* Za ovogodišnju proizvodnju kompanija je za proizvođače s kojima potpiše ugovor pripremila  dodatne stimulacije, a po ugovoru, repu će plaćati 34,5 evra
 
Pre dve decenije repa se kod nas gajila na oko 100.000 hektara, a prerađivalo ju je devet fabrika. Tokom proteklih godina površine pod ovim usevom se drastično smanjuju. Do pre  dve godine repa se gajila  na 470.000 hektara, prošle godine je ova proizvodnja bila zasnovana na 330.000 hektara, a broj šećerana je smanjen na pet. S obzirom na to da je sve manje površina pod repom i da proizvođači sve više gube interesovanje za gajenje kraljice polja, pretpostavlja se da će na jesen raditi samo tri šećerane.
Kako vratiti poverenje u setvu ovog useva bila je tema skupa koji je za svoje proizvođače organizovala  kompanija Hellenic sugar, u čijem sastavu su šećerane Crvenka  i  Žabalj, a koji je održan 28. februara u hotelu "Park" u Novom Sadu.
Direktor ove kompanije Petros Gemintzis pozdravio je prisutne, apelujući na proizvođače da od proizvodnje šećerne repe,  koja se na ovim prostorima gaji više od jednog veka, ne odustaju. Srbija zauzima 9. mesto po proizvodnji šećera u Evropi,  uključujući i Rusiju i Ukrajinu. To potvrđuje da nismo ništa manje konkurentni od drugih proizvođača u EU. Domaća industrija šećera, međutim,  zavisi od kretanja cena na evropskim berzama. Poslednjih godina, kako je rekao Gemintzis, na međunarodnim berzama cena šećera ima trend pada. Od 2009. do 2019. prosečna cena je bila oko 495,65 dolara, da bi od 2017. do 2019. beležila pad za 43 odsto i iznosila 356,20 dolara. To se odražava i na cenu kod nas, te tako naši proizvođači gube ekonomsku motivaciju za gajenje ovog useva.
- U Srbiji je za sedam godina šećer pojeftinio čak 40 odsto. To nije dobro, jer s tako niskom cenom na domaćem tržištu ne možemo da budemo konkuretni ostalim proizvođačima u Evropi. Zato je neophodno regulisati domaće tržište, kako bi cene opravdale proizvodnju ovog useva. Ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere, ostaćemo bez površina pod šećernom repom. Da bi naši proizvođači bili konkuretni na evropskom tržištu, neophodni su im značajni državni podsticaji, kao što je to urađeno u mnogim evropskim zemljama.  Rumunija, na primer, pomaže svoje proizvođače sa čak 600 evra po hektaru. Nažalost, naši proizvođači nemaju takvu pomoć od države, rekao je direktor kompanije Hellenic sugar.
 
Predlog mera za spas šećerne industrije
 
Bez pomoći državnih institucija ovaj problem ne može da se reši. Privredna komora Vojvodine, na inicijativu šećerane, uključila se u rešavanje ovog  problema i zajedno s relevantnim institucijama sačinila je dokument u kome su definisani problemi  i predložene mere za izlaz iz ove situacije. Jelena Drobnjak, sekretar PKV-a, predočila je proizvođačima sadržaj dokumenta upućenog PKS-u i Vladinim institucijama. U tom dokumentu ističe se neophodnost uvođenja dodatnih podsticaja za primarne proizvođače  šećerne repe, jer je ova proizvodnja specifična i traži poseban tretman, što je uobičajeno u mnogim zemljama.  Trenutne subvencije od 4.000 dinara po hektaru nisu dovoljne. Direktna plaćanja i subvencije u zemljama EU iznose preko 600 evra po hektaru. I naša država bi trebalo da se ugleda na njih, te bi se na taj način  dodatno stimulisali mali i mladi proizvođači. Ova mera je posebno važna da bi i u narednoj sezoni šećerna repa bila zasejana.
Predloženo je da se u cilju smanjivanja troškova proizvodnje i povećanja konkuretnosti uvedu odgovarajuće mere finansijske podrške proizvođačima i prerađivačima šećerne repe za osnovne inpute. Treba imati u vidu da je proizvođačima šećerne repe za setvu i negu useva potrebno 120 litara goriva po hektaru.
Takođe, neophodno je uvesti finansijsku stimulaciju za izvoz šećera koja bi bila na snazi do ulaska naše zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju.
Predloženo je da se preispita i zakonska regulativa koja je omogućila uvoz supstituta šećera u obliku jeftinih glukozno-fruktoznih sirupa s upitnim uticajem na zdravlje potrošača, a koji i dalje narušavaju ovu osetljivu privrednu granu. 
- Sve su to zahtevi na čijem ispunjenju će se i dalje insistirati, rekla je Jelena Drobnjak.
 
Perspektive proizvođača i prerađivača
 
O kretanjima na tržištu šećera govorio je prof. dr Branislav Vlahović s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Istakao je  da domaća proizvodnja značajno zavisi od situacije na međunarodnom tržištu, na kojem je redukcijom kvota  2017. došlo do bitnih pomeranja. EU je kao veliki svetski proizvođač značajno povećala svoju proizvodnju poslednjih godina na preko 5.000.000 tona. Takođe, povećala je i svoj izvoz, što će svakako imati negativne posledice na naše proizvođače. S druge strane, EU je značajno smanjila uvoz šećera, a ona je naše najveće izvozno tržište, pa se nameće pitanje da li ćemo ovo tržište  moći da zadržimo u budućnosti.
Takođe, zabrinjava i podatak da su prethodnih godina balkanske zemlje u strukturi ukupnog uvoza šećera u EU učestvovale sa oko šest odsto. Prošle godine, međutim,  to učešće je smanjeno na svega dva odsto.
- Kada je reč o izvozu, u poslednje tri godine prisutno je značajno opadanje izvoza, rekao je Vlahović. - Prošlogodišnji izvoz je bio 110.000 tona, a prethodnih godina 230.000 tona. Ako se posmatra finansijski izvoz šećera, koji je kod nas u dobrim godinama iznosio preko 150.000.000 dolara,  prošle godine je značajno opao na svega 43.000.000 dolara. 
Veru u proizvodnju šećerne repe i njenu preradu ima i kompanija  Hellenic sugar. Prošle godine je na njenom sirovinskom području proizvodnja bila zasnovana na 17.000 hektara, a želja je da i ove godine bude tako.
Direktor Gemintzis je saopštio da je pred zasnivanje ovogodišnje proizvodnje kompanija pripremila dodatne stimulacije za svoje proizvođače. Svaki proizvođač koji potpiše ugovor s ovom kompanijom dobiće 50 odsto semena gratis za setvu 2019. Iz ugovora će biti izbrisana stavka o destimulaciji, a šećerana će pri isplati plaćati zagarantovanih 31,5 evra i tri evra stimulacije, što je ukupno 34,5 evra. Po mišljenju direktora, to bi trebao da bude dovoljan posticaj da se  proizvođači opredele za ovogodišnju setvu šećerne repe.
 
Tekst i fotografije:
Tamara Gnip
 
NAGRADE NAJBOLJIMA
 
Na skupu su proglašeni  najbolji proizvođači šećerne repe za 2018. godinu.
Laskavu titulu najboljeg kooperanta poneo je Zvonko Lukić iz Sombora, ZZ "Ravangrad"  Sombor, koji je prošle godine imao najveću digestiju od 17,37. Kompanija ga je dodatno nagradila gratis semenom za celokupnu ovogodišnju setvu.
U kategoriji poljoprivrednih gazdinstava koja su postigla najveću digestiju su: gazdinstvo Svetislava Pačarevića iz Žablja sa digestijom od 16,41 odsto, zatim Veljka Laketa iz Crvenke sa digestijom od 15,68 odsto, Gabora Baloga iz Obornjače sa digestijom od 15,20 odsto i Radomira Tunguza iz Nove Crvenke sa digestijom od 15,12 odsto.
Nagrađene su i ekonomije koje su imale najveću digestiju, i to u dve kategorije s više od 100 hektara i one s manje od 100 hektara pod šećernom repom. Zatim kooperacije koje su imale najveću digestiju u kategoriji s više od 100 hektara i  s manje od 100 hektara. Dodeljene su i nagrade  po kriterijumu najvećeg prinosa plative repe u obe šećerane. Nisu izostale ni pohvale proizvođačima s najmanjim procentom nečistoće ispod 14 odsto. 
Osim plaketa i pehara, svi nagrađeni su na poklon dobili i knjigu "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2019".
 
KUNIĆI VERNI REPI
 
I u porodici Kunić iz Sombora bavljenje poljoprivredom je tradicija. Radisav Kunić je rođen i odrastao na zemlji, a tim putem nastavljaju i njegovi sinovi Milan i Zoran.
Kunići raspolažu sa 150 hektara obradivih površina na kojima gaje ratarske useve. Repa je prošle godine bila na oko 25 hektara, a ostvaren je prinos od 70 tona po hektaru. Skoro tri decenije gaje šećernu repu, poštujući plodored i savete stručnjaka tokom svih proteklih godina, a bilo je i dobrih i loših.  Prošla godina će ostati upamćena kao izuzetno teška. To nije uplašilo Kuniće. Jesenas su zatvorili brazdu, a kada se stvore uslovi, počeće i setvu šećerne repe, kojoj ostaju verni i ove godine.