* Počinje sadnjom podloga u proleće i kalemljenjem na spavajući pupoljak u avgustu    
 
Paralelno s intenzifikacijom voćarske proizvodnje, kada se u proizvodnju uvodi novi uzgojni oblik vitko vreteno, potiskuju se do tada primenjivani uzgojni oblici. Javlja se potreba za kvalitetnim sadnim materijalom koji će zadovoljiti osnovni zahtev savremenog voćarenja, a to su rano stupanje u rodnost, visoki prinosi i dobar kvalitet plodova. Takve zahteve može da zadovolji jedino sadnica s formiranim grančicama, koje će u kratkom roku formirati krunu i već u drugoj godini dati značajan prinos. Proizvodnja jednogodišnjih sadnica s krunom formiranom od prevremenih grančica počela je u Holandiji paralelno s pojavom vitkog vretena, a ubrzo je krenula i proizvodnja dvogodišnjih sadnica s formiranom inicijalnom krunom nazvanih knip. 
 
Proizvodnja
 
Naziv knip sadnica potiče od holandske reči "knip", što u prevodu znači iseći, a označava tehnološki postupak prekraćivanja letorasta. Proizvodnja knip sadnica počinje sadnjom podloga u proleće i kalemljenjem na spavajući pupoljak u avgustu. Pupoljak do kraja vegetacije sraste s podlogom, miruje do proleća kada počinje da raste i da se razvija. Sadnja podloga treba da je 25-30 cm u redu, a red od reda treba da je prilagođen raspoloživoj mehanizaciji, 80-120 cm. U sledećoj godini, pored svakog kalema postavlja se naslon - drveni štap ili slično, uz koji će se vezivati mladar koji se tokom godine razvija,  a koji će formirati buduću sadnicu. Tokom vegetacije, mladar koji je izbio iz okalemljenog pupoljka privezuje se uz štap nekoliko puta kako bi rastao pravo. Mladari koji imaju uspravan rast daju bolju sadnicu (porast 120-150 cm tokom prve vegetacije). U proleće sledeće godine, pre početka vegetacije, obavlja se prekraćivanje na visini 70-80 cm u odnosu na površinu zemljišta. Na toj visini prečnik sadnice treba da je najmanje 10 mm. Ispod reza su samo pupoljci bez prevremenih grančica, koje su uklonjene u toku prethodne vegetacije, ukoliko ih je bilo. Nakon početka vegetacije, ispod preseka se ostavlja samo jedan mladar koji, će dati buduću sadnicu, a ostali se uklanjaju. Prevremene grančice na novom porastu se formiraju na visini od oko 90 cm. 
Kvalitetnom negom sadnica, koja podrazumeva navodnjavanje, obradu zemljišta, zaštitu, prihranu sadnica putem fertirigacije ili folijarno i na druge načine, obezbeđuje se porast brojnih prevremenih grančica. Da bismo pospešili obrastanje vršnog mladara, na prevremenim grančicama primenjuju se i druge odgovarajuće mere poput uklanjanja vršnih listova. Kada vršni letorast na sadnici dostigne dužinu 15-20 cm, listići na vrhu mladara se uklanjaju. Ova operacija se obično obavlja ručno, a ponavlja se četiri do šest puta. Obično jednom nedeljno, a ako je porast sadnica intenzivan, i dva puta nedeljno. Važno je da se ne ošteti vršna tačka rasta. Rezultat uklanjanja mladara je grananje sadnice. Broj grančica zavisi od sorte, ali svakako je više grančica nakon uklanjanja vršnih listova nego bez toga. Postupak odstranjivanja vršnih listova treba da se obavi kada se dostigne potreban porast bez obzira na vremenske prilike. Ovaj postupak bazira se na pojavi apikalne (vršne) dominacije, koja je rezultat nagomilavanja auksina, hormona rasta, u vršnim delovima biljke. Uklanjanjem vršnih listova pupoljci ispod vršnog daju novi porast (prevremene grančice).
 
Karakteristike
 
Kvalitetne knip sadnice odlikuju se minimalnim prečnikom od 14 mm na visini od 100 mm iznad površine zemlje, minimalnom visinom od 1,6 m iznad spojnog mesta, minimalno tri grančice su dužine preko 30 cm, a poželjno je da imaju najmanje sedam grančica, ugao grananja treba da je minimum 60° ili više, a debljina grančica ne sme preći 30% debljine vodilice. Važna karakteristika kvalitetne knip sadnice je kvalitetan korenov sistem s mnogobrojnim žilama, a dužina podloge u zemljištu treba da bude minimum 250 mm. Štete nastale prilikom vađenja su minimalne kao i pri ostalim operacijama, a sadnice nemaju vidljiva oštećenja od bolesti i štetočina. Potrebno ih je tretirati pre prodaje preparatima na bazi bakra i mineralnih ulja. Tokom transporta sadnice  treba obezbediti da ne dođe do oštećenja od isušivanja korenovog sistema i šteta.
Prednosti knip sadnica se ogledaju u razvoju velikog broja prevremenih grančica na željenoj visini, velikim uglovima prevremenih grana, tako da savijanje nije potrebno. Dužina prevremenih grana se postepeno smanjuje od osnove prema vrhu i sadnica formira konusnu krunu. Karakteriše ih i visoka početna rodnost.
Nedostaci knip sadnica su visoka cena i mali broj sadnica po jedinici površine rastila. Po pravilu,  obavezni su jesenja sadnja i navodnjavanje, a neophodan je i naslon.
 
Dipl. inž. Zlatica Krsmanović
PSSS "Poljosavet", Loznica