* Godišnje se proizvede 25.000 tona ovog brenda, od čega se 70 odsto izvozi

Grad Novi Sad je u okviru Poljoprivrednog sajma predstavio i treći proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom, koji se proizvodi na teritoriji ove opštine, a čiju je sertifikaciju finansirala lokalna samouprava. Reč je o begečkoj šargarepi, koja se proizvodi po specifičnoj tehnologiji i na karakterističnom regionu gajenja koji obuhvata atare mesta Begeč i Futog. Zbog izuzetnog kvaliteta, gotovo sva proizvodnja šargarepe rezervisana je za kupce iz uvoza.
- Usvojili smo strategiju razvoja poljoprivrede Grada Novog Sada od 2018. do 2022. godine, kojom je predviđena dalja podrška organskim i proizvođačima koji imaju proizvode s geografskim poreklom. Odnedavno imamo treći proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom, to je begečka šargarepa, i trenutno smo lokalna samouprava koja ima najviše ovakvih proizvoda. Grad je finansirao čitav postupak sertifikacije, kao što je to bilo i s prethodno zaštićenim proizvodima, fruškogorskim lipovim medom i futoškim kupusom, rekao je član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević na predstavljanju begečke šargarepe, ali i planova lokalne samouprave.
Radojević je napomenuo da postoji dosta nedoumica kada je u pitanju konkurisanje poljoprivrednika za dobijanje sredstava iz IPARD programa, ali i apliciranje na druge konkurse. Iz tog razloga, kako je najavio, Grad će će se truditi da u mesnim zajednicama obuči što više ljudi kako bi iskorišćenost ovih sredstava bila što veća. Pri tome će, kako je istakao, u fokusu biti podrška mladima i ženama na selu.
- Zaštita geografskog porekla begečke šargarepe je samo prvi korak, jer naša namera je da ovaj proizvod zaštitimo i na evropskom nivou. Mi već izvozimo 70 odsto naše proizvodnje, i to najviše u Bugarsku, Slovačku, Rusiju i zemlje bivše Jugoslavije. Godišnje proizvedemo više od 25.000 tona šargarepe, a potražnja je veća od te količine, rekao je Goran Zec iz Zemljoradničke zadruge "Begečki povrtari", koja je nosilac oznake geografskog porekla, i istakao da povrtari šargarepu ne peru u Dunavu, kao što to mnogi misle. Imamo dve linije za pranje, koje mogu kvalitetno da operu 200 tona šargarepe dnevno, objasnio je Zec.

A. M.