* Treba voditi računa o odabiru lokaliteta, primeni najsavremenije tehnologije, ali i stabilnosti cene

Berba višanja u Srbiji privodi se kraju. Prema podacima međunarodne organizacije FAO, ova voćna vrsta se kod nas gaji na oko 26.000 hektara. Godišnja proizvodnja je oko 105.000 tona. Zamrznuta višnja iz Srbije uglavnom se plasira na tržište zemalja EU. Sveži plodovi namenjeni su isključivo ruskom tržištu.
Master voćarstva Maja Martinov iz PSS "Zrenjanin" ukazala je na preduslove koji se moraju ispuniti da bi gajenje višnje na našim prostorima bilo perspektivno. Prvenstveno, kako je rekla, treba voditi računa o odabiru lokaliteta, čiji agrometeorološki uslovi moraju biti najpovoljniji za ovu voćku. Ne sme izostati primena najsavremenije tehnologije, a vrlo je značajna i stabilnost cene, što se može utvrditi praćenjem višegodišnjeg proseka.
U svetu se danas gaji više od 150 sorti višanja koje imaju najrazličitije biološke karakteristike, prilagođene zahtevima tržišta, prerađivačkoj industriji i uslovima skladištenja.
- Sortiment karakterističan za naš region čine oblačinska višnja, šumadinka, hajmanova konzervna, reksele, gortsemska višnja i druge. Za intenzivne, guste zasade sa oko 1.200 sadnica po hektaru treba birati sorte umerene bujnosti stabla, uz formiranje uzgojnog oblika vretenastog žbuna ili uske piramidalne krune. Rodnost ovih sorti ostvaruje se pretežno na gusto raspoređenim, kratkim rodnim grančicama, tzv. majskim kiticama, ali i na dugom rodnom drvetu, odnosno mešovitim grančicama različite starosti, rekla je Maja Martinov.
Naša sagovornica napominje da se primenom adekvatnih agrotehničkih i pomotehničkih mera, kao i mera zaštite od najznačajnijih patogena, u ovakvim zasadima na godišnjem nivou može održavati rodnost od 15 do 20 tona po hektaru.
Oblačinska višnja je na našim prostorima, u pogledu sortimenta, zastupljena sa 90 odsto. Niski prinosi, praćeni lošim kvalitetom plodova, glavni su razlog za potrebu sprovođenja individualne klonske selekcije i izdvajanje selekcionisanih genotipova, potpuno prilagođenih našem lokalitetu i klimatskim uslovima.
- I pored visoke adaptivnosti na različite tipove zemljišta, višnju treba gajiti isključivo na rastresitim, dobro aerisanim zemljištima tipa peskovitih ilovača ili aluvijalnog i karbonatnog černozema. S obzirom na to da je reč o višegodišnjem zasadu, meliorativno đubrenje parcele pre same sadnje treba uraditi isključivo na osnovu agrohemijske analize zemljišta, tačno preporučenim dozama azota, fosfora i kalijuma. U toku vegetativnog razvoja biljaka, folijarna prihrana deficitarnim mikroelementima predstavlja isključivo dopunsku meru đubrenja i ne može zameniti jesenje osnovno đubrenje voćnjaka, objasnila je Maja Martinov.
Berba plodova predstavlja jednu od najskupljih stavki u strukturi troškova proizvodnje. Berba stonih sorti se radi isključivo ručno, što zavisi od namene i tehnologije prerade. Mnogo je brža i jeftinija mehanizovana berba, i ona se obavlja tresačima ili kombajnima. Ovako obrani plodovi namenjeni su isključivo za industrijsku preradu.
- Izgradnjom hladnjača s normalnom atmosferom obezbeđuje se uspešno skladištenje i održavanje kvaliteta plodova na temperaturi od dva stepena i pri minimalnoj relativnoj vlažnosti vazduha od 90 odsto, rekla je naša sagovornica.
U cilju povećanja izvoza u narednom periodu, bilo bi neophodno uvođenje GlobalGAP i HACCP standarda u proizvodnu praksu, sa sveobuhvatnom rejonizacijom i uzgojem stonih i krupnoplodnih višanja na novim prostorima.

J. Bajšanski