* Da bi se dobio kvalitetan rasad, neophodno je upotrebiti potpuno zdravo, sortno čisto i seme dobrih životnih osobina (energija klijanja i ukupna klijavost)

Lekovito bilje se može razmnožavati na više načina: direktnom setvom semena na proizvodnu parcelu, deljenjem starijih bokora, sadnjom korenovih glava, preko proizvodnje rasada i kulturom tkiva. Svaki od ovih načina karakterističan je za određeni period godine (proleće, jesen), zatim za određenu biljnu vrstu kao i za način i cilj proizvodnje.
Cilj svakog proizvođača je da postigne što veći prinos i što bolji kvalitet, a uspešna proizvodnja velikog broja lekovitih biljaka podrazumeva upotrebu kvalitetnog sadnog materijala (rasada). Rasad je mlada biljka sa četiri do 10 listova, različite visine u zavisnosti od biljne vrste i načina proizvodnje, ali s dobro razvijenim korenovim sistemom, što omogućava da sadnjom na otvorenom prostoru biljka za upotrebu pristiže mesec i više dana ranije. To podrazumeva raniju žetvu i mogućnost druge, a nekad i treće žetve u istoj godini. Da bi se dobio kvalitetan rasad, neophodno je upotrebiti potpuno zdravo, sortno čisto i seme dobrih životnih osobina (energija klijanja i ukupna klijavost). Zato treba što pre početi s doradom i pripremom semena. Za pojedine vrste lekovitih biljaka, proizvodnja rasada, a zatim njegovo rasađivanje na stalno mesto je najbolji, najsigurniji i najviše primenjivani način razmnožavanja. Za neke je to i jedini način. Proizvodnja rasada može da bude letnja (na otvorenom - hladne leje) i zimska (u zaštićenom prostoru - plastenici, staklenici i tople leje).

Zimska proizvodnja

Za ovaj period godine karakteristična je zimska proizvodnja (u zaštićenom prostoru). Proizvodnja rasada u zaštićenom prostoru uslovljena je oblikom, veličinom objekata i njihovom opremljenošću elementima za regulisanje uslova za pravilan razvoj rasada. U plastenicima i staklenicima s kompjuterizovanim upravljanjem, uz korišćenje alternativnih izvora energije, s visokim higijenskim i sanitarnim standardima, ostvaruje se izuzetno uspešna proizvodnja, ali je ovaj način preskup za proizvodnju rasada ove grupe biljaka.
Bez obzira na vrstu i tip objekta u zaštićenom prostoru, primenjuju se opšte agrotehničke mere predviđene za proizvodnju rasada.
Zaštićeni prostori su specijalno građeni objekti, pokriveni različitim materijalima kao što su plastične folije, polikarbonatne ili poliester ploče, staklo i slično. Ovi objekti izgrađuju se u obliku poluvisokih i visokih tunela, plastenika ili staklenika. U objektima se često postavljaju sistemi za dopunsko zagrevanje, uz mogućnost kontrole ostalih klimatskih činilaca (vlažnost vazduha i zemljišta, kvalitet vazduha i intenzitet svetlosti). Veoma važnu, a možda i najvažniju ulogu u proizvodnji rasada u zaštićenom prostoru ima energija. Postoje različite vrste energije: solarna, energija vetra i biotermički način zagrevanja.
Biotermički način zagrevanja funkcioniše na bazi razgradnje organske materije. Brzina razgradnje, oslobođena temperatura i dužina zagrevanja zavise od prisustva kiseonika. Većim sabijanjem materijala (kompost, stajnjak) usporava se rad termogenih mikroorganizama, pa je temperatura niža, ali je sam process razlaganja duži. Jačinom sabijanja reguliše se zagrevanje leja, plastenika i staklenika.

Tople leje

Najstariji oblik proizvodnje rasada u zaštićenom prostoru je proizvodnja u toplim lejama. One mogu biti ukopane i nadzemne. U oba tipa leja stavlja se sloj stajnjaka koji greje leju, a po površini se rasprostire sloj zemljišne smeše u koju se seje seme. Zemljišna smeša se unosi u leju tek kada se stajnjak zagreje, a koristi se i u plastenicima i u staklenicima. Najbolje je da to bude plodna baštenska zemlja, bez semena korovskih biljaka. Woj se dodaje dobro zgoreo stajnjak ili kompost, a zatim pesak i treset. Stajnjak i kompost poboljšavaju hranljivu vrednost, a pesak i treset daju rastresitost smeši. Zemljišnu smešu pre primene treba dezinfikovati.
Rasad se može proizvoditi i na zemljištu koje je u objektu. Važno je da se površina dobro pripremi i da se formiraju leje. Prethodno, zemljište treba usitniti, i to na manjim površinama ašovom, a na većim motokultivatorom. Leje se formiraju tako da idu po dužini objekta. Širina leje je obično oko 1 m, a može ići i do 1,20 m, pa i do 1,50 m. Veća širina nije poželjna, jer je onda otežan rad u leji, naročito prilikom plevljenja. Između leja se ostavljaju stazice za kretanje i obavljanje neophodnih radova (setva, plevljenje, zalivanje).
Spolja, okolo objekata (plastenik, staklenik, topla leja), neophodno je uništiti korovske biljke kako bi se smanjila njihova populacija u narednoj godini. Obavezne su i potrebne popravke, ukoliko je došlo do cepanja folije (plastenik), pucanja pokrivnih ploča (staklenik) i bilo kakvih drugih oštećenja. Takođe, treba proveriti funkcionisanje uređaja za zagrevanje, provetravanje i zalivanje i tek onda sačekati vreme setve semena za proizvodnju rasada.

Dr Radosav D. Jevđović
IPLB, Beograd


ŠTA JE LEKOVITO BILJE?

Lekovito bilje čini grupa lekovitih i aromatičnih, samoniklih i gajenih biljnih vrsta. Neki autori često pojedine lekovite ili aromatične biljne vrste, namerno ili slučajno, svrstavaju u cvećarske, povrtarske ili ratarske. Da bi se izbegla zabuna, postoji pravo objašnjenje. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, lekovito bilje čine one biljne vrste čiji jedan deo ili više delova sadrže biološki aktivne materije koje se mogu iskoristiti u terapijske svrhe ili za hemijsko-farmaceutsku sintezu.
Prema ovoj definiciji, aromatične biljke su one koje sadrže aktivne materije posebnog mirisa ili ukusa, koje se koriste za izradu mirisa, kozmetičkih proizvoda, alkoholnih pića ili bezalkoholnih napitaka i aroma za prehrambene proizvode. Služe i za dobijanje etarskih ulja.
Najčešće se aromatično i lekovito bilje naziva zajedničkim imenom lekovito bilje, jer između njih ne postoji neka stroga granica. Tako se pojedine biljke mogu koristiti u medicinske svrhe, ali i za dobijanje aroma i etarskih ulja (lavanda, bosiljak, pitoma nana). Šire gledano, svaka biljka može biti lekovita. Sve biljke koje služe za ishranu imaju određeno medicinsko delovanje, pa se mogu svrstati u posebnu podgrupu lekovitog bilja.