* Budućim proizvođačima savetuje da pre nego što podignu zasad dobro sagledaju sve uslove i raspitaju se o svim detaljima proizvodnje

Dejan Protić iz Lapova prodao je pre pet godina firmu za papirnu galanteriju i otisnuo se u voćarstvo, iako se nikada ranije nije bavio poljoprivredom. Ovom nesvršenom studentu ekonomije uzgoj trešnje učinio se profitabilnim, ali, kako tvrdi, još uvek nije dostigao projektovani profit. Kaže da je "platio" svoje neiskustvo zbog odabira kasnih sorti u odnosu na podneblje, pada otkupne cene trešnje, ali i zbog nepovoljnih vremenskih uslova u vreme cvetanja.
Protić uzgaja tri sorte trešanja - "kordiju", "reginu" i "feroviju". Novac je uložio u zasad u Lapovu, mestu u kojem je gotovo svaka kuća imala voćnjak za sopstvene potrebe. Kako kaže, igrom slučaja odabrao je kasne sorte. Odlučio se za gustu sadnju i na oko dva hektara posadio 3.800 stabala.
- Iako je teoretski, posle pet godina bavljenja voćarstvom i primene stručnih saveta, trebalo da ostvarujem dobar profit, koji je bio projektovan čak i na 50.000 evra, ni blizu nije tako. Projekcija je 10 kilograma roda po stablu. Međutim, u poslednje dve godine rod je podbacio. Pretprošle godine je bio mraz u vreme cvetanja. Ložio sam vatre i zadimnjavao voćnjak, ali to nije pomoglo. Ove godine oprašivanje je bilo slabo. Imao sam 30 svojih košnica u zasadu, ali najveći problem bila je visoka temperatura. U vreme cvetanja, temperatura vazduha je ovde bila 28,5, pa i 29 stepeni, a idealna je 16 stepeni, objašnjava Dejan.
Tvrdi da je njegova greška u odabiru sorti i da je imao rane sorte, možda bi ovaj problem izbegao. Zato savetuje budućim proizvođačima da pre sadnje proveravaju temperature na parcelama na kojima žele da podignu voćnjak.
Sve tri sorte trešnje koje je Dejan posadio kalemljenje su na podlozi gizela 6. Plodovi su kvalitetni, prečnika tri centimetra. Prve godine njegovog bavljenja voćarstvom otkupna cena trešanja bila je 300 dinara po kilogramu, a potom je svake godine bivala sve niža. Sada je hladnjačari plaćaju 230 dinara po kilogramu.
Drugi propust koji je napravio bilo je to što se opredelio za gajenje isključivo konzumne trešnje. Koštica je, kaže, prilepljena za meso i teško se odvaja, pa plodovi nisu dobri za preradu. Ali, sada nema odustajanja, jer je novac uložio u zasad i od toga njegova porodica živi. Od tri sorte koje uzgaja najbolja je "kordija". Kaže, ima dobru pigmentaciju, lep sjaj, izgleda primamljivo, a plod je otporan na pucanje.
- Sve tri sorte zahtevaju samo preventivnu zaštitu i redovno održavanje. Rezidbu obavljam dva puta godišnje zbog guste sadnje. Isto toliko puta nosim zemljište na analizu, kako bih bio siguran da biljke dobijaju sve što im je potrebno, kaže Protić.
Kada je reč o navodnjavanju, Dejan se opredelio za jedno zalivanje na svaka tri dana, po 10 litara vode za svaku biljku. Na svu sreću, nije imao problem sa sušenjem stabala, kao ni s pucanjem plodova zbog previše vode koju trešnja povuče iz korena. Ističe da treba obratiti pažnju na to da je kod ovih sorti na ovoj podlozi mala granica između bujnosti i plodnosti.
Iako se suočio s problemima u proizvodnji, Dejan smatra da ne može da kaže da je pogrešio. Preostaje mu da se bori s onim što je zasadio, iako priznaje da bi bolji izbor za podneblje u kojem je njegov voćnjak bile rane sorte. Ipak, zadovoljan je kvalitetom plodova. Otporni su na pucanje i ujednačene su veličine, pa je pravo zadovoljstvo ređati ih u gajbice.

B. Nenković