* Zabrinjavajuće je što su isušeni i dublji slojevi zemljišta, tako da rezerve vlage ne postoje

Jesen je kakva se dugo ne pamti. Bez padavina gotovo dva meseca, bez tragova vlage u oraničnom sloju zemljišta, uz više temperature od prosečnih i česte vetrove, odvija se jesenja setva 2018/2019. Tako je u gotovo celoj Srbiji. Zabrinjavajuće je i što su isušeni i dublji slojevi zemljišta, tako da rezerve vlage ne postoje. Poljoprivrednici se pitaju da li je u prošlosti bilo sličnih godina i uslova za setvu. Bilo ih je ako se posmatra period septembar-oktobar. Izraziti deficit padavina u tom periodu postojao je u 1985, 1989, 2000, 2006, a u manjoj meri i 2012. Međutim, od toga nije zavisio prinos zrna u narednoj godini. Na prinos su uticali klimatski činioci u ostalom delu vegetacije žita, posebno u prolećnom delu. Tako treba posmatrati tekuću godinu. Otežani su uslovi za obradu i pripremu zemljišta i gotovo nemogući za nicanje biljaka. Uljana repica je već pokazala opasnosti od isušenog setvenog sloja i provokativnog nicanja. Strna žita su nešto drugo. I ako dođe do neujednačenog ili provokativnog klijanja i nicanja, dodatnim merama nege sklopovi se mogu popraviti. Imajući to u vidu, poljoprivrednici nastavljaju setvu. Koriste se teške tanjirače i razrivači da se rastrese setveni sloj, a setva se obavlja sporije i uz nešto veću setvenu normu i obavezno valjanje. Valjanje će dodatno usitniti površinski sloj zemljišta, pogovo ako se koriste "rebrasti" valjci.

Žetveni ostaci

Kao i u ranijim godinama, žetveni ostaci kukuruza predstavljaju najveći problem. Kukuruz je dobro rodio, pa je i količina kukuruzovine veća. U normalnim godinama, pri solidnim prinosima, količina žetvenih ostataka je ravna količini ubranog zrna. Dakle, ako je prinos zrna bio 10 t/ha, toliko je preostalo žetvenih ostataka na parceli. Ukupan biološki prinos je u tom slučaju 20 t/ha. S tim prinosom zrna, kukuruz je izneo po 1 ha: oko 220 kg N, 100 kg P, 230 kg K, oko 3 kg  S  itd. Sadržaj pojedinih hranljivih elemenata je daleko veći u zrnu nego u žetvenim ostacima. Sadržaj N (azota) u žetvenim ostacima kukuruza je 0,5-0,8%, kod pšenice 0,45-0,65% itd. Budući da azota ima veoma malo, žetveni ostaci se veoma sporo razgrađuju. Mikrorganizmi koji to obavljaju (u zemljištu) za svoje razmnožavanje koriste ne samo azot iz žetvenih ostataka već i iz rezervi zemljišta. Iz tog razloga u proizvodnji pšenice nastaje tzv. azotna depresija, koja se manifestuje pojavom žućenja listova. Da bi se ova pojava predupredila, stalno se preporučuje pojačano đubrenje azotnim đubrivima u jesen, pre osnovne obrade. To bi iznosilo oko 10 kg N na  tonu žetvenih ostataka po hektaru. Ovaj azot će ostati biljkama na raspolaganju u prolećnom delu vegetacije. Dakle, ako se žetveni ostaci kukuruza, strnih žita ili suncokreta zaoravaju, obavezno treba imati u vidu navedene činjenice.
Dodatne količine N za razgradnju organske materije mogu se primeniti i posle setve, u vreme nicanja, ali svakako pre zimskog mirovanja. Efekti će biti slabiji, ali još uvek korisni.

Spaljivanje

U celoj državi, a posebno u njenim ravničarskim delovima, ovih dana atari su bili u plamenu i dimu. Iako postoje zakonske odredbe kada je reč o spaljivanju, neki proizvođači su neoprezno zapalili svoje žetvene ostatke, ne mareći za susede i površine koje im ne pripadaju. Tako je izazvano bezbroj požara, s velikom štetom u voćnjacima, šumama i prirodnim rezervatima. Za to bi počinioci morali da odgovaraju.
Spaljivanjem se čini velika šteta bilansu organske materije u zemljištu, kao što se smanjuje i potencijalna plodnost, umanjuje se mikrobiološka aktivnost zemljišta i time se remeti normalna mineralna ishrana gajenih biljaka. Sagorevanjem se  nepovratno gubi 20-50 kg N/ha i pojačava se emisija štetnih gasova.
Osnovni razlog spaljivanja je to što sitnija mehanizacija ne može da savlada tako veliku količinu žetvenih ostataka, a male sejalice nisu u stanju da unesu seme na željenu dubinu. Svakako, baliranje i iznošenje žetvenih ostataka bilo bi pravo rešenje.

Setva

Do kraja optimalnog roka nije ostalo mnogo vremena. Po slobodnoj proceni stručnjaka, do sada je zasejano najmanje 150.000 ha, od čega mnogo više u AP Vojvodini. S obzirom na to da su žetveni ostaci kukuruza spaljeni, očekuje se ubrzanje setve. Za sada korekcija gustine setve nije potrebna i treba se držati preporuka autora sorti. Tek krajem oktobra treba postepeno povećavati normu setve za 1% do 2% na svaka dva-tri dana, tako da polovinom novembra norma bude veća za 10% do 15%. Posle setve obavezno treba uraditi valjanje u jednom ili dva prohoda. Useve koji niču napašće lisne vaši, a treba očekivati i pojavu drugih štetočina.

Prof. dr Miroslav Malešević
BSP, Srbobran
Dr Vadimir Aćin
Dr Milan Mirosavljević
Dr Dragan Živančev

Institut za ratarstvo i povrtarstvo,
Novi Sad