* Uspešna proizvodnja velikog broja lekovitih biljaka podrazumeva upotrebu kvalitetnog sadnog materijala (rasada)
 
Gajene biljke, u koje spadaju i lekovite, mogu se razmnožavati na više načina: direktnom setvom semena na proizvodnu parcelu, preko proizvodnje rasada, ožiljavanjem reznica, sadnjom određenih vegetativnih delova (lukovice, krtole, rizomi, korenove glave) i kulturom tkiva. 
 
Razmnožavanje rasadom
 
Kada je u pitanju lekovito bilje, najbolji, najsigurniji, najviše primenjivan i nekada jedini način razmnožavanja je proizvodnja rasada. Proizvodnja rasada karakteristična je za određeni period godine, određenu biljnu vrstu i za način i cilj proizvodnje. 
Imajući u vidu cilj svakog proizvođača da postigne što veće prinose i što bolji kvalitet, treba naglasiti da uspešna proizvodnja velikog broja lekovitih biljaka podrazumeva upotrebu kvalitetnog sadnog materijala (rasada). Rasad je mlada biljka različite visine, sa četiri do 10 listova, u zavisnosti od biljne vrste i načina proizvodnje, ali s dobro razvijenim korenovim sistemom, što omogućava da sadnjom na otvorenom prostoru biljka dospeva za eksploataciju i više od mesec dana ranije u odnosu na druge načine razmnožavanja. To podrazumeva raniju žetvu i mogućnost postizanja druge, a nekada i treće žetve u istoj godini. 
Rasad koji je spreman za rasađivanje treba da bude optimalno razvijen, jer tada je rasađivanje najuspešnije. Suviše mlad rasad brzo se ukorenjuje, ali sporije raste, a suviše star sporije obnavlja korenov sistem i zbog toga se dešava da se jedan broj rasađenih biljaka ne primi, odnosno osuši se. Zbog mogućnosti ovakvih gubitaka uvek se planira 10-15% više sadnica nego što je potrebno za određenu površinu. Ovaj višak poslužiće za popunjavanje praznih mesta, odnosno za podsađivanje.
 
Rasađivanje
 
Nakon završetka proizvodnje kvalitetnog rasada pristupa se njegovom rasađivanju. Vreme i način rasađivanja karakteristični su za svaku biljnu vrstu. Proleće je period kada se rasađuju beli slez, odoljen, kantarion, ehinacija, vranilovka, timijan, matičnjak, žalfija, lavanda, smilje, bosiljak. 
Beli slez se rasađuje na samom početku prolećnih radova. Rasađivanje može biti ručno i mašinsko. Ručno se obavlja sadiljkom i karakteristično je za male parcele, a mašinsko pomoću traktorskih sadilica i karakteristično je za veće površine. Za mašinsku sadnju potrebno je obezbediti potpuno ujednačen rasad. Poželjno je da rasad u vreme rasađivanja bude 8-12 cm visine i da ima četiri do šest stalnih listova. U to vreme i koren rasada je 8-10 cm dužine. U slučaju da je rasad prerastao, može se bez naročitih posledica skratiti i nadzemni deo i koren kako bi se sveo na veličinu koja je pogodna za mašinsku sadnju. Međuredno rastojanje prilikom rasađivanja je 50 cm, a rastojanje biljaka u redu 30-40 cm. Po završenoj sadnji neophodno je nekoliko puta, u zavisnosti od vremenskih uslova, zaliti zasađenu površinu, i to sve dok se rasađene biljke ne prime. Desetak dana po završetku sadnje treba obići usev i popuniti prazna mesta ukoliko se neka rasađena biljka u međuvremenu osušila. 
Odoljen se rasađuje na početku prolećnih radova. Rasad je spreman za rasađivanje kada ima najmanje tri do pet korenčića i četiri stalna lista. Sadnice se rasađuju na međuredno rastojanje 50-70 cm i rastojanje biljaka u redu 20-30 cm. Rasađivanje može biti ručno i mašinsko. Ručno je karakteristično za manje površine i pri ovom načinu procenat prijema rasađenih biljaka je veći jer se zemljište oko svake sadnice nagazi i bolje priljubi uz sadnicu. Mašinsko se primenjuje na većim površinama. 
Kantarion se rasađuje rano u proleće (u martu) kako bi se biljke primile pre početka sušnog perioda (u aprilu). Rasađivanje može biti ručno (na malim površinama) i mašinsko (na većim površinama). Veličina vegetacionog prostora određena je međurednim rastojanjem 50-70 cm i rastojanjem biljaka u redu 30-40 cm. Nakon sadnje, rasađene biljke se zalivaju sve dok se ne prime. Isto tako popunjavaju se eventualna prazna mesta, jer se događa da se izvestan broj rasađenih biljaka ne primi. 
Ehinacija se rasađuje rano u proleće čim to vremenski uslovi dozvole. Mlade biljke ehinacije iznose se na stalno mesto i rasađuju tek kada dobiju šest stalnih listova, jer je to garancija da će rasađivanje uspeti. Rasađivanje može biti mašinsko i ručno. Mašinsko se primenjuje na većim površinama, dok se ručno koristi na izrazito malim površinama. U zavisnosti od namene zasada i potrebne veličine vegetacionog prostora rasađivanje se obavlja na različita rastojanja. Prilikom zasnivanja zasada za korišćenje nadzemne biomase i korena međuredno rastojanje je 50 cm, a rastojanje biljaka u redu 20-30 cm. Kada se zasniva zasad sa semenskim usevom ehinacije, međuredno rastojanje je 70 cm, a rastojanje biljaka u redu 30-40 cm. Po završetku sadnje obavezno treba zalivati rasađene biljke sve dok se ne prime. Prazna mesta treba popunjavati jer se pri rasađivanju izvestan broj biljaka ne primi. Kako je ehinacija višegodišnja biljna vrsta i dugo se eksploatiše, popunjavanje praznih mesta treba primenjivati i u naredne dve-tri godine. 
Vranilovka se rasađuje rano u proleće čim to vremenski uslovi dozvole. Rasad je spreman za rasađivanje kada dostigne visinu 10-12 cm i dobije bar šest stalnih listova. Rasađivanje može biti ručno (sadiljkom na malim površinama) i mašinski (sadilicama za povrće na većim površinama). Veličina vegetacionog prostora određena je međurednim rastojanjem od 70 cm i rastojanjem biljaka u redu 30 cm. Po završenoj sadnji potrebno je zalivati rasađene biljke dok se ne prime. Neophodno je i popunjavanje praznih mesta a kako je vranilovka višegodišnja biljna vrsta i dugo se eksploatiše popunjavanje praznih mesta treba praktikovati i u naredne dve-tri godine. 
Timijan se rasađuje u drugoj polovini marta i prvoj polovini aprila. Rasađivanje može biti ručno (male površine) i mašinsko (veće površine). Veličina vegetacionog prostora određena je međurednim rastojanjem od 50 cm do 70 cm i rastojanjem biljaka u redu 15-25 cm. Ovom pitanju posebno treba posvetiti pažnju, jer veličina vegetacionog prostora ima veliki uticaj na prinos i kvalitet dobijene sirovine. Nakon završenog rasađivanja, rasađena površina se zaliva do konačnog prijema biljaka. U međuvremenu se popunjavaju prazna mesta. 
Matičnjak se rasađuje u drugoj polovini marta. Rasađivanje može biti ručno i mašinsko. Ručno rasađivanje karakteristično je za male površine, a na većim površinama obavlja se mašinskim putem, sadilicama za povrće. Međuredno rastojanje prilikom sadnje je uobičajeno 50 cm. U novije vreme ovo rastojanje je sve češće 70 cm, jer je matičnjak višegodišnja biljna vrsta, dugo ostaje na parceli i dosta se bokori, pa se međuredni prostor time dosta smanjuje. Rastojanje biljaka u redu je obično 30 cm. Nakon sadnje, zasađena površina redovno se zaliva sve do potpunog prijema biljaka i redovno se popunjavaju prazna mesta. 
Žalfija se u prolećnom periodu rasađuje što ranije (mart) kako bi se izbegli sušni periodi u aprilu, kada može doći do sušenja rasađenih biljaka. Rasad visine 10-12 cm sa tri-četiri para stalnih listova rasađuje se ručno na manjim površinama ili mašinski na većim. Veličina vegetacionog prostora određena je međurednim rastojanjem 60-70 cm i rastojanjem biljaka u redu 30-40 cm. Nakon završene sadnje, površina se zalije nekoliko  puta dok se biljke ne prime i onda se izvrši eventualno popunjavaju prazna mesta.
Lavanda se rasađuje krajem marta. Poželjno je da u vreme rasađivanja rasad bude visok 6-10 cm i da ima šest do osam stalnih listova. U to vreme i koren rasada je izrastao do dužine 6-8 cm. Rasađivanje može biti ručno i mašinsko. Na strmim terenima obično se rasađuje ručno u za to posebno iskopane jamiće. Mašinski se rasađuje na ravnim terenima i na većim površinama. Za mašinski način rasađivanja rasad mora biti potpuno ujednačen. U slučaju da je rasad prerastao može se, bez nekih naročitih posledica, skratiti nadzemni deo i koren kako bi se rasad sveo na veličinu koja je pogodna za mašinsku sadnju. Veličina vegetacionog prostora određena je međurednim rastojanjem najčešće 80-100 cm i rastojanjem biljaka u redu 40-60 cm. U novije vreme, konstruisane su mašine za berbu cveta lavande, pa se pri rasađivanju međuredno rastojanje povećava na 1,2 m da bi mašine za berbu mogle nesmetano da prolaze i da ne oštećuju usev. U tom slučaju rastojanje biljaka u redu je 40 cm. Po završenoj sadnji neophodno je u nekoliko navrata zaliti zasađenu površinu i to sve dok se rasađene biljke ne prime. Desetak dana po završetku sadnje treba obići zasađenu površinu i popunjiti prazna mesta ukoliko se neka rasađena biljka nije primila. 
Smilje se rasađuje u trećoj dekadi marta ili u prvoj dekadi aprila. Na manjim parcelama rasađivanje se obavlja ručno, a na većim mašinski. Veličina vegetacionog prostora određena je međurednim rastojanjem od 70 cm (ređe 50 cm) i rastojanjem biljaka u redu od 30 cm (ređe 40 cm). Nakon završene sadnje obavezno je zalivanje rasađenih biljaka i popunjavanje praznih mesta jer je smilje višegodišnja biljna vrsta, pa eventualna prazna mesta dosta smanjuju prinos u toku višegodišnje eksploatacije. 
Bosiljak je jako osetljiv na niske temperature, pa zbog toga ovu biljku treba rasađivati krajem aprila (ukoliko se ne očekuju kasni prolećni mrazevi) i početkom maja. Rasad je spreman za rasađivanje kada dostigne visinu 10-12 cm i kada biljke dobiju prva tri-četiri para stalnih listova. Sadnja se obavlja na dobro pripremljenom zemljištu, i to na malim površinama ručno (sadiljkom) a na velikim površinama mašinski (sadilicom za povrće). Veličina vegetacionog prostora određena je međurednim rastojanjem od 50 cm i rastojanjem biljaka u redu od 25 cm do 30 cm. Nakon rasađivanja obavezno je zalivanje rasađenih biljaka. Poželjno je rasađivanje obavljati po oblačnom i vlažnom vremenu. Ukoliko je vreme sunčano i toplo, rasađivanje bi trebalo obaviti kasno popodne ili predveče, jer bi se tako smanjio procenat rasada koji se suši i koji treba podsaditi. 
 
Tekst i foto: Dr Radosav D. Jevđović 
IPLB  "Dr Josif Pančić " Beograd