* Teško mogu da prezime na otvorenom i najčešće se u toku pripreme za pojavu niskih temperatura i mrazeva sele u zaštićene prostore kao što su ambari, kuće, štale, a u urbanim sredinama stanovi, terase i kutije od roletni

Stenice, ili kako ih još nazivamo martini, smrdibube, smrdljivi martini, spadaju u grupu insekata koji nisu prisutni među nama samo u jesen već tokom cele godine. Međutim, ovi insekti su lošu reputaciju stekli upravo zbog osobine da se krajem leta i početkom jeseni pojavljuju među ljudima, otkrivaju se u urbanim zonama i ponekad čak izazivaju paniku. Malo ko je sklon tome da srednje krupnog insekta na prozoru, zavesi i/ili vešu, koji uz sve luči i neprijatan miris, smatra simpatičnim i bezazlenim stvorenjem, što ovi insekti, za čoveka, manje-više, jesu.

Dobri letači

Stenice su insekti sa usnim aparatom za bodenje i sisanje koji im omogućava da se hrane sišući biljne sokove. Postoje i vrste koje se hrane krvlju toplokrvnih domaćina, ali su one znatno sitnije i po osobinama daleko od ovih koje srećemo u prirodi i stanovima. Prepoznati stenicu nije previše teško, glava je jasno vidljiva, blago zašiljena i usmerena ka napred. Oči su relativno krupne, dakle uočljive, kao i pipci koji su uglavnom usmereni ka napred. Usni aparat je preteženo sa donje strane glave, usmeren ka nogama, zbog čega je teže vidljiv. Posmatrano sa dorzalne (leđne) strane, na sredini tela se uglavnom jasno uočava trouglasti deo koji se naziva skutelum. Iza njega je prednji par krila koji je u osnovi tvrd, a na vrhu membranozan. Izgled ovih krila je važan u determinaciji vrste. Zadnji par krila takođe postoji, ali je sakriven ispod prednjeg para, te je vidljiv samo kad insekt leti.
Stenice su, iako krupniji insekti, uglavnom dobri letači i ta osobina im pomaže da se aktivno šire i sele na veće udaljenosti. Tako i dospevaju do terasa i prozora na višim spratovima zgrada, u tavane i potkrovlja. U godinama kada je njihova brojnost povišena, mogu da se sele i u kosi, na garderobi i torbama ljudi. Zbog toga, ako vidite stenicu da vam je sletela na rame, ona ne želi da povredi vas, već joj je potreban prevoz do zimske kuće. Naime, povišena brojnost stenica tokom rane jeseni posledica je toga što ovi insekti teško mogu da prezime na otvorenom i najčešće se u toku pripreme za pojavu niskih temperatura i mrazeva sele u zaštićene prostore kao što su ambari, kuće, štale, a u urbanim sredinama stanovi, terase i kutije od roletni. Ovakva mesta obezbeđuju im uslove da uspešno prezime i da na proleće započnu novi ciklus razvića.

Razmnožavanje

Biologija stenica je relativno jednostavna. Prezimljavaju odrasle jedinke, adulti, u manje-više zaštićenim prostorima. S porastom temperatura u proleće napuštaju svoja skrovišta i kreću u potragu za hranom. Nakon kraćeg perioda tzv. dopunske ishrane dolazi do kopulacije mužjaka i ženki, nakon čega ženke polažu jaja, uglavnom na listovima različitih biljaka, ukrasnih, korovskih, ali i gajenih. Po završetku embrionalnog razvića iz jaja se pile larve ili, stručno nazvane, nimfe. One su u početku sitne, drugačije boje od odraslih formi i nikada nemaju krila. Kreću se po biljkama, tražeći povoljno mesto za ishranu, koja je ista kao kod odraslih, sišu sokove biljaka. Tokom ishrane mogu da prave štete na biljkama ostavljajući sitne, tačkaste, kao iglicom izbušene rupe. Ovo je važno ako se desi na gajenim biljkama kao što su paradajz, paprika, grožđe ili jabuke, kada napadnuti plodovi gube svoju estetsku, pa i tržišnu vrednost. Nakon pet presvlačenja larve/nimfe postaju odrasli insekti, dobijaju krila i polno sazrevaju, te ciklus razvića kreće ispočetka. Vrste koje se najviše sreću tokom kasnog leta i jeseni imaju dve generacije u toku jedne kalendarske godine.

Bezopasna napast

Vrste koje uznemiravaju građane uletanjem u stanove su za naše podneblje nove, strane vrste. Jedna je zelena povrtna stenica - Nezara viridula L., a druga braon mramorasta stenica - Halyomorpha halys Stal. Prva vrsta je poreklom iz Etiopije, a druga iz istočne Azije, što objašnjava njihovu potrebu da prezime na nešto toplijim mestima od uslova kakvi vladaju na otvorenom tokom kontitentalne zime. Zbog toga se one koncentrišu u urbanim zonama i svojim prisustvom i brojnošću uznemiravaju ljude. Tretiranja hemijskim sredstvima u stanovima i kućama nisu preporučljiva. Sintetički piretroidi se mogu primeniti spolja, ukoliko se jedinke jave u izuzetno visokoj brojnosti, ali je ova mera kratkotrajnog efekta, a rizična zbog ukućana i, eventualno, kućnih ljubimaca. Preporuka je stavljanje zaštitnih mreža na vrata i prozore i mehaničko uklanjanje, odnosno sakupljanje jedinki pre ulaska u zatvorene objekte.
Qudi ne treba da se plaše ovih vrsta, one ne napadaju čoveka, ali se ponekad brane neprijatnim mirisom. Ovaj mirisni trag, u slučaju povišene brojnosti, može izazvati manje alergijske reakcije kod osetljivih osoba, ali ovako nešto na našim prostorima nije zabeleženo. U slučaju izuzetno povišene brojnosti jedinki, kada prekriju prozore ili vrata objekata, potrebno je obratiti se stručnim službama, Poljoprivrednom fakultetu, Poljoprivrednoj stručnoj službi i sličnim institucijama kako bi se problem povišene brojnosti rešio na stručan i bezbedan način.
Povišena brojnost u našoj zemlji još uvek nije alarmantna, nije bilo prijava ekonomski značajnijih šteta. Pojava većeg broja jedinki u urbanim sredinama tokom kasnog leta i početka jeseni je normalna pojava u sredinama u kojima se ove vrste javljaju. S pojavom nižih temperatura i one će do proleća nestati.
 
Dr Aleksandra Konjević
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad


OTEŽANO SUZBIJANJE

Biljaka domaćina ima mnogo, lista je veoma dugačka i obuhvata ratarske kulture, povrće, voće, vinovu lozu, ali i ukrasne biljke. Poljoprivredni proizvođači se često sreću s napadom stenica i štetama koje one uzrokuju. Suzbijanje nije lako, jer na našem tržištu nema registrovanih preparata za njihovo suzbijanje, a dodatni problem predstavlja to što najintenzivnije štete nastaju na zrelim plodovima, kada je, zbog dužine karence, teško pronaći efikasan preparat koji je u datom trenutku moguće upotrebiti. Ovo se naročito odnosi na proizvođače povrća, ali i voća. U svetu se sve više razvija i primenjuje tzv. tehnika privuci i ubij, gde se insekti privlače na određene biljne vrste u blizini useva ili zasada, a zatim se na tim biljkama tretiraju insekticidima ili sakupljaju. Na manjim površinama, u baštama i na okućnicama, mehaničko uklanjanje je dobra i pouzdana mera.