Najbolje je primeniti arboricide, a potom mehanički ukloniti ostatke  
Sečenje grana i krčenje žbunja je težak i mučan posao i nema efekta. Takođe, i paljenje treba izbegavati


Poludrvenaste vrste kao što su razni žbunovi kupina, šipak, glog, krušina, kiselo drvo, rejnutrija, bagremac i puzavice - divlji krastavac, divlja loza, pasije grožđe, hmelj i dr. su veoma često prisutne na zapuštenim površinama, uz puteve, reke i kanale, duž pruga, na međama, u ruševinama napuštenih stambenih, poljoprivrednih i industrijskih objekata. Postepeno u ove površine ulaze i drvenaste vrste kao što su bagrem, Glycyrrhiza spp. (vrsta slična bagremu, s ogromnim trnovima i neobičnim lepljivim plodovima), breza, bukva, divlja jabuka, kruška, trešnja i dr., i stvara se "džungla", koju je teško iskrčiti i očistiti.

Ne krčiti

Mehaničko uklanjanje - sečenje, krčenje je veoma težak i mučan posao, a ukoliko se želi čista i uredna površina, ovakav način je, nažalost, i uzaludan. Zašto? Zato što se ovakvim merama biljke, suprotno očekivanju, podstiču u bržem i uspešnijem oporavku. Za bagrem je poznato da se sečenjem forsira rast mladih izdanaka, ali se za neke novije vrste to ne zna, pa je, na primer širenju tzv. đavolske biljke (Reynoutria japonica (Fallopia japonica)) znatno doprinelo to što je ona košena, a to ne treba raditi, jer se time izrazito podstiče njen rast. Osim što je krčenje teško i skupo, često se problem i iskomplikuje, jer se usput i na drugim mestima ostave gomile granja i drugi otpad, kroz koje, ako se ne uklone, prorasta nova vegetacija i mogu biti potencijalno opasne u slučaju požara. Nekad se požari namerno izazovu, ali to je rizičan način čišćenja i treba ga, gde god je to moguće, izbegavati.

Rešenje - arboricidi

Šta je najbolje rešenje? Najbolje je primeniti hemijsko suzbijanje arboricidima, a zatim mehanički ukloniti ostatke. Arboricidi su grupa pesticida namenjenih za hemijsko suzbijanje šiblja i drveća. Ova grupa je zbog primene herbicida na bazi aktivne materije glifosata nepravedno "gurana u stranu", jer se smatralo da glifosat u većim dozama može da zameni arboricid, ali to nije tačno. Kvalitetno tretiranje arboricidima je mnogo kvalitetniji i sigurniji način. Na našem tržištu, a i u svetu, malo je preparata iz ove grupe i osnovni preparat je na bazi aktivne materije triklopir (preparati Garlon 3A i Garlon 4a itd.).
Garlon je sistemični herbicid i arboricid, i koristi se za uništavanje zeljastih korova i poludrvenastih i drvenastih biljaka (žbunova, šiblja, puzavica, drveća i sl.). On deluje samo na širokolisne biljke, tj. ima veoma slabo ili nikakvo delovanje na travu i travne (uskolisne) korove. Usvaja se preko lista i mladih izdanaka, a ne preko korena, pa se ne može primeniti zalivanjem. U zemljištu se veoma brzo raspada pod dejstvom mikroorganizama, a kroz zemljište se kreće veoma sporo, pa nema izrazite opasnosti od dospevanja u podzemne vode. Efikasan je u suzbijanju drvenastih vrsta kao što su: kiselo drvo, breza, bukva, bagremac, šipak, krušina, kupina, glog, bagrem, hrast, a posebno je dobar za suzbijanje vrsta koje se obnavljaju iz izdanaka (bagrem, bagremac, krušina, glog), jer se zadržava u korenu i osnovi stabla i sprečava naknadno nicanje. Primenjije se u skladu s uputstvom za primenu ( 2-5 l/ha) a ukoliko se radi ručnim prskalicama zapremine 10 l, preporuka je napraviti rastvor u razmeri 100 ml Garlon 3a u 10 l vode. Kod zeljastih korova i poludrvenastih žbunova i drveća debljine do 8 cm potrebno je isprskati što je više moguće lisne mase, tj. dobro "okupati" biljke. Tretiranje se može raditi u toku cele vegetacije, ali se u suzbijanju drvenastih vrsta najbolji rezultati postižu u fazi neposredno pre razvoja novog lišća, tj. mladih razvijenih listova, kada "sokovi" intenzivno kruže u celoj biljci, pa se herbicid brže prenosi, kao i pred jesen kada biljka povlači sokove u koren. Kada se tretman uradi dobro i ako vladaju povoljni meteorološki uslovi - umereno toplo i vlažno vreme, pun efekat preparata Garlon može se videti za oko 20 dana. Kada se potpuno osuše žbunovi i tanko drveće, poželjno je iseći žbunje i uklonoti ga. Ukoliko se prvi tretman radi u proleće ili u toku leta, može doći do ponovnog rasta izbojaka bagrema i drugih žbunova i drveća, i kada biljke ponovo kreću da razvijaju mlade listove i izdanke treba ponoviti tretman. Tretman se može ponoviti u toku leta ili pred jesen, kada biljka povlači sokove u koren. Ovaj ponovljeni tretman je potreban kod izuzetno gustih pojaseva žbunja i puzavica.

Ima rešenja i za drveće većeg prečnika

Ukoliko se želi uništiti drveće preseka većeg od 12 cm, gde je zbog visine krošnje folijarni tretman neizvodiv, efektivno je tretiranje tzv. injekcijama. Baterijskom bušilicom se izbuši rupa i odmah špricom ubrizga čist Garlon ili se zaseca kora i injektira ili premaže preparatom.
Garlon se može primeniti i za uništavanje izbojaka iz panjeva lišćara, premazivanjem četkom ili prskanjem preko reza panja. Kada treba uništiti drveće čiji je presek stabla veći od desetak centimetara, zbog veličine krošnje folijarno tretiranje nije uvek efikasno, pa se pored injektiranja preparata Garlon često mora raditi i mehaničko uklanjanje, tj. sečenje drveća. Kako bi se sprečila pojava izbojaka, potrebno je premazati četkom ili isprskati prskalicom svež presek. Kod većih panjeva se ne mora premazati ili isprskati ceo presek, već je dovoljan i prsten širine 5 cm pored kore. Panjevi se moraju odmah premazati - na svež presek, jer ukoliko se ostavi neko vreme, biljke stvaraju barijeru i preparat ne može da se usvoji.
Za premazivanje se pravi koncentrovan rastvor, i to za panjeve hrasta ili cera u odnosu jedan deo Garlon 3a na pet delova vode, a za ostale lišćare, u odnosu 1:10 delova vode.
Kako bi se poboljšalo delovanje na neke specifične vrste triklopir (Garlon) može se mešati sa glifosatom, dikambom, 2,4  i drugim aktivnim materijama.

Tekst i fotografije:
Dr Dragana Marisavljević
Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd