* Otapanje snega se odvija postepeno i skoro sva količina vode se uskladišti, ali treba ipak imati na umu da je 10 cm snega približno 15-20 l/m2 kiše
* Da bi zimske rezerve vlage dostigle željeni nivo, treba da padne 160-180 l/m2, najkasnije do 1. aprila 2018.

Ozima setva je davno gotova. Dosta je urađeno i u pripremi zemljišta za prolećne biljne vrste. Ostalo je još oko 30 odsto površina na kojima treba obaviti jesenje oranje. Vremenski uslovi, barem što se tiče broja radnih dana, bili su naklonjeni poljoprivrednicima. Nedostajale su jedino obilnije padavine koje bi popunile letos potrošene rezerve u zemljištu. Padavine u periodu septembar-novembar bile su ispod proseka za žitorodna područja i ravničarske krajeve. U izveštajima Republičkog hidrometeorolškog zavoda je uočljivo da su trenutne zalihe vode u zemljištu daleko ispod normalnih za početak decembra. Probni uzorci analize zemljišta na prisustvo vlage i lako pristupačnog azota (nitratnog N) pokazuju relativno visok sadržaj nitrata ali veoma nizak sadržaj vode, posebno u dubljim slojevima ispod 30 cm.
Nove, veće količine padavina omogućiće da se oranični sloj zasiti vlagom, iznad 25% (PVK), što će omogućiti proceđivanje vode u dublje slojeve zemljišta. Kada i podoranični sloj dostigne sadržaj vode iznad PVK (poljski vodni kapacitet), ona će se infiltrirati u naredni sloj zemljišta. I tako bi trebalo da se popunjavaju zimske zalihe vlage sve do 100-120 cm, što bi bilo bezbedno i za prolećne kulture sa najdubljim korenovim sistemom (kukuruz, suncokret, šećerna repa). Uz redovne prosečne količine padavina tokom vegetacionog perioda, vlaga neće biti limitirajući faktor proizvodnje. Međutim, da bi zimske rezerve vlage dostigle željeni nivo treba da padne 160-180 l/m2, najkasnije do 1. aprila 2018, pre nego što se temperature vazduha značajnije ne povećaju, tj. pre nego što se poveća evaporacija.
Sneg koji je prekrio polja je veoma dobro došao. Jer, otapanje snega se odvija postepeno i skoro sva količina vode se uskladišti. Treba ipak imati na umu da je 10 cm snega približno 15-20 l/m2 kiše.

Stanje pšenice i drugih strnih žita

Opšti izgled useva je veoma solidan, neuporedivo bolji u odnosu na nekoliko prethodnih godina. Oko 70 odsto površina pod pšenicom se nalazi u fazama od intenzivnog bokorenja (2 i više bočnih izdanaka), pa do faze 3. lista. To su usevi zasejani, od 1. do 31. oktobra. Usevi koji su kasnije zasejani od 1. do 15. novembra, nalaze se u fazama od dva lista do klijanja ili početka nicanja. Zabrinjava, međutim, porast onih delova biljaka koje ne vidimo, tj. korenovog sistema. Korenov sistem žita raste mnogo brže nego nadzemni deo, naročito tokom vegetativne faze, odnosno do početka vlatanja. U fazi početka bokorenja, primarni koren pšenice dostiže dubinu 30-40 cm. Do ulaska u zimski period mirovanja pojedini delovi korena mogu dostići dubinu i do 60 cm. I ovde nastaje problem ukorenjavanja biljaka ukoliko nema vlage u zemljištu. Nailaskom na suvu zonu zemljišta koren usporava ili zaustavlja porast u dubinu. Moguće je jedino njegovo grananje u vlažnim slojevima zemljišta, što nije poželjno, jer biljka neće moći da koristi potencijale zemljišta u kasnijim fazama rasta i razvića (posle klasanja). Dakle nedostatak vlage će ograničavati porast korenovog sistema.

Mobilizacija i iskorišćavanje elemenata mineralne ishrane

U prethodnim brojevima "Poljoprivrednika" već je bilo reči o problemima mineralne ishrane žita u uslovima smanjene vlažnosti zemljišta. Đubriva uneta jesenas pre osnovne obrade nisu mogla da uđu u normalan ciklus kruženja materije, jer je i broj ključnih mikroorganizama za te procese značajno smanjen zbog suše. Takođe su i svi lako pristupačni oblici hraniva, zaostali od prethodnih kultura, privremeno imobilisani. Tek sa prvim ozbiljnijim padavinama aktivirali su se i procesi mobilizacije hraniva. Najveći problem može biti ishrana biljaka azotom. On je jedini pokretljiv elemenat koji se sa porastom vlage u zemljištu spušta u dublje slojeve, 90-120 cm. Za visoke prinose i dobar kvalitet je u značajnoj meri odgovoran azot iz dubljih slojeva.
Ako nedostatak vlage potraje i do početka proleća, mogu nastupiti poremećaji u usvajanju i ostalih elemenata, pre svega fosfora. Ovaj hranljivi elemenat ne migrira u dublje slojeve u vodenom rastvoru, a njegov sadržaj značajno opada u profilu ispod 40 cm dubine.
Naknadne intervencije proizvođača u slučaju pojave simptoma nedostataka hraniva su moguća za azot, ali za druge elemente to je skoro nemoguće.
Ukoliko proizvođači jesenas nisu uneli barem 50-60 kg/ha N, mogli bi to uraditi i pre početka redovnog prihranjivanja, kako bi dali šansu da se azot sa eventualnim padavinama spusti u dublje slojeve zemljišta.

Površine

Koliko je jesenas zasejano pojedinim vrstama strnih žita ne zna se tačno. U opticaju su procene koje se kreću od 600.000 do 650.000 hektara pod pšenicom. S obzirom na to da je atestirano (deklarisano) oko 80.000 t semenske pšenice, znači da je više od polovine površina zasejano "semenom sa tavana". Ovaj težak, ali rešiv problem u proizvodnji pšenice u Srbiji mnogo utiče na ekonomičnost i profitabilnost, a posebno na kvalitet budućeg roda. Još jednom su ponovljena obećanja nadležnih da će tržište pšenice početi da se uređuje. Nadamo se da u tim obećanjima nisu mislili na Pravilnik za žita i proizvode od njih donet 2015. On nema nikakvog značaja za proizvođače pšenice, kao ni za mlinare i trgovce pšenicom. Očekuju se nova pravila o razvrstavanju i plaćanju pšenice po tehnološkom kvalitetu.
S obzirom na to da su zasejane površine uvećane, a da će problem bilansa kukuruza tek isplivati na površinu, dobar deo roda će završiti kao stočna hrana. Neće to biti greh i sramota. Bitnije je da se očuva stočni fond Srbije.
Apelujemo na proizvođače da obilaze svoje njive i obrate pažnju na eventualnu pojavu sitnih glodara ili štetnih insekata. Najbolje je da slede preporuke Prognozno-izveštajne i Savetodavne službe Srbije. Dolazi period održavanja lokalnih i regionalnih stručnih savetovanja. Treba ih pratiti. Sigurni smo da će proizvođači umeti da razlikuju reklamerstvo od stvarne struke.

Prof. dr Miroslav Malešević
"BSP", Srbobran
Dr Vladimir Aćin
Dr Milan Milosavljević

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Doc. dr Goran Jaćimović
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad