* Multinacionalne kompanije rade na mikrotehnologijama za stvaranje kompjutera s biološkom memorijom i sposobnošću za pamćenje i učenje

Kada je sredinom septembra 2016. godine nemačka farmaceutska kompanija Bayer, nakon dugog i žestokog nadmetanja s drugim multinacionalnim kompanijama, "odrešila kesu" i za 66 milijardi dolara kupila američki "Monsanto", giganta u proizvodnji semena, svet je dobio novog kolosa u oblasti poljoprivrede. Taj brak, uobičajen u razvijenim kapitalističkim društvima, stekao je mogućnost da kontroliše četvrtinu svetskih zaliha semena i pesticida. Ostaje još samo nekoliko velikih kompanija u tom sektoru, koje takođe traže načina za spajanje. Može se samo zamisliti koliko će njihova jurnjava za profitom biti vrlo moćno oruđe, pa i oružje u kreiranju zbivanja u svetu, posebno kada se radi o GM semenu. Sudeći po dostupnim podacima, GM seme je zastupljeno u svetu na 170.000.000 hektara, od kojih je trećina na njivama u SAD. Evropa se još uvek opire, jer nekoliko njenih članica koristi genetski modifikovano seme kukuruza na samo 100.000 hektara.
- U okviru tako krupnog događaja, pomalo neprimećeno, prošla je jedna druga, možda mnogo važnija vest, kaže za "Poljoprivrednik" prof. dr Miodrag Dimitrijević s Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. - Samo nedelju dana posle spektakularne svoje prodaje "Monsanto" je kupio licencu potpuno nove tehnologije koja bitno menja način stvaranja GMO. Radi se o patentu pod nazivom Krispr/cas 9, koji omogućuje preko 90 odsto veću preciznost u izmeni gena, zatim bolju i jeftiniju kontrolu uklupnog procesa stvaranja novih biljaka, što će zahtevati potpunu redefiniciju GMO. Mnogi tvrde da je to svojevrsni izlazak GMO iz kamenog doba kada se taj postupak, figurativno rečeno, poredio sa čeprkanjem lopate po mozgu. GMO, o kojima se do sada govorilo, nastali su upucavanjem, raspršivanjem transdukcijom i drugim metodama premeštanja gena iz donatora u domaćina. Nova tehnologija podrazumeva kombinaciju između ribonukleinske kiseline i određenih proteina, nađenih kod nekih bakterija i viših organizama, kao mehanička odbrana od napada virusa. Utvrđeno je, naime, da bakterije nose sekvence u biblioteci svih virusa koji su napadali sve njene ranije generacije. Kada virus ubaci u bakteriju svoj nasledni osnov, ona to prepoznaje i uporedi s onim što ima u svojoj biblioteci. Ako nađe odbranu, ona to aktivira i pomoću "bioloških makaza", sačinjenih od specifičnih enzima, isecka nasledni osnov virusa i time sprečava infekciju u samom začetku. Ako pak ne nađe specifičnu nasleđenu odbranu, bakterija koristi svoje "univerzalne makaze", ali sačuvaju jedan deo za popunu svoje biblioteke. Naučnici su otkrili da te "makaze" predstavljaju biološki mehanizam bakterije za odbranu u čijem sastavu su ribonukleinska kiselina i proteini Krispr/cas 9, koji mogu da funkcionišu u svakoj ćeliji. Stvara se mogućnost premeštanja samo jednog nukleotida, a ne čitavog gena DNK. Time se postiže neuporedivo veća preciznost u dobijanju poptuno novog genetičkog varijabiliteta u poljoprivredi, ali i da se koristi u medicini u ispravljanju nepovoljnih mutacija kod beba. Kako se očekuje, u doglednoj budućnosti, više se neće koristiti upucavanje gena neke "strašne životinje", već će se raditi vrlo precizno kao švajcarski sat. Tu biološku sposobnost bakterije da pamti i uči multinacionalne kompanije žele da iskoriste u stvaranju kompjutera s biološkom memorijom.
Teško je reći koliko naša, pa i nauke velikog dela sveta zaostaju za sve moćnijim multinacionalnim kompanijama. Zakonom o GMO iz 2009. godine setva tako dobijenog semena je moguća samo u naučne svrhe, da koliko-toliko pratimo svetska kretanja, koja je nemoguće zaustaviti. Isto tako iluzorno je očekivati da možemo dostići ulaganja multinacionalnih kompanija u ovoj oblasti. One su toliko moćne da mogu bitno uticati na odluke političara i naučnika da rade za njihov račun. Prema rečima prof. dr Miodraga Dimitrijevića, jedno od pravih rešenja je da se u našu nauku i visoko obrazovanje ulaže više od jedan odsto bruto državnog proizvoda, da bi se te oblasti izvukle iz ozbiljne krize. Kao što je to pre više decenija bilo s našim prvim selekcionarima, tvorcima vrhunskih sorti i hibrida, mlade stručnjake valja o državnom trošku slati na jake specijalizacije u inostranstvu da usvoje nove tehnologije i da se vrate u svoju državu. To je put da se pojavimo s ekskluzivnim, kvalitetnim i skupim proizvodima, a ne da se takmičimo u velikim serijama. A s obzirom na to da postoje mnogobrojni pritisci sa strane, važno je da ojačamo naše institucije. Moramo biti dovoljno spremni da zbivanja oko GMO uvedemo u institucionu kontrolu, jer to sudbinski utiče ne samo na naše zdravlje već na državnu ekoniomiju, njenu nezavisnost i na još mnogo toga.

B. Krstin

ŠTA (NI)JE GMO

- Najnovija otkrića, koja bitno menjaju tehnologiju verovatno, će zahtevati i redefiniciju GMO, kaže prof. dr Miodrag Dimitrijević. - Naime, u Direktivi Evropske unije 18-2001 se navodi da je GMO promena kakva se nikada ne bi dogodila u prirodi. U laboratorijama se rade promene genoma na određeni način, imitirajući moguću mutaciju u prorodi, što potpada pod genetski inženjering. Tako je gen raži citogenim ukrštanjem i bombardovanjem iks zracima prebačen u pšenicu. To nije GMO, već genetski inženjering. Ako se postigne veća duplikacija, koja je moguća i u prirodi, nastaje hromozomski inženjering, kao kod jabuke koja ne oksidira. GMO nije ni ukrštanje kultivisanog krupnoplodnog paradajza s njegovim genskim srodnikom iz Srednje Amerike, kako je dobijen čeri paradajz sa sitnim plodovima, približno istog kvaliteta, pogodan za spravljanje salata u hotelima ili obroka putnicima na dužim avionskim letovima.