proizvodnji je malčovanje, odnosno pokrivanje zemljišta polietilenskom folijom, slamom, malč hartijom i drugim agromaterijalima. Ova mera doprinosi boljem očuvanju vlage, smanjuje pojavu korova, smanjuje se upotreba pesticida, te je značajna i sa aspekta proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane. Koristi se prozirna polietilenska folija, zatim crna folija. Prozirna polietilenska folija propušta svetlost što predstavlja njenu prednost u ranoj proizvodnji pri sadnji u tople kućice, kao i pravljenjem niskih plastičnih tunela za setvu ili sadnju. Crna folija omogućuje brže zagrevanje zemljišta, očuvanje vlage, samim tim i raniju setvu, a takođe onemogućuje rast korova. Praktično najznačajniji efekti se postižu u fazi nicanja, gde je nicanje za šest dana ranije nego na nepokrivenom zemljištu. Polietilenskom folijom koja je širine 80 cm pokrivaju se zasejani redovi, a nakon nicanja folija se zaseca da bi se napravili otvori prečnika 6-8 cm kroz koje biljke nastavljaju dalje da rastu. Ovako pokriveno zemljište može da se koristi ne samo za setvu nego i za sadnju rasada lubenica, gde daje mnogo veći efekat nego u setvi. Na foliji se prave otvori veličine posude u kojoj se proizvodi rasad i nakon rasađivanja biljke se pokrivaju preostalom zemljom, s tim da treba voditi računa o tome da kocka u kojoj je priozveden rasad treba da bude u zemlji pokrivena 2-3 cm, a nikako da viri iznad površine zemlje. Takođe, koristi se i fotorazgradiva folija koja je veoma tanka (0,025 mm), raspada se tokom godine, te ne mora da se skuplja. Ova folija je nekoliko puta skuplja od obične i u našim uslovima se ne razlaže u potpunosti tako da ostaci predstavljaju smetnju pri gajenju narednih useva. Da bi lubenice što ranije pristigle, može da se koristi kombinacija nastiranja crnom folijom i niskih plastičnih tunela. Nakon postavljanja crne folije i setve postavljaju se plastični tuneli. Kada biljka dovoljno razvije vreže i ispuni prostor, skidaju se tuneli i dalje raste na crnoj foliji. Na ovaj način omogućeni su ranija setva, brzo nicanje i za pet-šest dana ranije sazrevanje. Sve većem korišćenju folije u ovoj proizvodnji doprinosi i primena mehanizacije ne samo prilikom nastiranja folije već i u postavljanju niskih tunela, kao i pokrivanju biljaka bez noseće konstrukcije. 
U svakom slučaju, najveći efekti u ranoj proizvodnji postižu se gajenjem ranih hibrida, proizvodnjom kalemljenog rasada uz korišćenje folije na jedan od navedenih načina.
 
Dr Jelica Gvozdanović Varga
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad