* U fazi bokorenja, kada se uglavnom formira kapacitet za prinos, potrebe biljaka za N, P i K su veoma izražene, a s obzirom na to da su P i K već u zemljištu, ostaje da se upravlja biljkama primenom azota  
 
Prvo prihranjivanje je privedeno kraju. Pala je i neophodna kiša da bi primenjeno azotno đubrivo bilo delotvornije. Očekuje se nastavak vegetativnog porasta useva i razvoj potencijala za prinos. To se odnosi na dalji porast korenovog sistema i formiranje najmanje jedan-dva bočna izdanka. Da bi se pospešili navedeni procesi, potrebno je biljke obezbediti dovoljnim količinama NPK hraniva. Dok su fosfor (P) i kalijum (K) već uneti pred setvu, azot (N) se mora u više navrata (porcija) unositi tokom nastavka vegetacije. O ovoj problematici  "Poljoprivrednik" je pisao u prethodnim brojevima. Međutim, sada je vreme da se učine konkretni koraci, jer smo sagledali stanje i kondiciju strnih žita u tekućoj proizvodnoj godini.
 
Vremenski uslovi
 
Prva dekada marta zapretila je da će se dogoditi najgori scenario za dalji razvoj pšenice. Poznato je da naglo otopljenje i porast temperatura iznad prosečnih vrednosti za ovaj period godine dovode do ubrzanja vegetacije i izostanka nekih važnih faza porasta. Dogodile su se temperature iznad 22° C, bez padavina, tako da su bokorenje i ukorenjavanje  bili usporeni. Samo je glavno stablo napredovalo. Ipak, zahlađenje koje trenutno vlada poboljšalo je uslove  porasta. Iz podataka u tabeli 1 vidi se da smo imali aprilske temperature početkom marta.
Porast temperatura je isprovocirao i naglo pupljenje i početak cvetanja nekih vrsta voća. Kod svih biljnih vrsta, pa i kod pšenice, ovo su ireverzibilni procesi koji ubrzavaju i skraćuju vegetacioni period. Za pšenicu koju poljoprivrednici danas imaju na svojim njivama bilo bi veoma poželjno da temperature ostanu u okviru prosečnih vrednosti.
Nedostatak padavina umanjuje dejstvo azotnih đubriva, posebno đubriva urea, pa bi bilo poželjno da i padavine budu na nivou prosečnih ili nešto više. Treba imati u vidu da se zalihe vlage još nisu popunile u slojevima zemljišta ispod 60 cm dubine, posebno u severnijim delovima Vojvodine. Zalihe vlage do 100 cm dubine kreću se od 50 l do 80 l u Vojvodini (tabela 2) i 120-140 l u centralnom području Srbije (RHMZ). Zbog visokih temperatura, naglo se povećalo isparavanje (evaporacija) sa površine zemljišta. Dobro su učinili proizvođači koji su "zatvorili" zimsko oranje, jer je manjak vlage pretnja i jarim biljnim vrstama. 
 
Valjanje
 
Stručnjaci su preporučivali da se posle prihranjivanja obavi valjanje, pre svega glatkim valjcima. To je većina proizvođača prihvatila. Ova mera donosi brojne prednosti u porastu strnih žita. Poboljšava se kontakt biljaka i zemljišta, podstiče bokorenje i delovanje azotnih đubriva, jer pospešuje dotok vlage u zonu čvora bokorenja. Pšenica podnosi gaženje sve dok ne počne porast u stablo (vlatanje). Moguće je valjanje i ponoviti ako je neophodno, tj. ako je usev pšenice proređen (ima manje od 350 biljaka/m2) ili je slabo izbokoren.
Valjanje ne treba obavljati ako je zemljište zbijeno usled obilnih padavina ili zbog dugog ležanja snega. Takođe, ne treba valjati veoma guste useve, ako su počeli da se bokore. U ovakvim slučajevima je bolje primeniti rotacionu drljaču (kopačicu) ili običnu, laku drljaču. Jer, takvim usevima može nedostajati kiseonik u zoni čvora bokorenja, neophodan za porast korenovog sistema. Pri tome se manji procenat biljaka ošteti i propadne, ali se usev veoma brzo oporavlja. Bokrenje se, takođe, intenzivira posle drljanja.
Manje iskusnim proizvođačima se ne preporučuje drljanje, jer će ih izgled useva pomalo uplašiti.
 
Stanje useva
 
Izgled useva se značajno promenio u poslednje dve nedelje. Najkasnije ponikli razvijaju 3. list, a to znači da je počelo i formiranje čvora bokorenja. Usevi, bolje rečeno pojedinačne biljke koje su ponikle tokom oktobra, u fazi su bokorenja sa jedan do tri bočna izdanka. Dalji razvoj useva će zavisiti isključivo od temperaturnih uslova tokom marta i početka aprila. Potrebe biljaka za hranivima se postepeno povećavaju. U fazi bokorenja, kada se uglavnom formira kapacitet za prinos, potrebe biljaka za N, P i K su veoma izražene. Nedostatak  bilo kog elementa će se lako uočiti. Ako ponestane azota, stariji listovi  će početi da gube zelenu boju. Potrebe su takođe visoke i za fosforom. Ako ga nema, biljke će zaostajati u porastu, smanjiće se bokorenje, a pojaviće se ljubičaste pruge na listovima. Simptomi nedostatka kalijuma se retko pojavljuju. Budući da su P i K već u zemljištu, ostaje da se upravlja biljkama primenom azota. Prvo prihranjivanje je završeno. Trebalo bi sačekati 15-20 dana, posmatrati razvoj useva i obaviti drugo, korektivno, prihranjivanje. Količine N će se kretati od 40 kg 50 kg čistog N/ha.
 
Prof. dr Miroslav Malešević
BSP - Srbobran
Dr Vladimir Aćin, dr Milan Mirosavljević i 
dr Dragan Živančev 
Institut za ratarstvo  i povrtarstvo, Novi Sad  
 
SUZBIJANJE SITNIH GLODARA
 
Sve je veća pojava sitnih glodara, koji imaju odlične uslove za razmnožavanje. Zbog toga treba preduzeti potrebne mere za njihovu regulaciju.