* Suncokret posejan na 240.000-250.000 hektara, što je u odnosu na pre tri godine povećanje za bezmalo 70.000 hektara
* Veliki proizvođači ostali verni šećernoj repi uprkos nižoj otkupnoj ceni, zasejano 10.000 hekatra manje nego lane
* Kukuruz i dalje najdominantniji usev u Pomoravskom okrugu, a u subotičkom ataru površine pod "žutim zlatom" manje za 5.000 hektara

Prolećna setva jarih poljoprivrednih kultura je u najvećem delu Srbije uglavnom završena. Gotovo idealni vremenski uslovi u drugoj polovini aprila i početkom maja omogućili su ratarima da na njivama u optimalnim rokovima završe najvažniji posao u godini, Još uvek nema sasvim preciznih podataka o rezultatima obavljenih setvenih radova, a nezvanične procene Udruženja "Žita Srbije" ukazuju da je zasejano oko 2,2 miliona hektara oranica.
- Lanjska suša je umnogome uticala na većinu poljoprivrednika u kreiranju njihovog setvenog plana. U jesenjoj setvi, prednost je data ozimim usevima, pšenici i ječmu, koji su zauzeli površinu od 675.000 i uljanoj repici posejanoj na rekordnih 52.000 hektara. Ratari su time praktično dali svoj odgovor na sve učestalije sušne periode poslednjih godina, tako da su se, zbog sigurnosti roda, praktično vratili pšenici, bez obzira na njenu relativno nisku cenu, kaže Vukosav Saković, direktor Udruženja "Žita Srbije".

Manje repe, više suncokreta

Setveni plan ratara se ni ovog proleća nije puno menjao, ali jesu plodored i veličina površina koje su zauzele pojedine ratarske kulture. Setva šećerne repe je kasnila zbog vremenskih neprilika, pa je umesto u martu, uglavnom posejana u aprilu, van optimalnog roka. Ratari su ipak uspeli da ovu industrijsku biljku poseju na ukupno 50.000 hektara, što je za gotovo 10.000 hektara manje nego lane.
- To se moglo i očekivati, s obzirom na to da su fabrike šećera ratarima uoči setve ponudile nižu otkupnu cenu, koja je uslovljena hiperprodukcijom šećera i njegovim cenovnim padom na svetskim berzama. Veliki proizvođači su, manje-više, ostali verni repi, jer za dobar rod i digestiju primenjuju punu agrotehniku, dok oni s manjim površinama za to nemaju sredstava, pa su ove godine odustali od gajenja slatkog korena, koji im je poslednjih godina donosio lep prihod, rekla je dr Olga Čurović, direktorka Poslovne zajednice "Industrijsko bilje".
Ono što je vidljivo jeste da su ratari, zbog posledica lanjske suše, posejali znatno manje kukuruza. Prošle godine je pod "žutim zlatom" bilo više od milion, a ovog proleća posejano je oko 900.000 hektara, što je znatno ispod desetogodišnjeg proseka. Bez obzira na to, kukuruz je i dalje vodeća ratarska kultura u Srbiji, ali...
- Opredeljenje ratara je poslednjih godina sve više usmereno ka suncokretu, čije setvene površine se poslednjih godina konstantno povećavaju. Pre tri godine sejalo se oko 180.000, a ove godine, na osnovu sadašnjih procena, ova uljarica zauzima 240.000-250.000 hektara, ističe Saković, napominjući da je veće interesovanje za suncokret uslovljeno prvenstveno učestalim sušnim godinama, koje ova biljka kudikamo bolje podnosi u odnosu na kukuruz i soju, ali i cenom koja je relativno stabilna.
Pojedine ankete sprovedene među poljoprivrednicima pre setve ukazivale su da će, bez obzira na prošlogodišnju sušu, ratari i dalje ostati verni soji, ali i tu je došlo do (ne)očekivanih promena.
- Umesto uobičajenih 220.000, soja je zauzela nešto manje od 200.000 hektara. Sve je to posledica lanjske suše i nešto lošije otkupne cene od one na koju su ratari, kada je ova uljarica u pitanju, godinama navikli, kaže Saković, podsećajući da je 90 odsto zasejane soje uglavnom u Vojvodini gde postoje najbolji uslovi za njeno gajenje.

Setvena struktura po regionima

Gledajući po regionima, kukuruz je ove godine najdominantnija ratarska biljka u Pomoravskom okrugu.
- Posejano je između 40.000 i 45.000 hektara, što je ipak znatno manje nego ranijih godina. Ratari kažu da cenom kukuruza ne mogu da opravdaju uložena sredstva i zato su se poslednjih godina, kao i u ovoj proizvodnoj sezoni, više okrenuli pšenici, čije površine u Pomoravskom okrugu trenutno iznose 15.000 hektara, kaže Milanka Miladinović, savetodavac u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Jagodini, napominjući da su ratari ovog proleća pokazali veoma slabo interesovanje za soju, koja je posejana na svega 200-250 hektara.
Podaci Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Čačku govore da je u Moravičkom okrugu kukuruz, kako silažni, tako i merkantilni, posejan na oko 18.000 hektara.
- Manje-više, to je ispoštovano i ovog proleća. Setva je u čačanskom kraju dosta razvučena, zna da traje i po mesec i po dana. Prvo kreće u ravničarskim selima, a u brdsko-planinskim, setva se obavlja sve do polovine maja, kaže Milan Damjanović, savetodavac u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Čačku.
Malo je drugačija slika na severu Vojvodine. U subotičkom ataru, od ukupno zasejanih 80.000 hektara najviše površina zauzeo je kukuruz, zatim slede suncokret, soja...
- Lanjska suša uticala je na poljoprivredne proizvođače da unekoliko promene setveni plan. Kukuruz je i dalje dominantan, zauzeo je oko 30.000 hektara, ali 5.000 hektara manje nego lane, kao i u odnosu na višegodišnji prosek. Površine pod suncokretom su uvećane za 3.000 hektara, dok je soja posejana na oko 1.000 hektara, kaže Neven Orčić, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Subotici.
Setva je bez većih problema u potpunosti i u optimalnom roku završena na 35.000 hektara u ataru opštine Bečej. Pod kukuruzom je 18.000, sojom 6.000, suncokretom 5.000, šećerenom repom oko 4.000 hektara.
- Posejano je negde oko 15 odsto manje šećerne repe u odnosu na prošlu godinu, a za isti procenat jesenas su povećane površine pod pšenicom, kaže dr Anđelko Mišković, član Opštinskog veća za poljoprivredu i razvoj sela opštine Bečej, uz napomenu da površine pod povrćem na otvorenom zauzimaju oko 1.000 hektara i iz godine u godinu se beleži trend njihovog rasta.
Na sremskim poljima, setva jarih useva obavljena je uglavnom u optimalnom roku. U atarima Rume, Sremske Mitrovice, Pećinaca, Iriga, Stare i Nove Pazove većina poljoprivrednika uradila je dobru pripremu zemljišta za setvu.
- Zemlja je bila dovoljno vlažna, čemu je u velikoj meri doprineo sneg koji je pao krajem marta. Kukuruz sam posejao na 16 hektara, a nikao je za samo nedelju dana. Sada bi valjalo da narednih dana padne dobra kiša kako bi usevi imali dovoljno vlage i za rast i za razvoj, rekao je poljoprivredni proizvođač Jovo Matić iz Vognja, koji se nada da ove godine neće biti suše kao lane i da će imati dobar prinos, u odnosu na prošlu godinu, kada je podbacio za čitavih 50 odsto.
Setva šećerne repe i svih jarih kultura je u ataru Sombora kasnila u samom startu zbog martovskih padavina. Ratari zbog toga nisu puno brinuli, znajući da će biti dovoljno vlage u zemljištu i da će setva na 65.000 hektara biti urađena na vreme, što se na kraju i pokazalo kao tačno.
- Uspeo sam da završim sve setvene radove za sedam dana. Verujem da će, za razliku od lane kada je krenula znatno ranije, biti uspešnija, pogotovo kada je u pitanju kukuruz, rekao je poljoprivrednik Dragan Dušanić iz Bukovca kod Sombora.
Uprkos zebnji zbog obilnih martovskih padavina, ratari su uspešno i u optimalnom roku priveli setvu jarih kultura kraju. Svako je uradio posao na njivi kako je najbolje mogao i imao sredstva na raspolaganju. Predsednik Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš kaže da bi setva sigurno bila još uspešnija i ratari rasterećeniji da su subvencije za biljnu proizvodnju iz Uprave za agrarna plaćanja svima stigle na vreme. Bilo kako bilo, urađeno je šta je urađeno, a poljoprivrednici sada mogu samo da se nadaju povoljnim vremenskim prilikama sa više padavina i, naravno, kudikamo boljem rodu od lanjskog.

K. Rajević